Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [168]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

140. - Moj Zemun - Deo VI

riznica | 27 Novembar, 2015 15:07


 

Sitna i uporna kiša pada. Dosadna. Jedna od onih koja kada počne ne obećava da će se zaustaviti.

Ja u Zemunskom parku, bez kišobrana šetam po utabanom lišću, zbijenom, u fazi raspadanja. Ogoljele grane ne mogu zaustaviti kišu, nema zaštite. Kisnem!

 

Zemunski park je organizovan 1842. Godine na mestu nekadašnjeg ulaza u grad i kontumca. Oko mene ljudi sa kišobranima, nekuda žure i niko nikoga ne gleda. U vreme kada je park organizovan bio je centralno mesto za šetnju i okupljanje i druženje tadašnjih Zemunaca. Dame su oblačile lepe toalete, svečane, sa šeširima a gospoda su dolazila u odelima sa cilindrom.

Sedenje na klupama se moralo platiti. Postojao je čuvar parka.

 

U centralnom delu parka nailazim na rimski sarkofag. Nije on od nekog značaja sam po sebi, ali mu je poklopac interesantan i značajan zbog glava mitskih bića. Ali zanimljivo je to da je iskopan kada su rađeni temelji za Milenijumsku kulu, koja je ustvari kula Sibinjanin Janka odnosno Janoša Hunjadija. Janoš, Janko, Ivan ili Johann Hunjadi, zavisi ko ga kako zove, koji je predvodio Srbe i Mađare u borbi protiv Turaka, živeo je i umro 4,5 veka pre izgradnje ove kule, ali je umro od kuge u ovom delu Gardoša, u svojoj vili, a kula je dobila ime u njegovu čast ...

 

Milenijumska kula je jedna od, pretpostavlja se, pet kula koju su Mađari tada izgradili u čast proslave 1000-godišnjice svoga dolaska na ove prostore u Evropi i jedina je sačuvana. Pretpostavlja se da jedna bila u Budimpešti a ostale četiri na sve četiri strane sveta njihovog carstva.

Gardoška kula je podignuta 1896. Godine, a otvorena 15 dana kasnije na mestu nekadašnje tvrđave.

 

Najstarija mapa,  geografska karta Zemuna, odnosno Taurunuma, izdrađena je u antičko doba i datira iz II v.n.e. Izradio ju je Klaudije Ptolomej.

 

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

128. - Moj Zemun - Deo V

riznica | 20 Oktobar, 2015 13:20

    

 

Franjevački samostan Svetog Ivana Krstitelja i Antuna nalazi se na uglu ulica Štrosmajerove i Svetosavske u Zemunu i on je, danas, jedini franjevački samostan na teritoriji Beograda.

 

Ujednačen ritam otvora, mirna fasada, jednostavno uređen spoljašnjost i vrt, mala i velika zidana ograda ... kad god prođem, a stalno prolazim, tu je uvek mirno. Ponekad vidim nekoga ispred ulaza kako nešto uređuje i to je sve.

 

    

 

Kompleks se prostire na četiri katastarske parcele, zauzima ceo blok a u okviru franjevačkog samostana nalaze se biblioteka, trpezarija, sala za prijeme, a od umetničkih dela izdvaja se slika Crne Gospe koja je nastala u 18. veku kao kopija čuvene Čenstohonske Gospe iz Poljske.

Priložene slike sam sama napravila, a zanimljivo je da oni nisu dali slike unutrašnjeg dvorišta i fasada. Pretpostavljam da je lepo uređeno.

Na pločama na ulaznim vratima sve što je bitno iz istorijskih izvora, piše.

    

Ovde ću se zadržati samo na arhitekturi i istoriji objekta.

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

117. - Moj Zemun – Deo IV

riznica | 02 Oktobar, 2015 14:42

Crno nebo i oštar hladan vazduh. Grad se skupio, zavio u svoje ulice i trgove. Noge šuškaju u gomili lišća što ga vetar nosi ulicama.  Suvo lišće pruža osećaj topline pri pomisli da lako može da gori u malim vatrama, a čiji miris se oseća u vazduhu.

