Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [175]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

250. - Čubura „vrtni grad“ početkom prošloga veka

riznica | 23 Decembar, 2016 14:53

 

Svet

Tokom poslednja dva veka, u zapadnom svetu planiranje i arhitektura prošli su kroz različite stepene opšte saglasnosti - pojavom idustrijalizovanog grada 19. veka, gde je većina zgrada bila pod nadzorom različitih poslova i bogate elite, kao i zahvaljujući pojavio se pokret kojim se nastojalo omogućiti ljudima, a posebno radnicima u fabrikama, da borave u zdravijoj okolini. Prema novom konceptu baštenskih gradova izgrađeni su neki moderni gradovi, poput Velvin Garden Sitija u Engleskoj. Ti su gradovi uglavnom bili malog merila u veličini, a u njima je živelo samo nekoliko hiljada stanovnika, sve do 1920-ih kada je modernizam počeo da izranja na površinu. Modernistički grad trebalo je da bude vrsta efektivne, izvodljive utopije. Nastali su planovi za ponovnu izgradnju gradova u velikom merilu, poput Pariza u Francuskoj, iako se ništa važno nije dogodilo sve do razaranja uzrokovanog Drugim svetskim ratom. Nakon toga izgrađene su poneke modernističke zgrade i zajednice. One su bile jeftine za izgradnju te su postale ozloglašene po svojim socijalnim problemima.Kada je konstrukcija jeftinih, uniformisanih stambenih blokova dovršena u mnogim zemljama, poput Britanije i Francuske i modernizmu je došao kraj negde 1970-ih. Umesto potpune uniformnosti i savršenosti, planiranje se sada koncentriše na individualizam i raznolikost u društvu i ekonomiji. Započela je postmoderna  era.U SA-u početkom 1980-ih, u urbanom dizajnu nastaje pokret Novi urbanizam  koji promoviše susedstva unutar kojih se može šetati i unutar kojih su zastupljeni različiti tipovi stanovanja i zaposlenja. Pokret je nastao a i dalje je značajan po reformama mnogih aspekata razvoja nekretnina i urbanog planiranja. 

Tvorac ideje vrtnih gradova, Ebenezer Hauard (Ebenezer Howard), predložio je početkom dvadesetog veka osnivanje gradova novog tipa koji će, zahvaljujući savremenim tehničkim sredstvima, izbrisati razlike između sela i urbane aglomeracije. Time je želeo da zadrži ekonomske i kulturne prednosti života u gradu i ekološke prednosti života u seoskoj sredini. Vrtni grad je zamišljen kao samostalna zajednica, unapred određene površine i broja stanovnika, u kojoj su objedinjene civilizacija i priroda. Po principu zoniranja, industrijska zona je odvojena od rezidencijalne i nalazi se na periferiji. Čitav grad je okružen neprekinutim zelenim pojasom poljoprivredne zemlje. U slučaju povećanja broja stanovnika, osnivali bi se međusobno povezani gradovisateliti, tako da se ne naruši zona vrtova koja okružuje grad. Projekat vrtnog grada je imao veliki broj praktičnih ostvarenja, koja se moraju uzeti u razmatranje da bi se Hauardov doprinos predstavio u potpunosti. Godine 1903. u Engleskoj je osnovan prvi vrtni grad Lečvort, koji je svojim razvojem inspirisao osnivanje vrtnog grada Velvina 1919. godine, kao i osnivanje takozvanih „Novih gradova” posle Drugog svetskog rata.   

