Madredeus

323. - Rekli su ...

riznica | 15 Januar, 2020 17:34

..."tri je bolje od pet".

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

322. - 5. Rođendan bloga

riznica | 17 Decembar, 2019 10:26

Sad su i zime postale varljive, nema kiše da oživi osećaj nestajanja.

Vreme odlazi putevima koji se granaju nepoznatom, a lica koja nam dolaze u susret imaju čudne poglede koji se ljuljaju između sumnji i umirivanje, između pitanja bez odgovora i uvelih nada. Oči ih zadržavaju.

Može <em>taj</em> čovek biti bilo ko.

Zima.

Možda je i ona razumela da se priču mora pričati dan za danom, jer onaj ko ne ume da se pretvori u glumca, nikada neće moći od svoga života napraviti umetničko delo.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

321 - Priče iz života - Jazavac pred sudom

riznica | 08 Decembar, 2019 12:46

"Jazavac je ateist, oženjen je, ima djecu i žive na njivi koja se zove Ni Davidova ni carska ni spaiska. Jazavac ima godina, koliko dugo sudac na sudu sudi. Ima 22 godine, a to zna zato jer dira u tuđu sirotinju, pa misli da je za sudskog zemana rođen. Ime mu je Jolpaz Davidov."

Petar Kočić

I Jolpazovičica će pred sud, ali će to biti satira-nje na višem nivou.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

320. - Biti svoj

riznica | 01 Jun, 2019 18:07

Slobodna volja je najveće dostignuće unutrašnjeg sveta, pod uslovima da nije devijantna, pobuna radi pobune, da nije sama sebi svrha. Tragovi je, kao i sve drugo, odaju, ali tek uz dobro prepoznavanje se može sklopiti prava slika.
Svoja volja ne može protiv svoje prirode, a da se bude u miru sa sobom. Sopstvena volja protiv neke druge prirode prouzrokuje nemir u spoljašnjem svetu... Njihovo suprotstavljanje rađa dvoličnost, priroda teži devijantnosti.
Međutim, biti svoj i suprotstaviti se devijantnoj volji može samo onaj koji je na vreme sazreo i postao svoj. Svi drugi su vremenom usavršavali licemerstvo, dvoličnost, poltronizam ..., oni su se botoksirali tuđom izveštenom voljom kako bi im smisao nametnuta od moćnika što bolje i što lepše stajala.
Nepoverenje muči one koji ne mogu razlikovati pravo lice od te naduvane maske. Istini za volju, nije to ni lako ni jednostavno kako se čini, potrebno je više opreznosti nego što je pre bilo, jer sve je više šupljih ljudi obučenih u nečiju izveštenu volju, jaku i nepopustljivu.
A onaj koji je jednom postao svoj, nikada više ne može izgubiti sebe, jer on u svemu, u poslu koji obavlja u ovom nametnutom svetu pronalazi ono što voli, pronalazi delić sebe i razvija tu ljubav.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

319.-"Čujem da ništa nije kako treba"

riznica | 05 Maj, 2019 19:11

"Živela Srbija ja neću da se predam!"

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

318. - Posmatrač

riznica | 04 April, 2019 20:29

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

317. - Žal

riznica | 18 Februar, 2019 20:29

Ne bih mogla reći da sam ikada slušala njegove pjesme, ne bih ih znala ni pobrojati, ali isto tako ne bih mogla provesti veče u kafani a da ne poželim čuti taj refren:

...

Teško je sagledati mustru njegovih koraka ispletenu u dugoj profesionalnoj karijeri, stalno je bio prisutan, slušali ga mi ili ne, a nije dočekao riječi svoje pjesme: "dođi da ostarimo zajedno". Ali je "vjerovao u ljubav" i svojim pjesmama stvorio je jedan snažan fluid koji ga povezuje sa nama. A njegov život sasuo se u jednom neodgovornom trenu, poput stakla, u hiljade djelića i ostao kao neprotumačen odlazak.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

316. - Sretenje

riznica | 15 Februar, 2019 17:13

Danas je Medin dan. Meda se nije vratio u jazbinu, ostao je istraživati prirodu i po lijepom i sunčanom danu dao nam je znak. Kraj je zime. Ali, šta ako događaji krenu nekim drugim tokom, suprotno našem vjerovanju? U svako doba mogu zamisliti kako mi talasi šume oko nogu i kako tijelo uranja u vodu. To je sloboda. Ali ne mogu zamisliti kako bi to bilo kada bi me primorali da živim u šupljem stablu drveta u kome se vidi samo nebo iznad. Šta ako bih se na to navikla. Šta ako se zbunim? Čekala bih da ptice polete i oblaci da se sretnu, kao što sam u onom drugom svijetu imala strpljiva čekanja, vjerujući u budućnost. Šta ako se sretnemo?

