Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [147]
Hroničarski zapis [65]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

273. - Zbog takvih priča ...

riznica | 11 Jun, 2017 13:17

      

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

272. - Muzika iz rajskih vrtova

riznica | 02 Jun, 2017 23:48

Music For Dreams

 

Na malom brežuljku određenog oblika ili iznad trga od crne ugažene zemlje leluja zgusnuti vazduh kao muziku koja se obraća i čulima i razumu.

 

Muzika koja pobuđuje samo čula prima se uhom i za nju nije potrebno učešće razuma; takvo je pevanje ptica; njihov pev slušamo sa zadovoljstvom, ta muzika nije proizvod razuma, u njoj nema harmoničnih odnosa koji bi mogli uključiti razum, u njoj nema konsonanci i disonanci, ona se dopada kao posledica prirode prijatnih glasova. Ta muzika je iracionalna kao i osećanje iz kog nastaje i kojem se obraća. Nju čak i ne bi trebalo nazivati muzikom. Muzika se može obraćati i razumu; to je muzika koja se može shvatiti a da nije čulna i u nju spada musica mundana i musica humana; harmonija te muzike dostiže se razumom; ona ne daje smješu zvukova već odnos brojeva. Ona se odnosi na muziku sfera i muziku koja izražava moći duha. Između te dve muzike nalazi se ona koja se sluhom opaža i razumom prosuđuje; to je muzika koju su u staro vrijeme nazivali musica instrumentalis; ona nije samo prijatna lepotom glasova već naš razum u njoj nalazi i harmoniju brojeva. Samo čovek, budući da je razumno biće može da razume harmoniju. Ta muzika dozvoljava suđenje osećanja i razuma i to nije posledica prirode prijatnih zvukova i glasova, već konsonansa i drugih intervala raspoređenih prema unutrašnjem poretku harmonskih brojeva. Takva muzika daje zadovoljstvo i uči. Osećaju ili razumu pripada poznavanje muzike. Ono što čula dobijaju od materije zvukova, to razum odvojivši se od materije, saznaje u onom obliku u kom ono postoji u prirodi; suđenje čula je neophodno jer je ono vremenski prvo i razum ne može obaviti svoj deo posla, ako mu ne prethodi delatnost sluha. Sluh i razum deluju tako što jedan percipira u zvucima, a drugi dokučuje muziku u brojevima. Predmet teorije muzike, po Salinasu, je zvučni broj. To je za posledicu imalo da se muzika ne mora zahvatati samo čulom sluha već i mišljenjem, pa je muzika tražena u svemu gde su se mogle naći proporcije i brojčani odnosi; bila je viđena i u svetu i u unutrašnjosti naše duše; na taj način ona se mogla deliti na muziku koja postoji u kosmosu (musica mundana), na muziku koja prebiva u ljudskoj duši i čija je osnova unutrašnja harmonija (musica humana) i na muziku koja se realizovala uz pomoć instrumenata (musica instrumentalis). Muzikom sveta koja je tražena u kretanju nebeskih tela bavili su se matematičari, a muzikom koja počiva u čoveku i zasniva se na proporciji duše i tela bavili su se fizičari; samo je treća od pomenutih oblasti muzike pripadala "muzičarima" i to beše instrumentalna muzika. Istinska muzika jeste samo muzika sveta, dok su druga dva oblika muzike bili njeno podražavanje; ta nebeska muzika bila je metafizička, transcendentalna, neuhvatljiva čulima ne zato što smo se na nju navikli od rođenja, kako su to smatrali stari pitagorejci, već stoga što se ona ne čuje, što ne zvuči, budući da je ona duhovna harmonija. Ta samo mišljenjem dokučiva muzika nazivana je i spekulativna i ona je imala uvek viši rang u odnosu na praktičnu muziku. Nebeska muzika se razlikovala od pitagorejske muzike sfera: ona beše nebeska u smislu hrišćanske transcendencije. Harmoniju te spekulativne muzike čovek ne stvara već može samo da je misli; kako je tu reč o jednoj jedinoj nebeskoj harmoniji, srednjevekovni mislioci nisu nalazili mesto fantaziji, originalnosti, stvaralaštvu;

Izvor: M. Uzelac, Filozofija Muzike 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