Šetnja ulicama usamljenim, kao što je ljudska duša usamljena od rođenja do smrti.Vodilja nam je uvek gorući mali čkiljavi plamen svog sopstvenog duha, upaljen ko zna kada i gde ...Ima jedna ulica u kojoj, bilo hladno ili toplo, osećam uvek onaj isti miris koji me guši, miris brašna. Čudno mesto isprepletenih puteva u kome su se sudbine upetljale u čvor isprovlačenih niti...Ulica Rabina Alkalaja, mesto sinagoga, mesto gde se tih nekih godina delilo brašno izbeglicama. Delilo se još ponešto,a nešto više od toga ponešto dobijali su samo privilegovani.Moja najveća privilegija je bila to što nisam bila privilegovana ... i to me brzo udaljilo od te „brašnjave ulice“ ...

Ne obazirući se na pravce vetrova, zaronila sam u mrak, u taj hladni vetar u gradu nervoznih ljudi koji su svi redom nekuda žurili, gradu koji nije imao skrovište, ali je sam po sebi bio jedno veliko skrovište; zaronila bez glasa i mirisa i putovala svojim svirepim putem pod sivocrnim nebom, da bih izronila na istom mestu; takoreći zatvorila krug.Ljudi su uglavnom  predani svome poslu i obično ne misle da će se po njima išta zvati.Ni Rabin nije mislio te 1825. godine kada je iz Sarajeva došao u Zemun. 

Prvo je radio kao učitelj sefardske dece, a kasnije je stupio na dužnost rabina. U Zemunu je boravio gotovo 50 godina, sve do 1874. Tu je sagradio sefardsku sinagogu (srušena 1943.) i dve škole za jevrejsku decu. Pod uticajem Francuske revolucije, borbe srpskog naroda za oslobođenje od Turaka i stvaranja moderne nacionalne države, u Zemunu je rabin Alkalaj začeo ideju o povratku Jevreja u Svetu zemlju, koju je Teodor Hercl, kasnije samo nastavio i razradio.У Земуну је 1840. године основао „Друштво за повратак у Ерец Јизраел“, прво те врсте. Društvo je imalo podružnice u nekoliko gradova, između ostalih, u Beogradu i Šapcu Alkalaj je posebno bio podstaknut veoma teškim položajem šabačkih Jevreja (osim za vreme vladavine Miloša Obrenovića), kao i u Vojnoj krajini. Posle toga, svoje ideje je počeo da propagira po Evropi.

Ulica od 1992. godine nosi ime rabina Alkalaja. Ranije (pre 1816—1897), za vreme austrougarske vladavine, to je bila Jevrejska ulica (nem. Judengasse). Prostirala se od Oračke do Ulice dr Miloša Radojčića, posle čega joj je naziv promenjen u Primorsku (1897—1992). U istoj ulici br. 5,  1850. godine je izgrađena ja aškenaska sinagoga, koja postoji i danas, ali u vlasništvu grada i trenutno se u njoj nalazi restoran tradicionalne srpske kuhinje. Jevrejska opština Zemun, blizu sinagoge, pokušava da sakupi sredstva da je otkupi.

Umro je u Jerusalimu septembra 1878. ili 5639. po jevrejskom računanju vremena. Sahranjen je na Maslinovoj gori.

U Izraelu je jedan grad dobio ime po njemu — Jehudino svetlo („Or Jehuda“) — a u mnogim gradovima postoje ulice sa njegovim imenom. (izvor Wikipedija) 

Negde u proleće ove godine sam se zatekla u tom restoranu, bila je subota i taj dan su zapravo otvarali restoran, svi zbunjeni, neuhodani, konfuzni ... morala sam preći na drugo mesto da popijem kafu ...Inače bašta je prekrasna i odličan ambijent za restoran, a da li je primereno, o tome ne bih, mada sinagoga nije u funkciji  ... 

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

109. - Moj Zemun – Deo III

riznica | 24 Septembar, 2015 15:02

Moja šetnja Zemunom obojena je uglavnom sećanjima, ali i ponavljanjem istog onog osećaja koji me ispuni milinom kada prolazeći ispred Muzičke škole čujem onaj dobro poznato basso profundo ... solo pevača ...