Beograd 

Tada popularni koncept „vrtnog grada“ nastao u Engleskoj u 19 veku koji je sa lokalnim varijacijama prihvaćen u celom svetu, imao je svoju primenu (nepotpunu) u našoj prestonici i to u tri beogradska naselja nastala  u periodu između dva svetska rata: Kotež Neimar",  „Profesorska kolonija" i  "Činovnička kolonija“ ·. Kotež Neimar je prvo naselje ovog tipa u Beogradu. Reč  „kotež“ vodi  poreklo od  engleske reči „cottage“· (koliba,  mala  porodična kuća).  Koji  nam ukazuje upravo na zamisao „vrtnog grada", a naziv "Heimar" je dobio ime po građevinskom preduzeću  „Neimar“, koje je zemljištlj otkupilo, platilo izradu projekta naselja  i prodavalo placeve. Urbanistički  projekat su izradili bečki arhitekti , ali je tokom izvođenja on izmenjen.  Za razliku od navedenih naselja, za koja je više arhitekata  izradplo tipske projekte, ovde su svi projekti bili individualni Područje Kotež Neimara je bilo  potpuno  neobrađeno zemljište  van gradskog  rejona,  sve do 1920. godine. kada ga je preduzeće „Neimar“ otkupilo i  započelo uređenje. Izgradnja u većem obimu započeta je 1924. goline kada je usvojen Generalni ur6anistički  plan Beogada. Neke od osnovnih  smernica prilikom nastajanja naselja, bile su: izgradnja porodičnih  vila na isparcelisanom zemljištu u roku od šest godina od momenta kupovine placa, odobreni planovi kuće/izgled fasade od strane preduzeća „ Neimar“, mesto za podizanje vile je unapred  utvrđeno 5-6 metara od fronta ulice. Izgradnja naselja je uglavnom završena do početka tridesetih.

Celina pod zaštitom Kotež Neimar , naseljnj između Južnog bulevara  (nekadašnjeg Čuburskog potoka) ulice Nebojšine, Maksima Gorkog i šumatovačke smatra se primerom urbanizacije Beograda između dva svetska rata. Za razliku od Profesorske i činovničke kolonije, koje su izgrađene nešto kasnije, ovo naselje po svom socijalnom statusu nije bilo uniformisano  u smislu zanimanja i staleža.  Do 1928. godine na ovom prostoru je živelo više od 200 uglednih građevinskih inženjerя, arhitekata, bankarskih i  drugih čičovnika. Među njima su bili mnogi značajni arhitekti i umetnici: Branislav Kojić.  Dragutin Tadić, Dimitrije Leko. Milan Zloković, Momir Korunović, Đorđe Jovanović  koji su se iaselili na Kotež Neimaru i često bili i projektanti kuća u kojima su stanovali.  

 

Kako je na ovom prostoru vlalalo bogatstvo stilova (dobrih primera međuratne stambene beogradske arhpgekture) od francuskih uzora 19. veka, bečke secesije pa sve do orignnalnih, interpretacija nacionalnog stila, vila Mladena Živanovića svojom romantičarslom  stilizacijom doprinosi sagledavalju različitih autorskih pristupa. Kuća je jednospratnя, podignuta na nešto užoj parceli, i po propisima izgleda naselja, povučeno u odnosu na reguladžpoiu liniju. Na taj način se formirala predbašta intimnog karaktera koja nam približava ideju "vrtnog naselja". Glavna fasada sa verandom je duž ulice Kornelija Stankovića, dok se u vilu ulazi bočnim  stepenišnim  krakom. Uslovljena oblikom parcele, kuća je za razliku od ulične fasade izrazpto dugačkog fronta u kom su prostudirano raspoređene prostorije. Nepretencioznog izgleda, iznad kamene sokle fasada je podeonim vencem raščlanjena na etaže. Vitki prozori u podjednakom ritmu raspoređeni, oživljavaju ravno fasadno platno. Nad  verandom u prizemlj je omanja terasa. Visoka kota potkrovlja. U spoljašnjem izgledu glavne fasade istaknuta je atikom i snažio isturenim krovnim vencem. Pored svedene geometrijske plastike, stiliэovani stubići verande i terase upotpunjuju neneametljiv dekorativii anasambl. Ogradu duž ulice i delu bašte iz 1936. godine, projektovao je građevinar Stjepan Baretić. Pored mnogobrojnih kuća na Prostoru Kotež Neimara koje su projektovali naši vanredno značajni arhitekti, u neposrednoj blizini vile u broju 16, nalazi se monumentalna "Kuća Flašar" delo istaknugog arhitekta Milutina Borisavljevića. koja je utvrđena za spomenik kulture ( Odluka o utvrćivanju. "Službeni  glasnik RS' br. 73/07).  