271. - Manastir Lelić

riznica | 03 Maj, 2017 19:17



Jedan od najmlađih, a istovremeno i najzanimljivijih manastira Srpske pravoslavne crkve jeste manastir Lelić kod Valjeva. Ovaj manastir je kao svoju zadužbinu podigao veliki srpski vladika Nikolaj Velimirović uz pomoć svog oca Dragomira. Do 12. maja 1996 bio je parohijska crkva, a toga dana, na obilježavanje 40 godina od smrti vladike Nikolaja i 5 godina od prenosa njegovih moštiju iz Amerike (Libervil) pretvorena je u manastir,
Kompleks manastira je relativno mali i lako pristupačan. Sama crkva je rađena u moravskom stilu (autentičan srpski stil  -  osnova crkve u obliku trolista odnosno trikonhosa koja je zapravo crkva sa osnovom upisanog krsta (normalnog i sažetog sa dvije pjevničke apside sa južne i sjeverne strane po uzoru na svetogorske manastire); obrada sivo ili žućkasto kamenje i crvene opeke koji obavezno formiraju ukrasne šare pogotovo najvišeg pojasa i upotreba kamenih rozeta, kao i reljefa koji pokrivaju sve okvire portala, prozora, lukove), ali je vrlo specifična arhitektura sa  vidnim elementima i savremenijih stilova arhitekture. A primijetan je i srpsko – vizantijski stil, koji se najviše može uočiti u dekorativnosti fasade, koja je postignuta kombinovanjem sige i opeke.Upravo ta kombinacija ovaj hram čini specifičnim i različitim u odnosu na ostale crkve ovog kraja.
 
Bigar ili siga je karbonatni sediment koji nastaje oko hladnih slatkih voda sa sadržajem bikarbonata gde je vegetacija bujna. Biljke iz vode bogate kalcijum bikarbonatom apsorbuju CO2, a oko njih se taloži CaCO3 i oblaže ih. Truljenjem biljaka, slično kao kod lesa, nastaje šupljikava stena koju zovemo i karbonatni tuf. Dobar je gradjevinski materijal, lako se obradjuje i intenzivno je korišćen u izgradnji srednjovekovnih manastira. Ima ga u okolini Jagodine, u selu Brasina kod Loznice, izvornom delu reke Ljig, kod Niške Banje. 

U južnoj apsidi crkve počivaju mošti vladike Nikolaja prenijete 12. maja 1992. god. iz manastira Svetog Save u Libertvilu (SAD). Ovde je sahranjen i episkop šabački Jovan (Velimirović), sinovac vladike Nikolaja. Dvije godine poslije osvećenja crkve, 1931. god. podignuta je i kuća za sveštenika. Kuća se nalazi na oko 50 m sjeverno od crkve i ima četiri prostorije 4×4 m sa ulaznim trijemom. Ova kuća je 1991.god. pretvorena u Crkveni muzej posvećen uspomeni na episkopa Nikolaja, jednog od najumnijih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Vladika Nikolaj je bio veliki prosvjetitelj, doktor filozofije sa Oksforda, autor velikog broja religioznih i filozofskih djela. Obnovio je srpsko crkveno besedništvo i sam je bio najveći besednik u istoriji srpske crkve. Njegova djela do sada sabrana iznose 13 tomova. Upokojio se u gospodu 18. marta 1956. godine.

 

Ikone i freske su nastale po zamisli njegovog zadužbinara, vladike Nikolaja Velimirovića. Istorija manastira biljeleži da su ikone i freske načinili Krsta i Rafailo Nikolić iz obližnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Zanimljivosti vezane za živopis glavne crkve manastira Lelić oslikavaju bogoslovsko tumačenje samog vladike Nikolaja Velimirovića. Ikonostas datir iz 1929. godine, kada je nastala i glavna manastirska crkva. Cjelokupan živopis, kao i ikonostas su resaturirani krajem 20. vijeka, tačnije u periodu između 1988. i 1989. godine.

izvor teksta Internet

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

270. - Od smisla

riznica | 08 April, 2017 15:08

 

 

Energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića najviše utiču na tvoračke i rušilačke tokove vremena. Društvo je u čestim skokovitim promenama, kroz njih se obnavlja i opstaje. Promeni se vlast i pojavi nada da biće bolje. Ne, ne može biti jer se ne menja priroda svesti familijarno - rođačkih odnosa kao ni priroda primitivizma. Autodestruktivni sistemi regrutuju veće neznalice da bi se nahranio ego postojećim i ta vrtnja traje.

 

Razlika između jednog vremena i drugog vremena značajnija je od smisla.