Ipak, ja nisam u šupljem stablu, drugačiji su zidovi našeg utamničenja. Čovjek se, na kraju krajeva, na sve privikne. Ali šta ako prestanem vjerovati u budućnost? Grip je ozbiljno uzeo maha. Drugi virusi odavno haraju, samo što niko ne obraća pažnju na njih. Šta ako pokleknem? Hoćeš li i ti?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

315. - Božić

riznica | 07 Januar, 2019 11:33

Ko sam ne ume da zamesi česnicu, i to rano izjutra na Božić, ne treba ni da ga slavi.

Mir Božji

Hristos se rodi!

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

314. - Novi krug 2019.

riznica | 31 Decembar, 2018 13:24

Po ko zna koji put, zavrtićemo novi krug, sa puno nade u bolje sutra, sa mnogo lepih želja, i sa entuzijazmom kockara kome se znoje dlanovi i čelo, praznih džepova i pune nade ... ali ne odustaje se ...

Biće bolje.

Šta nas to "vergla" dok gledamo u uvek iste kulise?

Gravitacija i malo ludila.

Vreme se odavno ne vuče kao teretni voz, samo se dani jednako, presamićeni, klate. Vreme se ubrzava, dani su sve kraći a noći sve gušće. Želim da ne dođe do "subdukcije Evrope pod Afriku", da Evropa ne potone, jer do sada je, milenijumima unazad, Afrika tonula. Želim (vam) zimu punu snega i leta puna sunca, da ne bude naopako, da se Zemlja ne "izvrne" iz svoje ose i da se ne sudari sa Marsom. (Sve su to čiste gluposti). Želim vam domove pune topline. I da ih imate. A 2019.-u ćemo već nakako zavrtiti! I svakako ćemo je "odrobijati".

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

313. 4. Rođendan

riznica | 15 Decembar, 2018 13:02

Gustina riječi i veličina koraka se mijenjaju, ali ja i dalje trajem.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

312. Istorijska greška

riznica | 01 Decembar, 2018 21:02

Umire se svaki onaj put kada odustaneš, kad uočiš grešku pa nemaš kud, kada izgubiš nadahnuće ...ljudsko nadahnuće cveta iz kolektiva u kom je nastao.

Pitam se kakva je radoznalost mučila njih, ili nas nije?

Svi su doživeli svoju bajku - preterana individualnost je filozofska i istorijska zabluda koja se stalno ponavlja. Sada su se stvari značajno promenile - iz usta izlaze žabe i zmije. Možda se u tome zapravo i sastoji vilino prokletstvo.

Kad se stigne dotle, uvek se razvija žestoka rasprava.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (18). Trekbekovi:(0). Permalink

311. - Kakvo vreme

riznica | 16 Novembar, 2018 21:15

Crni oblaci, masivni i odlučni, jezde nebom. Kiša kiši. Kapi se spuštaju niz staklo kao kakve puzavice.

Pljuskovi su, oduvek, počinjali i prestajali, pa se opet vraćali. Kasna je jesen, ponovo je došlo njihovo vreme. Skuplja se voda u plitkim baricama u kojima dugo mogu stajati samo krave, onako bezbrižne, i blenuti.

A ja, jedem iz navike, živim iz navike, jednom nogom oslonjena na zla vremena. Život reality-ja postao je reality života, naša stvarnost, otužna poput kasne kišne jeseni. Hleba i reality-ja. Život nas je opako ujeo.

Vrane su proteklih godina bile nepodnošljive. Znam dobro njihovo graktanje i sećam se, a nije to davno bilo, kako sam slušala i pokušavala odgonetnuti da li je ono bilo znak smrti ili najava vedrine, nečeg veselijeg.

