Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [162]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

286. Pero

riznica | 10 Novembar, 2017 17:26

 
Misli su takve, roje se velikom brzinom a prstići samo skakuću po tastaturi ne bi li stigli brzinu sinapsi. Napreduješ nezgrapnim tempom mehanike.
Sasvim drugačije je bilo nekada pisati guščijim perom; imalo je to drljanje po istrošenoj hartiji svoje čari, svaki čas se umakalo u mastilo. A onda čekaš da se sve dobro osuši ili nežno posušiš sunđerom. Misli su se tada prilagođavale brzini ruke u krasnopisu, prsti su čvrsto stiskali pero i priljubljeni uz njega sanjarili. Um je plesao na krilima štiva.
 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Лаки  |  11/10,2017 at 21:59

    Ја небих ишао толико далеко да се комуникација писаним речима између људи врати у време мастила и пера, био бих задовољан „временом“ хемијских оловки. Рукопис, још ако је леп, зна да нас најбоље представи особи којој пишемо а боја хартије или оловке наше намере и жеље. Благи тонови неког мириса увек би се уткали у коверат као случајност и код примаоца би се од њега будила сва чула.
    Било је наравно тога и у време пера и мастила када су написана највећа и најлепша љубавна писма која су и до данашњег дана остала забележена као таква.

    Лајкови, дислајкови, смс, иконице, емотикони, тастатуре и хиљаде фонтова је модерна комуникација иза које се крије душа савременог човека.
    Имам једну пријатељицу која већ уназад неколико година обавезно ми шаље обичну папирну поштанску честитку за Нову годину и Божић. Такође и ја њој.

    Поред доста година којих имам, морам признати када честитка треба да пристигне, сетим се да постоје људи који се зову поштари и нестрпљиво пар дана чекам њихову посету мом сандучету.
    О, кавели само радости и драгости зна да донесе десет грама хартије на којем су руком написане најлепше жеље и по која топла људска реч. Куд бих више!?

  2. 2. Aneta  |  11/10,2017 at 23:42

    Ruka laka kao pero tipka (moram upotrebiti tu reč) po displeju. A dok je bilo pera, mogli smo se "juriti" sa sopstvenim mislima u krug.
    Kaligrafija.
    Lepota pisanja. Bila je to posebna umetnost, gde se drugoj osobi slala višestruka emocija, duhovno i vizuelno.
    Ta sporost pisanja, posvećenost, davala je vremena za razmišljanje. A kad samo pomisliš na lajkove, emotikone i ostalo na šta prsti brzinski lete u deluću sekunde brže od pameti. Ne možemo ne zapitati se koliko stvarno emocija ima u emotikonima? :-)
    Hvala ti Laki na inspirativnom komentaru.

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com