 

Fantazija nekog mistika iz mračnog doba dopunjena kasnijim buncanjima lakovernih srednjevekovnih nastavljača i racionalnog straha od nekog realno mogućeg i zastrašujućeg događanja navodi na razmišljanje o mogućnosti preokretanja ukolotečenog vremena.

Može li se u spiralnom nizu ljudske ćudi od Moloha ugravirane krvi i kauzalno uspostavljenog obrasca prapočetka nastalog iz verovanja (straha) i žrtvovanaja utkanog u sve pore bivstvovanja otkloniti zlo i postići vlastiti boljitak?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

268. - Nemoć

riznica | 14 Mart, 2017 10:08

 

Na utabanom putu ka globalnom ropstvu podanički mentalitet se ugrađuje u svim sferama života na različite načine. Pobune ili otpori u bilo kom smislu (duhovnom ili fizičkom) su postale tek mislene imenice, a pokoji „ludak“ što bi zatresao zombiranu scenu učinio bi se kao kakav vanzemaljac. Vremenom su potisnuti svi  kulturološki obrasci otpora. Izbrisani duhovni temelji. Pobuna bilo koje vrste je glavni neprijatelji ideologije korporativnog ropstva koja je samlela slobodarski duh a obogotvoreni su svi oblici zemaljske propadljivosti. Ulickani noćni silikonski život zjapi ponorom duhovnog i moralnog ništavila. Beskrvnost je dobila glazuru, bezosećajnost moć vremena. Čovečanstvo je postalo anestezirana pihtijasta masa koja biološki samo vegetira.

 

Takav je život.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

267. -Drumovi će poželjet' ludaka

riznica | 14 Mart, 2017 09:42

 

Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat'

ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava
i zavesti svoju strahovladu,

svi cvjetovi ostaće bez glava
da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti
da posumnja u sve ko do sada,
poput teške omorine ljeti
svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,
opčinjeni minulim stoljećem...
Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće


Vitomir Vito Nikolić, ''Drumovi će poželjet' ludaka''

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

266 - Smombie

riznica | 28 Februar, 2017 20:11

Ljudi su postali smombiji (smartphone zombie).

To su pešaci koji se kreću ulicama i gledaju u svoj mobilni telefon. Gori od njih su samo oni koji to rade u prirodi, Oni bi se rađe odrekli svojih čula nego tehnologije.

 

Kakv je to sebični gen zadominirao čovekom da su gradovi dobili horde lutajućih đavolovih kapelana, neprijatelja razuma?Svemir je zgusnut u tačku, a ona  „velikim praskom“ pravi kratere u mozgovima korisnika.

 

Statistika kaže da danas 1 od 3 braka počinje on line. Kažu da se ljudi sa sličnim sklonostima i afinitetima lakše pronalaze, a da se bez interneta inače nikada ne bi sreli. Hm ...

A mene zanima kako u takvim okolnostima reaguje žlezda amigdala emocionalni čuvar i uzbunjivač? Amigdala nam pomaže da ostanemo živi izbegavajući situacije, ljude ili objekte koji nas dovode u opasnost. Najjača pretnja amigdali je zaljubljenost jer je zbog povećanog lučenja hormona sreće umrtvljuje. Ne događa li se isto kroz patološku povezanost sa „monitirom“ gde očekujemo da osetimo prisustvo nekoga ko će nam „ulepšati dan“ iako taj neko realno u našem životu ne postoji? Amigdala je umrtvljena, tim pre što virtuelni svet i ne doživljavamo“stvarno“, a stvarni svet ne vidim zaista!

 

Meni je žao sportskih terena.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

265. - Taš

riznica | 27 Februar, 2017 11:46

"...

- Zašto ste došli u Smaragdni Grad? - upita.
- Došli smo da vidimo Velikog Oza - reče Doroti.
Čovečuljak se toliko zaprepasti na taj odgovor da sede i zamisli se.
- Već mnogo godina niko nije tražio da vidi Oza - reče on zbunjeno odmahujući glavom. - On je moćan i strašan, i ako ste došli da iz radoznalosti ili gluposti ometate Velikog Čarobnjaka u njegovim mudrim razmišljanjima, on može da se naljuti i sve vas odmah uništi.
- Mi nismo došli iz radoznalosti niti iz gluposti, -odgovori Strašilo, - to je važno. Osim toga, nama je rečeno da je Oz dobar čarobnjak.
- To je tačno - odgovori zeleni ČovečuIjak. On mudro i dobro vlada
Smaragdnim Gradom. Ali, prema nepoštenima ili onima koji dođu k njemu iz radoznalosti, on je nemilosrdan. Retko ko se ikada usudio da zatraži da mu vidi lice. Ja sam Čuvar Kapije, i pošto zahtevate da vidite Velikog Oza, odvešću vas u njegov dvorac. Ali, prvo morate da stavite naočare.
- Zašto? - upita Doroti.
- Zato što bi vas inače sjaj i slava Smaragdnog Grada zaslepili.
Čak i oni koji žive u gradu moraju danonoćno da nose naočare. Držim ih zaključane, kako je Oz naredio još kada je grad bio sazidan, samo ja imam ključ od njih.

