Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [179]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

230. - Pismo

riznica | 02 Septembar, 2016 14:09

 

Napisao mi je pismo, najlepše pismo koje sam ikada čitala, ne samo u stvarnosti, već i u romanima i literaturi.

Pisma su poput stranice knjige, poput njenih slova i onih tajnih stanovnika – misli pretočenih u rečenice – život je prepun znakova upozorenja koji nas  zadive onda kada ih ugledamo. Neke znakove bi i slepac video, ali ako ih krivo protumači, ostaće duhovno  slep zauvek.

Pitala sam ga – gde se nalazimo?

Odgovorio je – u poljima nedoumice, čuvaj se!

 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (19). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. pricalica  |  09/04,2016 at 17:50

    Постоје људи који воле и тако да се сиграју, зар не? :)

  2. 2. Aneta  |  09/04,2016 at 21:59

    @pricalica
    da, postoje ljudi koji vole ...:-)

  3. 3. Лаки  |  09/05,2016 at 23:35

    Драга Анета, реших да мало прокоментаришем у вези писма којег си добила. Да, писмо може бити лепо и без оних, како ти реч, патетичних и отрцаних речи „најдража моја“ или „љубави“ па, „љубим те“ до ново измишљених скраћеница за пољубац, којих има сијасет. Драго ми је да си и ти добила једно такво писмо, које ти је засигурно пријало.
    Ја бих само додао да сам као и ти наилазио у литератури на писана љубавна писма, како и стварна, па ми је на срце некад давно, легло писмо, мада је то нека врста тестамента, где Ђурађ Црнојевић пише својојој жени Изабети. Писмо – тестамент је проглашено као најлепше љубављу надахнуто писмо у српској литератури. Можда си га читала.

    Ђурђев тестамент- писмо садржи све елементе правног документа, јер распоређује имовину за случај смрти и врло прецизним речима изражава његову последњу вољу. Истовремено, он је и много више од тога – надахнуто и емотивно сведочанство о узајамној љубави и поштовању. Завештање, које би по својој природи могло да буде суво и пословно, овде је проткано неком посебном лириком, наговештајима потпуно разумљивим само једном личном емотивном односу, односу љубави и господственом поштовању. Ђурађ често помиње љубав коју осећа према својој жени Изабети, и ону коју је Изабета имала према њему. Он је носи у мислима, обраћа јој се при суочењу са могућношћу да умре пре но што се поново састане с њом. Оставља своје завештањекао последњу топлу реч која се упућује не само жени него драгој, љубљеној жени, као последњу, посмртну нежност.

    Ко жели, да ово писмо прочита, лако ће га наћи на интернету а ја намерно нећу поставити линк. Ко жели, тај ће тражити, ко тражи. тај ће лако наћи.

    Поздрављам те, драга Анета

  4. 4. Aneta  |  09/06,2016 at 11:43

    @Laki
    Hvala ti za ovaj komentar, dragi Laki. Nisam znala niti do sad čitala ovo pismo. Nekada se negovala i kultura govora i ponašanja, a danas vidiš na šta je sve ovo izašlo.
    Meni je najlepše poverenje koje provejava u svakoj njegovoj misli i reči. :)
    Evo ja sam izdvojila jedan odlomak:
    "Moja je tvrda volja: da ti niko, bio on duhovni, bio svjetovni gospodin, bio brat, bio stričević, ili kojega mu drago položaja čovjek, ne može zapovijedati ili te na šta silom primorati, nego naređujem, da te niko ne smije pitati za ono što si po mojoj zapovijedi učinila, ili propustila, bilo zlo ili dobro, nego što ti učiniš sa srebrninom crkvenom i svakom inom stvari za dušu tvoga Đurđa , koju preporučujem Bogu na nebu, a tebi, vjerna moja ženo, na zemlji, koja si me uvijek časnom ljubavlju ljubila, da je dobro učinjeno."

