117. - Moj Zemun – Deo IV
riznica | 02 Oktobar, 2015 14:42Crno nebo i oštar hladan vazduh. Grad se skupio, zavio u svoje ulice i trgove. Noge šuškaju u gomili lišća što ga vetar nosi ulicama. Suvo lišće pruža osećaj topline pri pomisli da lako može da gori u malim vatrama, a čiji miris se oseća u vazduhu.
Šetnja ulicama usamljenim, kao što je ljudska duša usamljena od rođenja do smrti.Vodilja nam je uvek gorući mali čkiljavi plamen svog sopstvenog duha, upaljen ko zna kada i gde ...Ima jedna ulica u kojoj, bilo hladno ili toplo, osećam uvek onaj isti miris koji me guši, miris brašna. Čudno mesto isprepletenih puteva u kome su se sudbine upetljale u čvor isprovlačenih niti...Ulica Rabina Alkalaja, mesto sinagoga, mesto gde se tih nekih godina delilo brašno izbeglicama. Delilo se još ponešto,a nešto više od toga ponešto dobijali su samo privilegovani.Moja najveća privilegija je bila to što nisam bila privilegovana ... i to me brzo udaljilo od te „brašnjave ulice“ ...
Ne obazirući se na pravce vetrova, zaronila sam u mrak, u taj hladni vetar u gradu nervoznih ljudi koji su svi redom nekuda žurili, gradu koji nije imao skrovište, ali je sam po sebi bio jedno veliko skrovište; zaronila bez glasa i mirisa i putovala svojim svirepim putem pod sivocrnim nebom, da bih izronila na istom mestu; takoreći zatvorila krug.Ljudi su uglavnom predani svome poslu i obično ne misle da će se po njima išta zvati.Ni Rabin nije mislio te 1825. godine kada je iz Sarajeva došao u Zemun.
Prvo je radio kao učitelj sefardske dece, a kasnije je stupio na dužnost rabina. U Zemunu je boravio gotovo 50 godina, sve do 1874. Tu je sagradio sefardsku sinagogu (srušena 1943.) i dve škole za jevrejsku decu. Pod uticajem Francuske revolucije, borbe srpskog naroda za oslobođenje od Turaka i stvaranja moderne nacionalne države, u Zemunu je rabin Alkalaj začeo ideju o povratku Jevreja u Svetu zemlju, koju je Teodor Hercl, kasnije samo nastavio i razradio.У Земуну је 1840. године основао „Друштво за повратак у Ерец Јизраел“, прво те врсте. Društvo je imalo podružnice u nekoliko gradova, između ostalih, u Beogradu i Šapcu Alkalaj je posebno bio podstaknut veoma teškim položajem šabačkih Jevreja (osim za vreme vladavine Miloša Obrenovića), kao i u Vojnoj krajini. Posle toga, svoje ideje je počeo da propagira po Evropi.
Ulica od 1992. godine nosi ime rabina Alkalaja. Ranije (pre 1816—1897), za vreme austrougarske vladavine, to je bila Jevrejska ulica (nem. Judengasse). Prostirala se od Oračke do Ulice dr Miloša Radojčića, posle čega joj je naziv promenjen u Primorsku (1897—1992). U istoj ulici br. 5, 1850. godine je izgrađena ja aškenaska sinagoga, koja postoji i danas, ali u vlasništvu grada i trenutno se u njoj nalazi restoran tradicionalne srpske kuhinje. Jevrejska opština Zemun, blizu sinagoge, pokušava da sakupi sredstva da je otkupi.Umro je u Jerusalimu septembra 1878. ili 5639. po jevrejskom računanju vremena. Sahranjen je na Maslinovoj gori.
U Izraelu je jedan grad dobio ime po njemu — Jehudino svetlo („Or Jehuda“) — a u mnogim gradovima postoje ulice sa njegovim imenom. (izvor Wikipedija)
Negde u proleće ove godine sam se zatekla u tom restoranu, bila je subota i taj dan su zapravo otvarali restoran, svi zbunjeni, neuhodani, konfuzni ... morala sam preći na drugo mesto da popijem kafu ...Inače bašta je prekrasna i odličan ambijent za restoran, a da li je primereno, o tome ne bih, mada sinagoga nije u funkciji ...
Posted in
Zemun .
Dodaj komentar: (1).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