..."

Frenk Baum - Čarobnjak iz Oza

Patuljci pojma nemaju. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (13). Trekbekovi:(0). Permalink

260. - Moj Beograd

riznica | 07 Februar, 2017 11:04

Imati ušće dve tako velike reke i toliki teritorijalni posed oko njega, privilegija je retkih gradova. Imati takvu regulativu u "perspektivi" njegovog razvoja vodi pomisli da je proročki zvučala Le Corbusier-ova rečenica da je Beograd najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu...

Lepota je u oku posmatrača; mi smo posmatrači. Mi smo istovremeno i akteri i posmatrači. Kako onda ne vidimo šta radimo?

Lepota jednog grada nije samo u njegovom centru, već i u onim njegovim najudaljenijim ulicama, širokim i asfaltiranim, u čijim odžacima kuća su naslagani ugarci sna, a one umivene, očešljane, nasmejane, široka, osunčane spolja i iznutra, prozračne i zdrave....

Da nije tako ne bi Rio, opasan kilometrima favela, bio napušten i izgrađen novi glavni grad Brazilija, čiji je oblik aviona u osnovi odredio upravo taj Le Corbusier, pobedivši na međunarodnom konkursu poslatom razglednicom na kojoj je bio nacrtan avion. Dobili su grad u srcu prašume do koga se moglo doći samo avionom.

Putna i komunalna infrastruktura su krvotok svakoga grada, uslov da bi se moglo normalno funkcionisati. Nekad je postojala ta divna, zaboravljena reč - strategija ...

Moj Beograd je na vodi. I do njega će se stizati avionom. Doduše ne samo avionom.

I da, ne rekoh, to sa Brazilijom je, priznao je veliki arhitekta Oskar Nimajer, bio neuspeo eksperiment - pali su na saobraćajnom rešenju ..

Videćemo šta će biti sa nama?!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

259.-Nedovršena priča

riznica | 28 Januar, 2017 13:51


Nedovršena je to priča ostala, osipali smo se na razne načine, odlazili, ginuli, izgarali, nestajali pod pretnjom večitog straha od one narodne kletve - dabogda ti se ognjište ugasilo. 
A ognjište je za kuću isto što i oltar za crkvu, zakon za državu ...
I kad se na kraju saberemo, malo nas, malo vernih razumu ...
Zar?
Ključno je razumeti ono što je đeneral, brkajlija Mišić govorio:
 
Malo je ako se neće, mnogo ako se zna, a previše ako se hoće. 
 
Pa, hoćemo li?
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

258. -Duh

riznica | 23 Januar, 2017 13:45

 

Gusta magla zaprečavala je i zvukove i vidik; iskoristio je priliku uvući se u duboko u pozadinu neprijateljskih redova.

Nisu svi Senolovci mogli da čuju duhove, osim ako duhovi ne bi poželeli da ih čuju. Poželeo je i ja sam ga čula.

Blagi se žamor proširio prostorom, sličan zvuku povlačenja talasa. Magla i dalje obavija prostor.Na mestu gde se razišla, mogao je videti kako se ulica uzdiže ispred njega, daleka i nedostižna....

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

257. - Divlji Anđeli

riznica | 21 Januar, 2017 14:44

  

Govorio je dugo i tiho. Govorio je pažljivim slušanjem, a ja sam čitala polako da mi ne promakne neko slovo a sa njim nestane ona nit što povezuje naše misli.

Slušaj me dobro, neću ti ponavljati, uostalom znaš da su moje reči neponovljive ... 

Znala sam da jesu.

Samo nisam znala kako mu uspeva da bude tako nežan u grubosti i tako grub u nežnosti, da me dovodi u istu ravan sa nižim od mene. To samo on može, složih se sama sa sobom, kao one njegove neponovljive reči...