    Dao si mi sada ideju da obnovim svoj blog "Kao nekada" jednom novom materijom ... :))
    A gdje si ti i kako si? ;)

  5. 5. Лаки  |  09/06,2016 at 14:45

    Анета, поред куће на сувом, поседује и малу кућицу на води, која је пловна и по мојој потреби путујем реком узводно – низводно, станем и улогорим се где ми је воља. У кућици имам све што ми је потребно за живот, а од свих ствари највише волим шпорет на дрва на којем припремам храну, од кувања па до печења домаћег хлеба. Морао сам да напустим реку на пар дана јер ми је стигао посао који је за једну фирму ургентан.
    Иначе, нисам академски грађанин, обичан сам занатлија, можда мало бољи од других, јер од струје, пар лимова и неколико комада металног профила, могу да направим човека.
    На твоје питање како сам, одговарам, онако како се мора. Буде ту падова да сам не поверујем, затим налете лепи тренутци који ме изненаде и све некако тако. Као што сам једном написао на реци осим пецања, ноћу пратим где падају звезде падалице и онда их мрежама или мередовом вадим па их делим другарима. Шта ће мени толико среће, па ако желиш да оставим коју за тебе, ти реци.
    Тако је то код мене, драга Анета.

  6. 6. Лаки  |  09/07,2016 at 11:04

    Ево мене још овај пут, пре него одем, драга Анета.
    Баш волим, што, када нешто искрено кажем или напишем о себи, код других разбијем илузију створену о мени. За мене је истина подлога свега и само из ње израста величина човека. Зато, када ми зазвони телефон, када са друге стране чујем питање, дали је то породица Лаки, ја одговарам да породица Лаки више не постоји. Када ми се постави ново питање, ко сам, одговарам да сам ја остао да бих, само дизао слушалицу. Како је лепо рећи истину.

    Дозволи да додам још коју реч о „писму“.
    Нагласио бих прво да са годинама, све мање чиитам, али зато волим да гледам, погледом да проналазим и притом да ћутим. Хтео бих да препоручим онима који прате твој блог, да прочитају најдуже написано писмо у литератури. Писмо, под именом „Самртно пролеће“ написао је Лајош Зилахи. Ко буде започео читање, књигу неће испустити из руку до самог краја. Ако набавите штампану књигу, на крају вас чека још једно лепо изненађење. Још једно написано дело Зилахија, које има наслов „Вода нешто носи“.
    Ова препорука је за млађе читаоце, јер ми старији смо сигурно сва дела Лајоша прочитали. Ко од млађих прочита ова два наслова, тврдим да ђе дефинитивно заволети књигу.

    Поздрављам те драга Анета и хвала на дозвољеном простору на блогу.

  7. 7. Aneta  |  09/08,2016 at 00:09

    @Laki :)
    Pa gde ideš?
    Pročitala sam šta si prvo napisao, sad i drugo. Nisam ti stigla odgovoriti, juče sam bila ceo dan u gužvi, a ne mogu tek tako napisati bilo šta. Ovo te samo pozdravljam, a odgovoriću ti dok razmislim i "pohvatam" šta si sve rekao :-)
    Inače ti ovde kod mene imaš svoje mesto i ne treba nikakvo zahvaljivanje. :)

  8. 8. Aneta  |  09/08,2016 at 00:43

    Dragi Laki,
    Pre nego se vratim pisanju odgovora, moram ti reći da se evo već neko vremena pokušavam prisetiti kako sam uopšte došla na ideju da pišem post o pismu. :)
    Pronašao si divne primere pisama, moram to reći iako sama izbegavam tužne priče ... nisam dovoljno mlada za slušanje istih ..
    Skoro sam spominjala roman Aleksandra Gatalice Nevidljivi,
    napisan formi pisama, 33 pisma koja dr Dimitrije Gerasimović Gerasim piše iz bolesničke postelje i šalje u Čikago ...
    Neobična forma, roman blizak filozofiji, za razmišljanje, uživala sam.