A puknuće grom (znam), onako iznenada, kao što to obično biva, negde iza neke zavese od puzavica i pojaviće se procep i iz njega, riznica vedrine.

Dnevni boravak za zaludne, azil za pogubljene. Nemogućnost gledanja života svojim očima. S one strane stakla je duga, a ona se oseća kao da nema izlaza.

Osećaš li se kao da te gledaju oči života?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (13). Trekbekovi:(0). Permalink

310. Ime i Slava

riznica | 16 Novembar, 2018 18:43

S mirisom tamjana uvija se velika molitva, smotreno uvlači u svest. Tu je, eto, riznica što pridonosi dobrom raspoloženju. Čovek ne treba da nosi ime čisto zbog praktičnosti, a da nije zaradio ni ime ni slavu. On je bi drugačiji. "Sveti Georgije je bio Hristov vojnik koji je odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru."

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

309. - Ramonda Serbica

riznica | 11 Novembar, 2018 08:57

Ko uspe da pronikne tišinu i dozove je njenim

pravim imenom, taj je postigao najviše što smrtan čovek

može postići. Ona nije više za njega ni hladna ni nema, ni

pusta ni strašna, nego mu služi i nalazi mu se u svakoj

nevolji, kao onom junaku iz narodne pesme vila, koju on

uhvati za kose i posestrimi i obaveže zauvek. Ko uspe da

zagreje i oživi samoću, taj je osvojio svet.

Ivo Andrić

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

308. Snohvatica

riznica | 26 Avgust, 2018 08:54

Do podne je bilo vrelo, golo i sedefasto nebo, a onda su se pojavili oblaci i nečujno uvukli u sobu. Neočekivano dobovanje kapi, prvo tiho, kao šapat, potom sve glasnije govorkanje. Samo je nemir nečujan. Kiša je opet uzburkala dan, a nemiri nas. Oseća se snohvatica jeseni i izmak leta. Ispred kontejnera vidim prosjaka kako halapljivo jede pronađenu hranu. Šta je u samoj srži ovaj naš grad, a šta njegovo ime. U njemu danas gospodare muve nad prosjacima i onima koji jedva životare negde između njih. Sve je to lanac složenih odnosa sačinjen od samoga nemira. Nevidljivog i nečujnog.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

307. - Memento za Pira

riznica | 05 Avgust, 2018 14:04

Život je ono što nam se dešava dok smo obuzeti drugim planovima (Antoni de Mello) pa se dogodi da lišće popada usred ljeta i prekrije stazu grijeha. Sjeća li se dim vatre, grom munje i pokošeno drvo oluje? Stalan san zemlje ili bdijenje sjećanja. Je li san ulančan, rat uglačan i slavi li grlata ptica Pirovu pobjedu u kojoj su jedni lišeni Života a drugi Duše? Memento mori. Mori. Godine su pojeli miševi.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

306. - Vrt

riznica | 29 Jul, 2018 01:14

Vrtovi su botaničke vaze, mira oaze. U njima imam svoje boje i drugo sunce, za vazu, kad misao zapadne za horizont. I ako izostane mesec, dostajaće oblaci i snovi, do zore, da progovore, da se, nestvoreni cilju, krišom ispovede bilju.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink

305. - Zebrnjak

riznica | 23 Jul, 2018 07:15

Nekada treba i skrenuti sa puta. Na putu od Kumanova ka Ćustendilu, na 6-om kilometru iznad sela Mlado Nagoričane (ima i Staro), na brdu Zebrnjak nalazi se ostatak monunentalnog spomenika junacima Kumanovske bitke koji je ujedno i spomenik protjerivanju Turaka iz Evrope. Kumanovska bitka je glavna bitka Prvog Balkanskog rata koja je vođena između turske Vardarske armije i Prve srpske armije, 23. i 24. oktobra 1912. godine.