Već sam dovoljno dugo s njim, da ni ne pomišljam na to da bih ga odrešila.

Voli me.tvoja zver.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

251. - Dva ribara

riznica | 06 Januar, 2017 00:28


Kada sam došla Balkanskom ulicom u Beograd, bila je tamo jedna od retkih gospodskih kafana u Beogradu poznata po svežoj ribi i gostoprimstvu. Sastojala se iz dva dela, građanskog i drugog nalik na brodsku kasinu ukrašenog velikim rudimentarnim stolom. Stolicama, konopima ...i sa morskom hranom.

 

U to vreme sam radila na ulazu dva broja pored te kafane kojom se, kako se pričalo, Beograd ponosio.

Dugo nisam bila u tom kraju, verujem da je ne bih zatekla na svom mestu, onakvu kakva je nekada bila i sve mi se čini da su mi ovi postovi sve više sećanje na kultna i boemska mesta koja i da postoje ne bi više odisala onim žarom boemstva i užitaka...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

250. - Čubura „vrtni grad“ početkom prošloga veka

riznica | 23 Decembar, 2016 14:53

 

Svet

Tokom poslednja dva veka, u zapadnom svetu planiranje i arhitektura prošli su kroz različite stepene opšte saglasnosti - pojavom idustrijalizovanog grada 19. veka, gde je većina zgrada bila pod nadzorom različitih poslova i bogate elite, kao i zahvaljujući pojavio se pokret kojim se nastojalo omogućiti ljudima, a posebno radnicima u fabrikama, da borave u zdravijoj okolini. Prema novom konceptu baštenskih gradova izgrađeni su neki moderni gradovi, poput Velvin Garden Sitija u Engleskoj. Ti su gradovi uglavnom bili malog merila u veličini, a u njima je živelo samo nekoliko hiljada stanovnika, sve do 1920-ih kada je modernizam počeo da izranja na površinu. Modernistički grad trebalo je da bude vrsta efektivne, izvodljive utopije. Nastali su planovi za ponovnu izgradnju gradova u velikom merilu, poput Pariza u Francuskoj, iako se ništa važno nije dogodilo sve do razaranja uzrokovanog Drugim svetskim ratom. Nakon toga izgrađene su poneke modernističke zgrade i zajednice. One su bile jeftine za izgradnju te su postale ozloglašene po svojim socijalnim problemima.Kada je konstrukcija jeftinih, uniformisanih stambenih blokova dovršena u mnogim zemljama, poput Britanije i Francuske i modernizmu je došao kraj negde 1970-ih. Umesto potpune uniformnosti i savršenosti, planiranje se sada koncentriše na individualizam i raznolikost u društvu i ekonomiji. Započela je postmoderna  era.U SA-u početkom 1980-ih, u urbanom dizajnu nastaje pokret Novi urbanizam  koji promoviše susedstva unutar kojih se može šetati i unutar kojih su zastupljeni različiti tipovi stanovanja i zaposlenja. Pokret je nastao a i dalje je značajan po reformama mnogih aspekata razvoja nekretnina i urbanog planiranja. 

Tvorac ideje vrtnih gradova, Ebenezer Hauard (Ebenezer Howard), predložio je početkom dvadesetog veka osnivanje gradova novog tipa koji će, zahvaljujući savremenim tehničkim sredstvima, izbrisati razlike između sela i urbane aglomeracije. Time je želeo da zadrži ekonomske i kulturne prednosti života u gradu i ekološke prednosti života u seoskoj sredini. Vrtni grad je zamišljen kao samostalna zajednica, unapred određene površine i broja stanovnika, u kojoj su objedinjene civilizacija i priroda. Po principu zoniranja, industrijska zona je odvojena od rezidencijalne i nalazi se na periferiji. Čitav grad je okružen neprekinutim zelenim pojasom poljoprivredne zemlje. U slučaju povećanja broja stanovnika, osnivali bi se međusobno povezani gradovisateliti, tako da se ne naruši zona vrtova koja okružuje grad. Projekat vrtnog grada je imao veliki broj praktičnih ostvarenja, koja se moraju uzeti u razmatranje da bi se Hauardov doprinos predstavio u potpunosti. Godine 1903. u Engleskoj je osnovan prvi vrtni grad Lečvort, koji je svojim razvojem inspirisao osnivanje vrtnog grada Velvina 1919. godine, kao i osnivanje takozvanih „Novih gradova” posle Drugog svetskog rata.   