 

Po sadržaju arhitektonskog fonda u Starom jezgru Zemuna su mahom stambene kuće, ali ima Zemun skoro sve što jednom gradu treba;od ukupnog broja 41 zgrada je javnog karaktera, škole, bolnice, banke pošte pozorišta, vojne zgrade ... i sve su mahom vezane za Glavnu ulicu (nekada M Tita).

E sada, za velike javne objekte svi znaju, a za ove male spomenike kulture malo ko zna, zato je ovo pričanje o Zemunu i posvećeno manje znanim stvarima.

 

Graditelji objekata uglavnom su bili domaći majstori do druge polovine 19. Veka; to su bili stanovnici Zemuna ili odomaćeni stranci. Jedan od njih bio je i Franjo Jenč(Zemun, 20. mart 1867 — Zemun, 15. novembar 1967) , sin zidarskog majstora Franje i majke Eve Ebel. Poznat je po radovima na velikim, lepim objektima kao što je Pošta u Glavnoj br 8, Zgrada Električne centrale Kej oslobođenja 15, Srpski dom – Svetosavska ulica 22, Zgrada Skupštine opštine Zemun – Magistratski trg 1, Zgrada Vodne zajednice – Avijatičarski trg 10, ali i putu Surčin – Boljevci što je do pre par godina sve pripadalo opštini Zemun.

Njegovi samostalni projekti su kuće domaćih investitora i to:

Kuća Magdalene Osvald – Glavna ulica 4

Kuća Franje Jenča – Svetosavska ulica 19

Kuća Jelene Jovanović – Gospodska ulica 17

Harastijeva kuća – Bežanijska ulica 34

Kuća apotekara Štrajma – Bežanijska ulica 16

Kuća Katarine Marković – Glavna ulica 12

Kuća Franje Jenča – Ulica Stevana Markovića 4–8

 Kuća Mavre Bindera – Ulica dr Petra Markovića 4 

 

Kuća Magdalene Osvald – Glavna ulica 4

Ova jednospratna kuća podignuta je 1904 godine i oblikovana u duhu renesanse. Dvotraktnog je tipa sa bočnim krilima u dvorištu. Projektovana je kao stambena kuća sa po jednim stanom u prizemlju i na spratu. Vremenom je prizemlje rekonstruisano zbog uvođenja nove namene i apoteke.Središnjim delom  fasade dominira plitki rizalit (ispust) sa naglašenim prekinutim vencem i neobaroknim zabatom. 

 

Kuća Kalmine Levi - Dubrovačka 11 

Kuća osobene lepote koja se izdvaja bogatom plastikom na fasadi je kuća na kojoj je Franjo Jenč izvodio prepravke. To je starija dvotraktna kuća sa krilima u dvorištu, prepravljena 1907. godine. Postojeća visokoparterna kuća asimetričnog rešenja predstavlja jedan od karakterističnih secesijskih objekata Starog jezgra Zemuna.

Kad god vidim ovakve žvrljotine na fasadi osetim neku bol u duši, peče me svaka urezana linija koja skrnavi ovako lepe objekte; ali eto i to je deo naše kulture ... na žalost. 

 

 

privatni život arhitekte

Jenč se, 1895. godine, oženio Jozefinom Čermak, Rumunkom češkog porekla, s kojom je imao šestoro dece. Njihov sin Franja je takođe studirao arhitekturu, u Beču i Prag. Krajem treće i tokom četvrte decenije dvadesetog veka arhitekta Franjo Jenč izgradio je veliki broj zgrada u Zemunu i Beogradu, primenjujući stil moderne arhitekture, po čemu su ovi objekti posebno prepoznatljivi. Posle rata, arhitekti Franji Jenču je bilo onemogućeno da radi (posebno mu je zamerano participiranje u vlasti tokom Drugog svetskog rata), pa je svoju karijeru završio u Priboju, gradeći industrijske komplekse i slične objekte. Porodična kuća Jenčovih u Zemunu porušena je pri izgradnji trafostanice, tokom šezdesetih godina. Tada je propala i sva vredna dokumentacija o radu ovog arhitekte.