Kumanovska bitka je bila važna srpska pobeda nad turskom armijom u Vardarskoj Makedoniji, brzo posle izbijanja rata. Kumanovska bitka je označila početak oslobađanja Južne Evrope od viševekovne vladavine Turskog carstva. Prvim Balkanskim ratom je završen dugotrajni proces potiskivanja Osmanskog carstva iz Evrope, započet porazom Kara Mustafe kod Beča 1683. godine. Kumanovska bitka je krupan istorijski događaj za Srbiju i srpski narod u celini, a verovatno i za Evropu, jer je njen ishod oslobađanje oblasti Stare Srbije, koje obuhvataju područje Stare Raške, Kosova i Metohije i Skopsko-tetovske oblasti. Oslobodilačkom Prvom Balkanskom ratu je prethodio Balkanski savez, kao i uzajamni sporazumi balkanskih država – Srbije, Crne Gore, Bugarske i Grčke. Posle poraza u Kumanovskoj bitci, turska armija je napustila glavni deo vardarske Makedonije, pretrpevši teške gubitke u ljudstvu i ratnim zalihama

Spomenik Zebrnjak je sagrađen 1937. godine, u slavu i čast poginulim srpskim vojnicima na 25. godišnicu bitke, bio je autentičan u oblikovanju i koncepciji, jedinstven na Balkanu sa visinom od 48,5 metara. Po stilu se oslanjao na sakralnu srednjevjekovnu arhitekturu a unutrašnjost je bila oslikana freskama sa prizorima iz svakodnevnog života i likovima u narodnim nošnjama. Spomenik je porušila bugarska vojska na samom početku II svjetskog rata. Ono što se danas može vidjeti je samo postament spomenika. U unutrašnjosti nema freski a u podrumu je i dalje kosturnica. Prilaz spomeniku je uski makadam kojim bi se da je padala kiša teško moglo prići. Kapija se zaključava i postoji čuvar (po nekom međudržavnom dogovoru od prije par godina). Spomenik je podignut na samom poprištu bitke. Na slikama se u daljini može vidjeti Skopska crna gora i Vodno u produžetku, pozicija sa koje je napadala Prva armija, pod komandom regenta Aleksandra. Zebrnjak je bio cilj turske armije kako bi dobrom vojnom pozicijom dobila naklonost evropskih sila i zadržala se na Balkanu. To se nije dogodilo.

Spomenik na Zebrnjaku građen je od najtvrđeg bazalta i armiranog betona. Imao je oblik kule-obeliska visine 48,5 metara. Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva. Skladnih proporcija, sa vitkom kulom, ovaj memorijal mogao je da se vidi iz velike daljine, čak i noću, jer je iz njegovog kubeta izbijala svetlost tri petro-maks lampe. Bilo je to simbolično, večito kandilo mrtvih čije su kosti tu počivale. Na svim planovima spomenika uočljiv je vertikalizam u strukturi građevine. Definitivan projekat predstavlja spoj masivnog podnožja u obliku tvrđave, vitkog stabla sa jajastom ``kapom“ na vrhu koje se ne sužava nagore i novog elementa - trougaone osnove. Takvom osnovom autor je, bez ikakve sumnje, ostvario izraženi skulptoralni efekat u ukupnom izgledu vitke, ali snažne građevine. Taj vrhunski spor arhitekture i skulpture bez uzora u našoj arhitekturi predstavlja remek-delo Momira Korunovića. U prizemlju spomenika bile su prostorije koje su služile kao kosturnice izginulih srpskih ratnika. Nad njima se nalazio prostor, podeljen u devet odaja, u kome je bila smeštena muzeološka postavka. Iznad podnožja spomenika, na osamnaestom metru od zemlje, nalazila se memorijalna kapela do koje se stizalo otvorenom spiralnom rampom. Na svakom uglu spiralne staze proširene kružnim zaravnima stajali su na postoljima originalni topovi korišćeni u Kumanovskoj bici. Gvozdenim stepenicama pelo se u prostor iznad kapele u kome su bile postavljene drvene hrastove merdevine koje su spajale pet spratova visoke kule sa betonskim galerijama. Na samom vrhu kule, pod samom krovnom konstrukcijom, nalazile su se pomenute svetiljke koje su noću osvetljavale okolinu. Na vrhu čitave građevine nalazio se krst, dok je njen najviši sprat bio ukrašen heraldičkim znamenjima Kraljevine Srbije. Fresko-dekoraciju u kapeli i kosturnici izradio je ugledni srpski slikar toga vremena Živorad Nastasijević koji je sa Korunovićem sarađivao i ranije, prilikom podizanja spomenika srpskim ratnicima stradalim u bici na Drini ujesen 1914. godine koji se nalazi na lokalitetu Mačkov kamen na planini Jagodnji kod Krupnja