Beograd 

Tada popularni koncept „vrtnog grada“ nastao u Engleskoj u 19 veku koji je sa lokalnim varijacijama prihvaćen u celom svetu, imao je svoju primenu (nepotpunu) u našoj prestonici i to u tri beogradska naselja nastala  u periodu između dva svetska rata: Kotež Neimar",  „Profesorska kolonija" i  "Činovnička kolonija“ ·. Kotež Neimar je prvo naselje ovog tipa u Beogradu. Reč  „kotež“ vodi  poreklo od  engleske reči „cottage“· (koliba,  mala  porodična kuća).  Koji  nam ukazuje upravo na zamisao „vrtnog grada", a naziv "Heimar" je dobio ime po građevinskom preduzeću  „Neimar“, koje je zemljištlj otkupilo, platilo izradu projekta naselja  i prodavalo placeve. Urbanistički  projekat su izradili bečki arhitekti , ali je tokom izvođenja on izmenjen.  Za razliku od navedenih naselja, za koja je više arhitekata  izradplo tipske projekte, ovde su svi projekti bili individualni Područje Kotež Neimara je bilo  potpuno  neobrađeno zemljište  van gradskog  rejona,  sve do 1920. godine. kada ga je preduzeće „Neimar“ otkupilo i  započelo uređenje. Izgradnja u većem obimu započeta je 1924. goline kada je usvojen Generalni ur6anistički  plan Beogada. Neke od osnovnih  smernica prilikom nastajanja naselja, bile su: izgradnja porodičnih  vila na isparcelisanom zemljištu u roku od šest godina od momenta kupovine placa, odobreni planovi kuće/izgled fasade od strane preduzeća „ Neimar“, mesto za podizanje vile je unapred  utvrđeno 5-6 metara od fronta ulice. Izgradnja naselja je uglavnom završena do početka tridesetih.

Celina pod zaštitom Kotež Neimar , naseljnj između Južnog bulevara  (nekadašnjeg Čuburskog potoka) ulice Nebojšine, Maksima Gorkog i šumatovačke smatra se primerom urbanizacije Beograda između dva svetska rata. Za razliku od Profesorske i činovničke kolonije, koje su izgrađene nešto kasnije, ovo naselje po svom socijalnom statusu nije bilo uniformisano  u smislu zanimanja i staleža.  Do 1928. godine na ovom prostoru je živelo više od 200 uglednih građevinskih inženjerя, arhitekata, bankarskih i  drugih čičovnika. Među njima su bili mnogi značajni arhitekti i umetnici: Branislav Kojić.  Dragutin Tadić, Dimitrije Leko. Milan Zloković, Momir Korunović, Đorđe Jovanović  koji su se iaselili na Kotež Neimaru i često bili i projektanti kuća u kojima su stanovali.  

 

Kako je na ovom prostoru vlalalo bogatstvo stilova (dobrih primera međuratne stambene beogradske arhpgekture) od francuskih uzora 19. veka, bečke secesije pa sve do orignnalnih, interpretacija nacionalnog stila, vila Mladena Živanovića svojom romantičarslom  stilizacijom doprinosi sagledavalju različitih autorskih pristupa. Kuća je jednospratnя, podignuta na nešto užoj parceli, i po propisima izgleda naselja, povučeno u odnosu na reguladžpoiu liniju. Na taj način se formirala predbašta intimnog karaktera koja nam približava ideju "vrtnog naselja". Glavna fasada sa verandom je duž ulice Kornelija Stankovića, dok se u vilu ulazi bočnim  stepenišnim  krakom. Uslovljena oblikom parcele, kuća je za razliku od ulične fasade izrazpto dugačkog fronta u kom su prostudirano raspoređene prostorije. Nepretencioznog izgleda, iznad kamene sokle fasada je podeonim vencem raščlanjena na etaže. Vitki prozori u podjednakom ritmu raspoređeni, oživljavaju ravno fasadno platno. Nad  verandom u prizemlj je omanja terasa. Visoka kota potkrovlja. U spoljašnjem izgledu glavne fasade istaknuta je atikom i snažio isturenim krovnim vencem. Pored svedene geometrijske plastike, stiliэovani stubići verande i terase upotpunjuju neneametljiv dekorativii anasambl. Ogradu duž ulice i delu bašte iz 1936. godine, projektovao je građevinar Stjepan Baretić. Pored mnogobrojnih kuća na Prostoru Kotež Neimara koje su projektovali naši vanredno značajni arhitekti, u neposrednoj blizini vile u broju 16, nalazi se monumentalna "Kuća Flašar" delo istaknugog arhitekta Milutina Borisavljevića. koja je utvrđena za spomenik kulture ( Odluka o utvrćivanju. "Službeni  glasnik RS' br. 73/07).  