  9. 9. Aneta  |  09/08,2016 at 00:46

    PS
    I ne bih ja tu završila priču o pismima ... samo da se setimo svega što treba ... ;)

  10. 10. Aneta  |  09/08,2016 at 17:18

    Tragom tvog razmišljanja, dragi @Laki, pronašla sam tri pisma jednoj istoj osobi, pisma intelektualne elite mladoj zavodnici, jednoj neobičnoj ženi Lu Andreas-Salome, možda i fatalnoj ...
    Pisam su pisali Niče, Rilke i Frojd.
    Pa iako datiraju iz vremena sa velikom vremenskom razlikom, interesantno je to da nas drugačije ljudske prirode vide u potpuno drugačijem svetlu, Niče je ogorčen ne ulovljenim plenom, Rilke poetičan, a Frojd distanciran ... a ona je odbila njihove bračne ponude i sa Andreasom zasnovala čudnovato ugovoren brak ...

    Hotela sam reći koliko su ta pisma ostavila podataka o njima svima i kako su pisani tragovi dragocena slika jednog vremena ...
    Sad još nešto čitam i nemam nameru još zaključiti ovu temu o pismima. Uz tvoju pomoć postala je interesantnija nego što sam mislila.
    Hvala ti i dođi na blog. :)

  11. 11. Лаки  |  09/08,2016 at 21:13

    За мене, писма су била један од најлепших видова комуникације између две особе. Све је био неки неописив осећај, попут ритуала, од самог писања, слања, ишчекивања када ће га особа примити, размишљање о томе како ће тамо неко осетити твоје емоције које су словима пренете на папир. Сам поглед на тај један лист папира могао је рећи све; мирисали смо сваки ћошкић тог белила небили открили мирис њене или његове душе, гледали лепоту рукописа и по томе процењивали особу од које је писмо стигло. Поред писаних речи се нешто и уз писање могло се штогод доцртати и тако показати нека своја умећа а све зарад, освајања.
    Нове генерација знају само за смс поруке које су по мени, без укуса мириса и боје. Можда грешим, али како видим, то им је сасвим довољно. Освајања без и једног чула.

    Потрудићу се да пронађем и прочитам та писма која си дала за пример, када ме затекне зима и слободно време.

    Да се вратим на писмо.Ја знам и најкраће и најлуђе писмо које постоји и чува се у музеју. То је писмо Наполеона Бонапарте после пораза у битци код Ватерлоа.
    Писмо је послао по коњанику писмоноши, својој вољеној жени. Оно гласи. „Драга моја Жозефина, некупај се, ја ти стижем“. Наполеону је било потребно око месец дана да се са пораженом војском врати до Париза. Било је опште познато да је волео „природан“ мирис жена. Немој ово поменуто писмо разумети погрешно, али када смо код њих, ваља га споменути. Чак, да кажем да и у њему има, неке филозофије о љубави, о складу двоје људи у љубави у интими у мирису.

    Свака тема је неисцрпан извор коментара код „нормалних“ људи, па тако и ова твоја о писму.
    Поздрав Анета.

    И ја због посла и обавеза, прилично окасних са одговором.

  12. 12. Aneta  |  09/09,2016 at 23:06

    @Laki
    Pisma su jedan fini način prohodnosti emocija.

    Brzo bi ti pronašao ta tri pisma, ali da se ne mučiš evo ovde ovde su.

    Ali da pređem na ovo najkraće Pismo koje si spomenuo ;)
    Sve se slažem sa tvojim komentarom i posebno mi se sviđaju tvoja objašnjenja :)
    Ali ako dopuštaš, malo bih dopunila tvoj komentar.
    Naime skoro sam gledala neku emisiju (o Kazanovi je, ali nebitno...)gde kažu da se u to doba, u 18 veku kupala samo sirotinja, a gospoda, bogataši nisu. Oni su puderisali kožu svaki dan ... takav je bio pristup higijeni, jer se smatralo da se sapiranjem koža "troši" ... (malo sam improvizovala objašnjenje, ali tako nekako, shvatićeš). Tako su tada nastali i parfemi ... a sa njima je bilo i mirisnih pisama i mirisnih maramica ... :-)
    Međutim, koža mladih plemkinja je veoma brzo propadala od pudera (seljanke su bile ljepše) ;)