Urbana matrica Kotež Neimara koja je formiraiя oko 1920. godine sačuvana je i danas. Blokovi porodične stambene izgradnje su homogeni, horizontalno i vertikalno ujednačeni. Bitnu odrednncu ambijenta čine struktura. oblik i veličina parcela (relativno male parcele predviđene za individualno stanovanjej, oblik i veličina objekata, njihov međusobni odnos, ujednačenost njihovih gabarita, urbanistička dispozicija na parceli i u okviru bloka. Parcele su prosečne veličine između 200 i 500 m2 najčešće pravougaonog ili trapezastog oblika, sa dobrim odnosom uličnog fronta i dubine parcele, koji je većini objekata omogućio planiranje i nzgradnju slobodnostojećih porodičnih objekata. Prosečna širina parcele je 10-15 m,. a prosečna dubina od  20-25 m.  Objekti su uglavnom postavljeni na građevinsku liniju, koja je od regulacione linije udaljena 3,0 do 5.0 m (uobičajeno 4.5 ili 5,0 m). što je uslovipo formnranje predbašti, Udaljenost od ivice parcele prema susedpma je minimalno 1,5 m. Objekti su zidani uz odobren plan kuće. izrađivan od strane arhitekte ili inženjera. Teren je u velikom padu, tako da su objekti najčešće postavljeni tako da su jednim delom ukopani (obično su na tom mestu podrumi, a sa druge strane su najčešće pomoćne prostorije za sganovanje, obično za poslugu ili za izdavanje). Veliki pad terena uslovio je trasiranje ulica paralelno sa izohipsama. Širina ulica je uglavnom između 8 i 12 m.  

Blok je isparcelnsai na relativno ujednačene parcele, građen objektima ujednačenih gabarpta, i predstavlja strukturalnu jedinicu čija izgrađeča stuktura gradi skladnu kompozicionu celinu. Preovlađujuća visina objekata je P+1+Pk, a sami objekti u proseku ne zauzimaju više od 35% površine parcele.  Osamdesetih godina 20. veka, radi izgradnje luksuznih stanova u celini su porušeni pojedini blokovi u delu između Braničevske i Nebojšine ulice i zamenjeni višespratnim kolektivnim i stambenim objektima  Devedesetih godina 20. veka ovaj trend zamenjen je izgradnjom novih porodičnih kuća. čiji kapaciteti i iskorišćenosti prostora u velikoj meri premašuju one koji su prvobptnim planom Kotež Neimara predviđeni  (zauzetost parcele, spratnost i indeks izgrađenosti su često dvostruko veći od prvobitnih).  Naselje Kotež Neimar je danas. kao n mnogi drugi delovi grada ugroženo gradnjom koja se ne obazire na arhntektonske i ambijentapne odlike koje je ovaj prostor imao i koje su od velike važnosti za istorijski razvoj Beograda.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

249. - Jedinstvo vs Podela

riznica | 23 Decembar, 2016 04:49


Poznato je da imam više blogova podeljenih između ove i one strane. Tako sam počela deliti i teme koje se čitaju na ovoj i onoj strani. Podlegla sam, dakle, oficijelnoj svesti i mišljenju sa jedne i lokalnom shvatanju nas samih sa druge strane.
A prava stvar bi bila da  imam jedan jdinstven blog Prečica do (Madre)DEUS. Tada bismo došli do onoga što reče jedna blogerka:
Pisala tamo ili vamo - ista stvar. 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

248. - Nešto kao ...

riznica | 21 Decembar, 2016 23:08


Svaka izgovorena neprijatnost nas sve više razdvaja, ne samo međusobno i od ljubavi već od sveukupne ljubavi a na površinu kao da isplivava neka pohranjena zloća koja kao da je onaj pravi lik.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