Urbana matrica Kotež Neimara koja je formiraiя oko 1920. godine sačuvana je i danas. Blokovi porodične stambene izgradnje su homogeni, horizontalno i vertikalno ujednačeni. Bitnu odrednncu ambijenta čine struktura. oblik i veličina parcela (relativno male parcele predviđene za individualno stanovanjej, oblik i veličina objekata, njihov međusobni odnos, ujednačenost njihovih gabarita, urbanistička dispozicija na parceli i u okviru bloka. Parcele su prosečne veličine između 200 i 500 m2 najčešće pravougaonog ili trapezastog oblika, sa dobrim odnosom uličnog fronta i dubine parcele, koji je većini objekata omogućio planiranje i nzgradnju slobodnostojećih porodičnih objekata. Prosečna širina parcele je 10-15 m,. a prosečna dubina od  20-25 m.  Objekti su uglavnom postavljeni na građevinsku liniju, koja je od regulacione linije udaljena 3,0 do 5.0 m (uobičajeno 4.5 ili 5,0 m). što je uslovipo formnranje predbašti, Udaljenost od ivice parcele prema susedpma je minimalno 1,5 m. Objekti su zidani uz odobren plan kuće. izrađivan od strane arhitekte ili inženjera. Teren je u velikom padu, tako da su objekti najčešće postavljeni tako da su jednim delom ukopani (obično su na tom mestu podrumi, a sa druge strane su najčešće pomoćne prostorije za sganovanje, obično za poslugu ili za izdavanje). Veliki pad terena uslovio je trasiranje ulica paralelno sa izohipsama. Širina ulica je uglavnom između 8 i 12 m.  

Blok je isparcelnsai na relativno ujednačene parcele, građen objektima ujednačenih gabarpta, i predstavlja strukturalnu jedinicu čija izgrađeča stuktura gradi skladnu kompozicionu celinu. Preovlađujuća visina objekata je P+1+Pk, a sami objekti u proseku ne zauzimaju više od 35% površine parcele.  Osamdesetih godina 20. veka, radi izgradnje luksuznih stanova u celini su porušeni pojedini blokovi u delu između Braničevske i Nebojšine ulice i zamenjeni višespratnim kolektivnim i stambenim objektima  Devedesetih godina 20. veka ovaj trend zamenjen je izgradnjom novih porodičnih kuća. čiji kapaciteti i iskorišćenosti prostora u velikoj meri premašuju one koji su prvobptnim planom Kotež Neimara predviđeni  (zauzetost parcele, spratnost i indeks izgrađenosti su često dvostruko veći od prvobitnih).  Naselje Kotež Neimar je danas. kao n mnogi drugi delovi grada ugroženo gradnjom koja se ne obazire na arhntektonske i ambijentapne odlike koje je ovaj prostor imao i koje su od velike važnosti za istorijski razvoj Beograda.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

249. - Jedinstvo vs Podela

riznica | 23 Decembar, 2016 04:49


Poznato je da imam više blogova podeljenih između ove i one strane. Tako sam počela deliti i teme koje se čitaju na ovoj i onoj strani. Podlegla sam, dakle, oficijelnoj svesti i mišljenju sa jedne i lokalnom shvatanju nas samih sa druge strane.
A prava stvar bi bila da  imam jedan jdinstven blog Prečica do (Madre)DEUS. Tada bismo došli do onoga što reče jedna blogerka:
Pisala tamo ili vamo - ista stvar. 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

248. - Nešto kao ...

riznica | 21 Decembar, 2016 23:08


Svaka izgovorena neprijatnost nas sve više razdvaja, ne samo međusobno i od ljubavi već od sveukupne ljubavi a na površinu kao da isplivava neka pohranjena zloća koja kao da je onaj pravi lik.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

247. - Namera

riznica | 14 Decembar, 2016 08:29

 

Bezimeno osećanje se vratilo, ovoga puta u vidu ćutanja, bojkota, mutirani virus zle sreće. Svi smo mi više – manje isti, jednako krvavi ispod kože. Razlikuje nas samo ono što smo poneli od kuće.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

245. Iskustva

riznica | 10 Decembar, 2016 11:25

 
Tuđa iskustva su znanja koja posuđujemo, blago predanja ljudi pre nas, tradicija koja se prenosi na naredna pokolenja. To što dolazi iz sveta i društva ima njegove navike ali i nepromišljenosti. Tradicija nas može načiniti robovima navika. Ali takvo iskustvo je deo svakodnevnice, ono život čini lagodnim. Život po navici nas ukopavali u rutinu, ponavljanje, sigurnost, čini nas starim i drevnim.
 
