Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [172]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

191. - Drvo

riznica | 16 Mart, 2016 14:46

 

U našem svakodnevnom životu vidimo oko sebe samo ono čime se stalno služimo, a često ne primećujemo celi jedan stari svet zelenila koji nam život daje. Vidimo aleje, a ne vidimo drvo, jer nigde u svetu drvo ne ume tako mirno, tiho, zagonetno, odbojno i pritajeno da ćuti u stalnoj težnji ka novim oblicima.

Jedno drvo starog gradskog dekora koje pamti razne ćudi ljudi i vremena ćuti o tome bezimeno i nemo. Teško je ovde biti drvo. Ljudi koje sada usrećuje ne primećuju njegovu tajanstveno razgranatu krošnju sa granom uz granu, treperavu i laku, prozračnu i svetlu ispod koje je  snažno i dugovečno deblo, pri dnu naborano kao srozane čarape nemarnog deteta, kvrgavo kao noge obolele od gihta, a pri vrhu glatko poput lica mlade devojke i nagoveštaj korenja gde se naslućuju crne podzemne razgranate dubine.

Kad pljusak prevari i nastane veseo romor krupnih kapi kiše po tim živopisnim krošnjama, bežimo pod drvo. I gledamo u nebo. I gledamo u mokri asfalt iznad kojeg ono stoji, ponosno i mirno kao nad slikom u mirnoj vodi. I opet ga ne primećujemo ...

 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (12). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Aneta  |  03/16,2016 at 14:50

    ... drvo ... toplo ...

  2. 2. Devo  |  03/17,2016 at 18:58

    Čovek koji je sadio drveće

    https://youtu.be/dyxURBVW_MU

    Ako nekim slučajem nisi gledala, preporučujem.

  3. 3. pricalica  |  03/17,2016 at 19:53

    Има и оних народних казивања: Што си дрвен? Дрвени адвокат. Али такође потписујем коментар изнад и препоручујем наведени филмић. :)

  4. 4. Aneta  |  03/17,2016 at 20:36

    @Devo
    Hvala ti za link. :)
    Pogledala sam letimično i zainteresovalo me. Nešto mi je poznato, kao da sam kod pricalice skoro nešto slično gledala.
    Pogledaću još jednom sa pažnjom pa ću se vratiti ovom komentaru.

    Baš danas gledam stablo jorgovana koje smo zasadili pre 10-tak godina i ispod njega iz korena raste preko dvadeset mladica ... Silno sam se iznenadila I obradovala, ta tri stable su jedva opstala. Bila su mala a zemlja ispred zgrade je bila šut sa gradilišta...
    Sakupljala sam đubrivo od konja koji su tu prolsazili, golubije đubre koje smo čistili sa krova ... sadila cveće, ruže, travu ruzmarin, magnoliju ... stavili smo ogradu, sada je divno zelenilo.
    Zaista se treba diviti ljudskosti. Ako želimo znati ko smo i kakvi smo priroda iz našeg okruženja će nam dati najbolji odgovor. :)
    Hvala ti.

  5. 5. Aneta  |  03/17,2016 at 20:37

    @pricalica
    Kako li ti pomisliš uvek isto što i ja? ;)

  6. 6. pricalica  |  03/17,2016 at 21:08

    То је кад се човек самообмане па од ускогрудости помисли да је широкогруд. Тако од Богом дане природе постане све - инвентар. :)

  7. 7. Drvo  |  03/17,2016 at 22:24

    Htedoh ovog puta da se zovem DRVO, ali ovi moji bangljavi prsti otkucaše DEVO.
    Što se filmića tiče, imaš dobro pamćenje. Za ovaj film ja sam saznao od Pričalice, ona mi ga je preporučila. U stvari ja sam jedan „čudak“ kako me gradski lovci, ribolovci i šumari zovu. Svi oni nose nekakva zelena odela, ali retko ko od njih iza sebe ostavlja zeleni trag. Nikada nisam pokušao da im objasnim razlog mog „čudovanja“, znam da u tome nebih uspeo. Svake godine uz obalu reke, nađem ogoljen deo gde su izumrle stare vrbe i sadim nove mladare. Obavezno dodam i po koju „jagnjedu“, vrsta autohtone topole, koja u cvetanju ne oslobađa onu alergičnu cica - macu. Dobio sam dozvolu sa jedne čuvarnice (obezbeđenje nasipa) da ove godine mogu povaditi jedan broj dudovih mladara za rasadu po obali. Ima crnih i belih. Prošle godine pri odlasku sa reke (oko prvog decembra) pojaviše se ljudi sa motorkama i šumarom. Jedva sam ih ubedio da ne seku vrbe uz obalu jer je vrba štite od erozije. Sve bi kako treba i po dogovoru, ali su nakon mog odlaska sve posekli a traktorima izgazili moj mladi zasad. To me nije obeshrabrilo, pa kada opadnu vode i kada se i ovog proleća otisnem sa mojom plovećom kućicom niz reku, u pauzama kada riba neradi biću opet „čudak“.
    Zato, vadi te mladare od jorgovana, vegetacija još nije silno krenula, pa rasađuj. Bilo gde. Zamisli samo, kakvu će lepotu za deset godina tvoje oči da vide.
    Pozdrav Pričalici!