    Eto, zapravo je Napoleon tim pismom hteo da je upozori da se kupanjem ne "obezvredi" odnosno da se ne spusti na nivo nižeg staleža dok on ne obavi posao ... :))
    PS
    Ne treba smetnuti sa uma ni to da su žene u to doba nosile onaj "čuveni" pojas nevinosti ... a ključevi su bili kod muža ... Tako je i Napoleon imao ključeve kod sebe.
    Htedoh reći da sve to nije bilo baš tako romantično niti privlačno kako nam se može učiniti iz tih lepo sročenih pisama. ;)

    Hvala ti. Kako si se samo setio svega toga?
    Mogu ti reći da mi neka tema dugo, dugo nije ovoliko držala pažnju :))

    E da,
    evo ovde možeš pročitati Pismo koje je Lu verovatno napisala Ničeu, ali ga nije poslala ...
    Pismo

  13. 13. Лаки  |  09/10,2016 at 09:50

    Анета, јашта него сам још пре нашао три писма за Лу, која сам прочитао као и писмо „претпоставка“, које би она послала а није. Можда је Лу у оно врме била „клаберка“, као и клаберке овог времена, коју кад јуриш, она неда, а онда изненада „посрне“ и падне ти у крило. На крају налази свог старијег и богатог “Макарону“ , за којег се удаје уз потписан уговор. Ништа се променило није, техника је остала иста, до дана данашњег. :)

    Што се писама тича(Ниче, Рилке, Фројд) по први пут сам их прочитао, нисам знао за њих, зато хвала на новим лепим и занимљивим сазнањима. Да сам психотерапеут, с ва три писма бих на почетку терапије понудио мушкурцима (чак и мени)да одаберу за њих нај боље. У зависности за које се ко писмо определи, из момента бих сваком нашао дијагнозу са шифром и кренуо са адекватном терапијом.

    Закључио бих на крају, да је у целој тој причи „три писмима“ и од свих актера, Лу је ипак била нај несрећнија.

  14. 14. Aneta  |  09/10,2016 at 12:48

    @Laki
    Moram priznati da mi je nepoznat simpatični izraz "kleberka" koji koristiš, ali sam shvatila šta si rekao. Nije to. Tehnika "jurenja" I "padanja" je deo muške psihologije, ja ipak mislim da je Lu bilažena koju je jednostavno trebalo voleti i raumeti. Ničeov problem je bio taj da nije posedovao tu jednostavnost.

    Ničeova ogorčenost proizilazi iz prirode njegove ličnosti kao i iz povreeđenosti što je „ostao praznih ruku“. Bio je tesan u sopstvenoj koži.

    Rilke je bio praktičan i poetski nadahnut, pa je i ostvario željenu ljubav, ali kad je poželeo više od toga – rastavu njenog braka, da bi on sklopio svoj i on je bio odbijen. Ipak su ostali prijatelji i dopisivali se do kraja života.

    Frojd je bio prilično relaksiran, lišen one vrste Ničeove napetosti i Rilkeove poetske teatralnosti, nastupao je kao učitelj i prijatelj i to mu je omogućilo bliskost.

    Ničeov slučaj mi je najinteresantniji. Da je on imao Rilkeovu poetičnost i Frojdovu opuštenost i prijateljski pristup, istorija bi ih zapamtila kao najsrećniji ljubavni par, ubeđena sam
    Ovako nije bilo ništa, a gore je bilo po Ničea, mislim.

    Pisma daju slikovit prikaz kako različite ljudske prirode drugačije sagledavaju jednu istu osobu. Zato, da se sada vratim na onu tvoju pretpostavku o "tehnici", samo je ničeovom tipu muškarca mogla izgledati kao "kleberka", Rilke je to drugačije gledao, kao I Frojd.

    I još da kažem da sam i ja do ovih saznanja došla jer si me podstakao da istražujem.
    Kopiraću ovde I Betovenovo Pismo da vidiš kako postoje I izrazito emotivni a zatvoreni muškarci. :)

  15. 15. Aneta  |  09/10,2016 at 13:01

    Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven) 1770-1827, nikad se nije ženio, a tri neposlata pisma koja su pronađena među Betovenovim spisima su upućena “besmrtnoj ljubavi” za koju se veruje da je bila Antonija Bretano (Antonie Bretano).
    Ostala dva nisam pronašla.