247. - Namera

riznica | 14 Decembar, 2016 08:29

 

Bezimeno osećanje se vratilo, ovoga puta u vidu ćutanja, bojkota, mutirani virus zle sreće. Svi smo mi više – manje isti, jednako krvavi ispod kože. Razlikuje nas samo ono što smo poneli od kuće.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

246. - 2. Rođendan bloga

riznica | 13 Decembar, 2016 00:05

 

 

Torta, svećica i malo radosti, čestitanje, poljupci, draga lica ... eto to je rođendan.
Dve godine, zar samo dve, čini mi se da sam tu oduvek. Za ovaj rođendan sam pripremila malo statistike.

148. post se odnosio na 1. Rođendan bloga i imao je čak 313 pregleda.
Najčitaniji post na ovom blogu je post broj 91. – Ruska plava mačka sa 876 pregleda, a odmah posle njega post broj 3.- Košulja satkana nitima ljubavi sa 830 pregleda.


Post broj 6.- Virtuelni svet kalvarija unutrašnje stvarnosti je imao 596 pregleda, a onda ide grupa postova od oko 400 pregleda i to:
Post broj 127 Pikova dama– 404 pregleda
Post broj 221 Fina lagana stvar – 405 pregleda
Post broj   11 Sve bilo je samo  priča – 408 pregleda
Post broj 126 U dosluhu sa prirodom – 404 pregleda
Post broj 230 Pismo – 419 pregleda
Post broj  15 Ti –  493 pregleda

Eto to se najviše čitalo.


Zanimljivo je i  to da sam u drugoj godini blogovanja imala čak oko 50 postova manje nego u prvoj godini.
Možda bih mogla spomenuti i to da je ovaj blog od samoga početka promenio ime više puta i to od Riznica, ART-Infinitas, preko Continuando do Madredeus, samo je moje ime ostalo isto.
Aneta


Hvala vam što ste tu i što čitate moj blog.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

245. Iskustva

riznica | 10 Decembar, 2016 11:25

 
Tuđa iskustva su znanja koja posuđujemo, blago predanja ljudi pre nas, tradicija koja se prenosi na naredna pokolenja. To što dolazi iz sveta i društva ima njegove navike ali i nepromišljenosti. Tradicija nas može načiniti robovima navika. Ali takvo iskustvo je deo svakodnevnice, ono život čini lagodnim. Život po navici nas ukopavali u rutinu, ponavljanje, sigurnost, čini nas starim i drevnim.
 
Iskustvo novoga, kao iskušenje nepoznatog, nama neistraženog je najneugodniji put do spoznaje. S druge strane ako ne verujemo ne možemo se naučiti iz knjiga. Učenje iz knjiga, filmova, istorije uopšte, daje budno poimanje stvarnosti, poimanje koje razvija intuiciju, ali nas ostavlja bez iskustva.
 

Jedno iskušenje je odvelo svet u drugom pravcu.
Iskustva znaju biti otrežnjujuća.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

244. -Otkud tuberkuloza?

riznica | 09 Decembar, 2016 10:58

Mislila sam da je ova zarazna bolest iskorenjena ali rastuće siromaštvo i raslojavanje svuda u svetu predstavljaju najvažnije razloge zbog kojih se tuberkuloza vratila baš onda kada su lekari verovali (tokom druge polovine 20. veka) da su je pobedili.  Dugo se dakle smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorenjena, ali je to mišljenje u poslednje vreme drastično promenjeno zbog velikog protoka ljudi koji šire zarazu, zbog epidemija side koja slabi imunološki sistem bolesnika i zbog otkrića vrsta bakterija koje su otporne na antibiotike.Stručnjaci smatraju da je jedna trećina svetske populacije zaražena bakterijom „M. tuberculosis“,dok je brzina pojavljivanja novih infekcija jedna u sekundi.