Iako se pretpostavlja da je Jenč projektovao i izgradio oko 100 objekata, njegov opus još uvek nije sasvim istražen. Nabrojana su neka dela koja je izgradio u Zemunu. Izvor Wikipedija

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

107. - Zemun koji volim - Deo II

riznica | 22 Septembar, 2015 10:13

 

„Čudna i čudljiva je ta ljubav – često rastrzana između ushićenja i mučenja“
Tih godina je doslovno bilo tako; sve mi je bilo novo i nepoznato, ali i lepo i držalo me to ushićenje darovanjem uvek nove lepote koju samo život može da pruži, sastavi u trenutnu sladost dublju nego išta na svetu, nedokučiviju nego išta po poreklu i sudbini.
Koliki je uticaj čoveka na plimu i oseku sopstvenog života?
Mučenje je bila reč i pojava koja me godinama pratila u stopu, a ja sam bežala i otimala se, nekada i stoički podnosila, pa opet bežala, ali uvek u tom hodu hvatala te male čari i naslade koje nam život svesrdno pruža, a mi često i ne primećujemo živeći uobičajenim, relativno komfornim životom.
Ja sam primećivala sve. Ja sam se trudila da primetim što više. Imala sam dovoljno vremena, sve vreme je bilo moje!

 

 

Dvadeset i više godina prolazim baš tim parčetom Glavne ulice, gde god pođem, put me nanese ispred broja 9. To je zgrada Zavičajnog muzeja Zemuna, koja pokazuje prošlost Zemuna od njegovog nastanka do 1945. Kada je ovaj objekat proglašen spomenikom kulture.
Zgrada je podignuta 1840. Godine u stilu pseudogotike. Bila je jedna od prvih visokoparternih porodičnih kuća u vremenu kada je sagrađena, a pripadala je bogatoj i uticajnoj porodici Spitra.
Bočna krila su duboko u dvorištu sa asimetrično postavljenim kolskim ulazom. Glavna fasada komponovana je u shemi neparnih brojeva, karakterističnoj za period romantizma.
U kući je jedno vreme bio smešten hotel „Garni“.

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

99. - Moj Zemun – Deo I

riznica | 16 Septembar, 2015 14:41

Jedana sam od malobrojnih koja u Beograd nije došla onom „čuvenom“ Balkanskom ulicom, već preko Zemuna, gradskim autobusom, jer vozove su nekoliko decenija pre mog dolaska ukinuli. ;)

Ostao je samo Laudanov šanac, naseljen Romima, da svedoči o jednom vremenu ...I nisam došla bus-om, već sam se dovezla automobilom, bili su kasni noćni sati tog 29. novembra, Dana Republike, koji to već tada nije bio, niti je Ona više postojala; kakva ironija! 

Sećam se iz tih mojih prvih dana da sam postavila dva prioriteta, da utvrdim repere kako bih se znala snaći, a da ne uzimam taxi ili zovem pomoć, i da resetujem i uspostavim novi osećaj za vreme s obzirom da su razdaljine tri puta veće bile negu u gradu iz kojeg sam došla, da bih mogla planirati vreme.

Moj prvi orjentir bila je Evangelistička crkva. Velika bela rotonda udobno smeštena na račvanju ulica Tošin bunar i Jakuba Kuburovića, na njihovom izlivanju iz Ivićeve ulice, sa naglašenom apsidom. Nemoguće je ne primetiti je. Izuzetno uspešno uklopljena u ambijet, simetrično postavljenih otvora. Istina ona nije u obuhvatu teritorije Starog jezgra, ali je nadomak njega. Jedna je od mlađih verskih građevina, s početka 20 veka je, a tek 2005. godine je proglašena za spomenik kulture. Odavno nije u svojoj funkciji, nikada nikoga nisam videla tu da ulazi, anavodno se koristi kao poslovni prostor.

Danas u Starom jezgru zemuna imamo 9 crkvenih građevina:

-          Nikolajevsku crkvu iz 1745. na uglu Njegoševe i Siđelićeve ulice. Tu se retko zalazi, pa sam se iznenadila kada sam je videla, onako malu, jednobrodnu građevinu u baroknom stilu. (SPC) Zvonik sa dva sprata dominira prostorom;Možda nije loše napomenuti da je ovde službovao Joakim Vujić, jedan od najplodnijih srpskih književnika, poznat po svojim putešestvijima ;)

-          Bogorodičina crkva iz 1783. god.