Iskustvo novoga, kao iskušenje nepoznatog, nama neistraženog je najneugodniji put do spoznaje. S druge strane ako ne verujemo ne možemo se naučiti iz knjiga. Učenje iz knjiga, filmova, istorije uopšte, daje budno poimanje stvarnosti, poimanje koje razvija intuiciju, ali nas ostavlja bez iskustva.
 

Jedno iskušenje je odvelo svet u drugom pravcu.
Iskustva znaju biti otrežnjujuća.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

243. - Pogled kroz orlove oči

riznica | 22 Novembar, 2016 11:13

Španci za oštrovidnu osobu kažu da vidi poput orla (vista de águila). Nemci koriste sličan izraz (Adlerauge). Orlov izvrstan vid s pravom se već vekovima koristi kao sinonim za oštrovidnost. U knjizi o Jobu, koja je napisana pre više od tri hiljade godina, za orla se kaže: “Daleko mu oči vide” (Job 39:27, 29). 

Bili smo na livadi, u blizini nije bilo ničega. Sunce je pržilo, na nebu nije bilo ni jednog oblačka, sve ih je vetar rasterao. A onda smo u daljini spazili jednu „kuglicu“ koja je kružila nebom, približavala nam se. Kada je bila dovoljno blizu, uočili smo orla. On je nas spazio mnog pre nego smo mi shvatili ko nam dolazi u susret.

Koliko stvarno vidimo mi? I koliko daleko orao može videti?

 “Suri orao (Aquila chrysaetos) u idealnim uslovima može s udaljenosti od preko 2 kilometra spaziti zeca koji se malo pomakne”. 

I bez orla dan bi bio zapamćen, jer smo toga dana bili zajedno.  

Ptičije oko se sastoji iz dva glavna dela (komore) koji su podeljeni sklerotičnom pločom (skup malih kostiju) i sočivom. Svaku komoru ispunjava bistra tečnost. Jedan kraj očnog mišića je pričvršćen za sklerotičnu ploču, a drugi kraj za sočivo i rožnjaču. Grčenjem i opuštanjem ovih mišića, oblik sočiva i rožnjače se menja, i ptica može da se fokusira na jedan objekat (u okviru podeljenih polja slika je u delu teleskopski zumirana).Vizuelna sposobnost ptica grabljivica je velika, one imaju velike oči u odnosu na veličinu glave. Oči su im u obliku cevi da bi se proizvela veća slika na mrežnjači. Njihova mrežnjača ima veliki broj receptora po kvadratnom milimetru, koji ogređuju oštrinu vida. Što više receptora ima životinja, to je sposobnost da razlikuje predmete u daljini veća. Mnoge ptice grabljivice imaju daleko više štapića i čepića od ljudi (soko ma 65000 po mm2, dok čovek ima 38000 po mm2) i to pruža ovim pticama spektakularan vid na daljinu. Mrežnjača može biti u obliku sočiva, što dodatno povećava gustinu receptora. Grabljivice koje imaju oči na prednjem delu glave, imaju binokularni vid, kome dodatno pomaže žuta mrlja. One imaju veoma dobru vizuelnu rezoluciju (soko može da vidi insekta dužine 2 milimetra sa visine od 18 metara) 

 

Vidim nas sa visine od sto metara, kroz oči orla-mišara koga smo toga dana posmatrali kako lebdi, kruži i ponire u uzburkane struje vetrova.Skupljam i odlažem podatke. Oklevam u prethodnom trenu jer je to još uveke vreme kada je neki drugi ishod moguć ... 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

242. - Đurđic

riznica | 16 Novembar, 2016 11:54

 

 

 

Slava - prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali.

Sveća - vino - žito - slavski kolač, sve ostalo je nadogradnja. 

Žito se ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka koji slaviše slavu pre nas.

Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (14). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com