    Iza „rđe“ ne ostaje ništa, iza čoveka lepa dela.

  8. 8. Лаки  |  03/18,2016 at 10:16

    Човек ће пре запазити добар аутомобил на улици него дрво поред којег свакодневно пролази. Дрво ће приметити само када му је потребан заклон од изненадног пљуска или за предах од жарког летњег сунца, а понекад, како рече Причалица за израду инвентара или у најгорем случају за огрев. Цена модерног живљења.
    Фасцинирао ме је твој опис дрвета. И баш је некако тако. Када сам био мали пре но што бих се винуо у његове висине руком бих заклонио очи од сунца и погледом упртим у крошњу, правио бих план како стићи до птичијег гнезда. Прва етапа преко смежуране и наборане коре као дечије немарно зарозане чарапе је била најтежа и нај болнија, за гола колена и стопала. Ту се обавезно налазио и по који чвор, као сведок грана које су давно изломљене. Одмах затим следиле су прве суве гране које су знале бити опасне и лако би превариле неискусног пењача. Како бих се удаљавао од земље кора од грана је била питомија, гране жилавије али још разуђене. Негде при средини крошње, гране би учестале и давале сигуран ослонац, видела би се разлика у боји листа, нису тамно-зелене боје, већ некако прозрачни. Пењући се даље негде при врху све зрачи младошћу; млади ластари на све су стране, листови тек из повоја миришу на зелену горчину. Лепота новог света је у сваком додиру, у сваком погледу. Прилазим гнезду, пребројавам јаја, налазим погодну грану за кратки одмор и уживању далеком погледу. При повратку обавезно користим исти пут куда сам се и попео. При самом крају скачем на земљу и избегавам први најнеугоднији део дрвета. Још као мали открио сам тајну постојања тог првог неугледног и неудобног дела.
    Сву лепоту коју дрво носи извукао је на светлост дана његов корен, из тамних подземних дубина. Много је сличних феномена на овој земљи, дати нам Божијом вољом, да се из најдубље таме ствара најлепша сверлост. Једино човек није у стању да окити лепотом и светлошћи, све оно што се налази у дубини и тами њекове душе. Неки пут се мосим мишљу, да је човеку грешком додељен разум и да ће га вечито користи противу себе.

  9. 9. Aneta  |  03/18,2016 at 12:18

    @Drvo

    Postoje ljudi potrošači, oni su poput nomada, pregaze teritoriju, poberu i pokupe sve blagodeti prirode i ostave je izgaženu i ogoljenu i idu dalje. Za njih ne postoji vrednost, ne postoji ništa sveto ...
    Postoje i oni drugi, stvaraoci, koji trošeći je nanovo stvaraju, poput umetnika koji se dive svome delu stalno ga dorađujući ...
    Nomadi, osim pustopoljine, nikada neće iza sebe ostaviti nikakv vredan trag, kao što ti reče "iza „rđe“ ne ostaje ništa" ... ljudi su stvaraoci, lako ih je prepoznati ... :)

  10. 10. Aneta  |  03/18,2016 at 12:39

    @Laki

    A mene je oduševio tvoj komentar, mogao je biti jedan divan post :)
    Kao devojčica, na isti način sam osvajala drvo, samo za razliku od tebe ja sam nastojala doći do onih krupnih, zrelih trešanja na samome vrhu, najslađih ....
    I jesam. Uvijek!
    Ta naša sličnost i ne čudi, jer smo se i do sada sasvim dobro (spo)razumijevali (?) ;)
    I kad se toga sećam, neko je najlepše bilo odmaranje pri samome vrhu, na onoj "pogodnoj grani", sa pogledom u daljinu ... to je moja omiljena pozicija ... a stalno se pitam da li smo još tu; šta je sa našim drvetom; i gde smo, tačno, sada ???
    PS
    O svetlosti i razumu ćemo još govoriti, nešto kasnije ... :))
    Hvala ti. ;)

  11. 11. Лаки  |  03/18,2016 at 19:01

    @Анета,нема потребе да ми се захваљујеш, већ, хвала теби и свима који дозвољавате да на вашим блоговима коментаришем. Успут, имам једну молбу; aко неким случајем сретнеш @Сањарење 56, рeци јој да онај Ме – Те није прави Ме – Те, већ као кобајаги је он, ;))). А није он. Чак ни он незна ко је он.;))) То ми је све рекао ОН, да те лепо замолим. ;)))
    Јер, стварно на овом блогу (макар мени) недостају њени путописи, окићени и украшеним лепим фотографијама и још доста, доста тога лепог којег она зна да напише. Значи, Ме – Те је била само МЕТЕОВА шала.

  12. 12. Aneta  |  03/18,2016 at 19:57

    @Laki
    A da li ti je možda palo na pamet da joj ostaviš poruku na njenom blogu?
    Posećuje ona svoj blog iako ne piše. :-)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com