 Tu baš, baš često prolazim. Ima lepo popločano dvorište uvek otvoreno... velika je, najveća u Zemunu, jednobrodna građevina, ja je zovem „crkva starog kova“, iako sve srpske crkve više – manje  vuku tradicionalan izgled, bez modernističkih pomaka  ...

-          Kontumacka kapela Sv. Arhanđela Mihaila i Gavrila iz 1786. god.

Sagradio ju je zemunski trgovac i sapundžija Teodor Toša Apostolović. Koncipirana je kao jednobrodna građevina sa apsidom na istočnoj strani i sa dvosprtnim zvonikom na zapadnoj, u baroknom stilu. Nalazi se u zemunskom parku.

Na ovom prostoru je početkom 18. veka, za vreme vladavine cara Karla VI (1711-1740) zahvaljujući specifičnim istorijskim okolnostima, bio formiran Zemunski Kontumac povodom velike epidemije kuge, koja je predstavljala opasnost ne samo za ove prostore, već i za čitavu Srednju Evropu.Naime, strah od kuge ili bilo koje druge zarazne bolesti  sa Orijenta, širio se zbog održavanja trgovinskih veza  između Austrije i Turske, a preko nje i sa daljim Istokom. Zbog toga su formirani Kontumaci, sanitarno-privredne ustanove, koje su bile namenjene, uvozu, izvozu i prodaji robe i  postavljeni su na pet mesta duž Austrijske granice prema Turskoj.Glavni Kontumac je bio u Zemunu kao najpogodnijoj tački za trgovinu.
Ustrojstvo ovih ustanova  je bilo podređeno strogom poštovanju sanitarnih propisa. Primljena roba se čistila i provetravala po posebnoj proceduri, pa tek onda puštala u promet, a svi putnici sa teritorije ondašnje Turske su na licu mesta bili podvrgavani lekarskim pregledima. Oni kod kojih bi se manifestovali simptomi zaraznih bolesti, vraćani su ili  su bivali izmešteni u jednu izolovanu baraku na Dunavu. Ostali zdravi putnici su zadržavani izvesno vreme u Kontumacu koji je zidom bio ograđen od ostalog dela varoši. S obzirom na to da je njihov boravak ovde mogao da traje i duže od sedam nedelja, javila se potreba za podizanjem bogomolje u sklopu ovog karantina. Podignute su prva i na njenom mestu i druga, današnja, crkva posvećene Svetom Arhangelu Gavrilu, kao i Rimokatolička crkva nedaleko od nje. (izvor Internet)


-     Župna crkva iz 1794.

-    Crkva Uznesenja Blažene djevice Marije je rimokatolička župna crkva koja se nalazi na Velikom trgu u Zemunu. Sagrađena je nakon osvajanja Zemuna od strane Habzburga i odlaska Otomanskog carstva, kada je u grad je u većem broju počeo da se nastanjuje hrišćanski živalj. Jednobrodna je građevina sa poluoblastim svodom a oblikovana je u stilu ampira sa retardiranim baroknim elementima. Crkva je okrenuta ka istoku a ne ka zapadu kako je uobičajeno za rimokatoličke crkve.

-   Franjevački manastir iz 1740 sa crkvom i zgradom iz 1830.-   Nalazi se na Štrosmajerovom trgu

-   Kontumacka kapela Sv. Roka iz 1830, katolička grobljanska kapela

-   Sinagoga iz 1850. preko puta Zemunskog parka

-   Hariševa kapela 1875 na Gardošu, u Ul.Sibinjanin Janka

Džamije nema, ali se u opisima turskog Zemuna spominje, da je bila jedna od najznačajnijih građevina, građena od tesanog kamena. Čak je sačuvana u rušenju grada 1717. god. i   pretvorena  u katoličku crkvu.