Tuberkuloza je zarazna bolest a izaziva je bakterija koja se zove Mycobacterium tuberculosis. Bolest se najčešće manifestuje na plućima, mada može da zahvati i druge organe (mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti, jajnike itd.). Prenosi se preko sitnih čestica koje bolesnik iskašljava u spoljašnju sredinu te je stoga zarazan samo oboleli od plućne tuberkuloze. Zaraza ne znači i bolest, a svega se 10% onih koji se inficiraju i razboli od aktivne tuberkuloze. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći zavisi, s jedne strane, od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.

24. marta obeležava se Svetski dan borbe protiv tuberkuloze. Ovaj datum je izabran jer je toga dana davne 1882. godine Robert Koh prvi put video, odnosno otkrio, uzročnika ove bolesti i to pod običnim mikroskopom. To je bio prvi korak ka prepoznavanju (dijagnostikovanju) i lečenju (terapiji) tuberkuloze.Neko je rekao da je tuberkuloza bolest kraljeva i kraljevska bolest zbog povezanosti oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi, pa je zato tuberkuloza jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako je zarazna bolest.

Tuberkuloza je prisutna kod ljudske rase još od davnina. Najranije dokazano otkriće „mikobakterije tuberkuloze“ odnosi se na ostatke bizona koji su stari više od 17.000 godina. Međutim, nije jasno da li tuberkuloza vodi poreklo od goveda, pa je zatim prenesena na čoveka, ili je i kod goveda i kod čoveka došla od zajedničkog pretka. Naučnici su verovali da je čovek dobio KMBT od životinja tokom njihovog pripitomljavanja. Međutim, geni kompleksa M. tuberculosis (KMBT) kod čoveka su upoređivani sa KMBT-e kod životinja, čime je dokazano da je ta teorija pogrešna. Obe vrste bakterije tuberkuloze imaju zajedničkog predka preko kojeg su se mogli inficirati ljudi još u Neolitskoj revoluciji. Skeletni ostaci pokazuju da je praistorijski čovek (40. vek p. n. e.) imao TBC. Istraživači su otkrili truljenje u kičmama Egipatskih mumije koje datiraju iz perioda između 3000 i 2400. godina pre Hrista. „Ftizis“ je grčka reč za “sušicu,” što je stari termin za tuberkulozu pluća. Oko 460. p. n. e.ista, Hipokrat je identifikovao sušicu kao najrasprostranjeniju bolest tog vremena. Ljudi koji su imali sušicu imali su temperaturu i iskašljavali krv. Sušica je skoro uvek imala smrtni ishod. Genetska istraživanja govore da je TBC bila prisutna u Amerikama počev od oko 100. godine nove ere.

Dakle ako je tačno kako piše u knjizi Postojanja da su šestog dana stvorene kopnene životinje, i na kraju stvori Bog čoveka; stvoren je od praha zemaljskog (da bi mu zatim Bog udahnuo dušu, i time ga oživeo) u kojoj je morala biti bakterija Mycobacterium tuberculosis. 

Pre industrijske revolucije, u narodnom verovanju, tuberkuloza je uvek povezivana sa vampirima. Kada bi neki član porodice umro od nje, ostali inficirani članovi porodice bi polako gubili svoje zdravlje ...

Godine u kojima smo odrasli i živeli pamtimo kao vreme u kome se o svemu vodilo računa, a naročito o ličnom i javnom zdravlju, pa nam je vest da imamo tuberkulozu u školama delovala gotovo nestvarno. Ipak, imajući u vidu da je tuberkuloza povezana sa prenaseljenošću i lošom ishranom,  povezana je i sa grupama ljudi koje ubrizgavaju zabranjene droge, kao rizične su i grupe ljudi u skloništima za beskućnike, siromašni ljudi koji nemaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, deca koja su u bliskom kontaktu sa visokorizičnim osobama i nevakcinisane osobe iako imunitet koji u svetu najviše korišćena vakcina be-se-že indukuje opada posle oko deset godina.

To što se tuberkuloza pojavila govori samo o tome koliko smo siromašni, o našem standardu i svesti u naširem smislu reči.

 

Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com