    Pismo
    Besmrtnoj ljubavi,

    "Dobro jutro, 7. jula
    Čak i u krevetu moje misli čeznu za tobom, besmrtna moja voljena, ponekad radosna, potom opet tužna… iščekujem sudbinu, da vidim hoće li nam udovoljiti. Jedino mogu da živim sa tobom, ili uopšte da ne živim. Da, rešen sam da lutam, toliko dugo i toliko daleko, sve dok ne budem mogao da doletim u tvoje naručje i nađem se kod kuće sa tobom, gde će moju dušu prigrliti tvoja, u kraljevstvu duša – da, žalim, tako mora biti. Shvatićeš to bolje kada budeš znala koliko sam ti odan. Nikada nijedna druga neće imati srce moje, nikad – nikad! O, bože, zašto čovek mora poći od one koju toliko voli, jer moj život u B. kakav je sada, bedan je život. Tvoja me ljubav u isti mah čini najsrećnijim i najnesrećnijim čovekom na svetu. U mojim godinama, potrebna mi je stalnost, istovetnost života. Može li to postojati u našim okolnostima? Anđele, upravo sam čuo da se pošta šalje svakog dana – i stoga smesta moram završiti, kako bi ti odmah dobila pismo. Budi s mirom – voli me… danas… i juče.
    Moje su suze pune čežnje za tobom, živote moj, moje sve, zbogom. Oh, nastavi da me voliš, nikada ne sumnjaj u najodanije srce
    Tvog voljenog L
    Zauvek tvoj.
    Zauvek svoj.
    Zauvek naš."

    Sva ova pisma su otvoren dnevnik ljudskog bitisanja, puna čežnje za otkrivanjem njegovog smisla, rasuti svet slika kome i sami pripadamo kao deo nas a mi deo njega, udišemo ga punim grudima poput mirisa spokojstva, čistoće i bliskosti.
    Pismo koje piše Betoven govori i o tome koliko je bila živa ta neostvarena ljubav u okeanu želja u kome je bilo usidreno njegovo srce.

    I da zaključim tvojim rečima o pismima s početka naših komentara:
    "За мене, писма су била један од најлепших видова комуникације између две особе. Све је био неки неописив осећај, попут ритуала, од самог писања, слања, ишчекивања када ће га особа примити, размишљање о томе како ће тамо неко осетити твоје емоције које су словима пренете на папир."

    Ovo Pismo potkrepljuje tvoje reči... :)

  16. 16. Aneta  |  09/10,2016 at 13:08

    PS
    A sada je vreme i za novi post, samo da smislim nešto zanimljivo :)

  17. 17. Aneta  |  09/10,2016 at 13:38

    И замало да пропустим пренети овде један свој коментар о писмима код @плетеније словес

    "Ако ти не стигну моја писма
    Која ти нисам написао…"
    И ако то буде врло касно
    а писма стижу и касно
    ако касно постоји
    И ако их случајно будеш читала
    читаћеш их тако да их разумеш -
    Ненаписана;
    И разумећеш их онако
    како се писма која стижу касно
    морају разумети,
    јер то ће бити писмо
    какво пре тебе нико није могао прочитати
    јер такав пре тебе није постојао
    него се с тобом родио
    да чита ненаписана писма
    да их разумева на свој начин
    и да сретне ону моју мисао
    коју нисам могао ни изрећи
    па ни исписати у та писма
    а ти си и пре него си их прочитала
    у тишини дугог чекања
    знала да постоје -
    Ненаписана!

  18. 18. Лаки  |  09/10,2016 at 18:33

    Претресосмо толико туђих писама, само твоје које си добила, а повод је ове полемике, остаде тајна. Има ли то смисла?

  19. 19. Aneta  |  09/10,2016 at 19:48

    @Laki :-)
    Pa kako nismo?
    Divan je tvoj prvi komentar ovoga posta, pogledaj!
    A možemo još i o mom pismu, ali onda trebaš ti komentarisati. ;)
    I da,
    Tvoji komentari su divne minijature.

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com