 

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

98. - Moj Zemun – Uvod

riznica | 15 Septembar, 2015 13:34

Sunce je već bilo izašlo i nebo je izbledelo do plave boje ptičijih jaja. Šetam  velikim zemunskim parkom i čini mi se da istovremeno prolazim i kroz sadašnjost i kroz prošlost.  Prošlost  je naslagala slojeve i slojeve događaja, građenja i rušenja, ratovanja i mirenja, i sve to miriše bogatstvom postojanja.

Zemun je do odvajanja dela teritorije i formiranja opštine Surčin sa Palilulom bio najveća beogradska opština. I sada  zauzima veliku teritoriju, ali kad kažem Zemun, ovde ću podrazumevati samo Staro jezgro. Reću ću i “grad” u skladu sa onim kako se Zemunci osećaju. Kad idu u centar Beograda, Zemunci to kažu “krećem za Beograd”!  - kao da putuju ne znam gde, a bliže je nego iz bilo kog drugog kraja. Ostala navika od davnina.

 

Moj dolazak u Beograd bio je, ustvari, dolazak u Zemun. Živela sam kod sestre i zeta u Ugrinovačkoj ulici, na malom broju, par meseci a posle sam se osamostalila… ali kako tada postadoh, tako sam i ostala Zemunka, iako sam tek posle 4 - 5 godina samo još jednom došla da živim u  Zemunu. Kratko, opet. Ali sam zato i poslom i privatno ostala povezana sa ovim “gradom”.

I volim ga.

Veoma.

Moj Zemun.

 

Silueta grada u izmaglici savršen je otisak obrisa tame odgrizen od kristalnog neba u kome se preslikavaju boje Dunava i krajolika. Srebrena linija u svetlosti dana odvaja konturu siluete grada, koji se od Gardoša stepenasto spušta. Milenijumska kula, koja se može identifikovati kao mikrocelina Gardoša, sa svojih 36 metara najviši je deo zidina tvrđave kojoj pripada, nekada fortifikacija,a danas u službi umetnosti i kulture. Poput stražara izdiže se na uzvisini, bila je simbol moći, bila i ostala osmatračnica iznad čije suncem obasjane terase i krova struje snažni vetrovi i sa koje se pruža najlepši pogled na Dunav i preko Save na kalemegdansku tvrđavu.

 

Zemun je za vladavine Turaka, navode njihovi izvori iz katastra 1546. godine bio selo sa tačno 78 domova, prepun putnika i namernika i nemiran i danju i noću. Dvadeset godina kasnije postaje “varoš” jednako nemirna, čiji stanovnici po svojim kućama dočekuju poštanska kola i primaju tatare na konak.

 

Prolazeći glavnom ulicom koja se sada isto tako i zove, sa svom lepotom i živopisnošću svojih zaštićenih fasada i objekata nikada ne bih povezala da je moj Zemun nekada, u tom 16 veku,  bio neugledna varoš sa palisadama ispod brda na kome je i tada bila izgrađena tvrđava i da su ulice, kao i sve druge po Evropi, odavale smrad kakv mi moderni ljudi ne možemo ni da zamislimo.

Po pisanju Evlije Čelebije, a to je već 17 vek (1663) spominje se tvrđava koja stalno propada, gradska varoš u ravnom polju istočno od tvrđave na obali Dunava; 400 šindrom pokrivenih sirotinjskih kuća. Džamija . šest kapela, osnovna škola i tekija. Čelebija konstatuje da mesto nema čaršiju i da stanovnici Zemuna dobijaju robu iz Beograda u kome rade kao zanatlije. E, iz toga perioda potiče ono “idem za Beograd”.Čelebija očigledni nije bio oduševljen izgledom Zemuna.

Henrik Otendorf daje potpunije podatke za istu 1663. godinu, donosi plan varošice i tvrdi da je varošica prilično dobra i na turski način lepo izgrađen, sa kućama većinom od drveta i naboja, izuzev lepe, nove, zidane i limom pokrivene džamije i velikog hana. Na bregu stoje ruševine i nenastanjene zidine starog zamka, ostataka neke lepe i velike građevine. Padom Turaka 1688. godine u Zemun ulazi austro-nemačka vojska. Izgled varošice se naglo menja jer orjentalne male kuće od slabog materijala nisu mogle odoleti silnim naletima zahuktale vojske...

 

Posted in Zemun. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com