Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [176]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

132.- Kuća građena od krova

riznica | 27 Oktobar, 2015 15:19

Zazvoni telefon u agenciji, jednoga dana, i javlja mi se čovek da poruči projekat za porodičnu kuću. Dobro velim, napravićemo projektni zadatak ...ako tačno znate šta hoćete.

-       Ma znam, gospođo, kako ne bih znao. Kupio sam građu i rogove isekao na meru! Sve je to meni majstor rekao. I on je sebi takvu kuću zidao, zna majstor. Vi samo da mi to iscrtate šta treba da bi se legalizovalo!

-       Hm, ..progutah knedlu da šta ne kažem. A da li ste uzeli urbanističke uslove?

-       Za šta uslove?  Ma ko će meni govoriti šta ću ja na svojoj zemlji graditi!! 

Osim toga, sve ću ja to legalizovati kad napravim, svi tako rade... 

 

E ’bem ti arhitekte u zemlji u kojoj se kuće grade od krova a „legalizacija“ nakon izgradnje. Ali tako svi rade kako čovek reče. I ne samo da rade već ni bolje ni drugačije ne znaju. Većina arhitekata se svela na proste crtače projekata izvedenog stanja na objektu, takoreći tehničare.

A statičari? Trebaju li oni kome? Ne, u ovoj zemlji majstori sve znaju! 

 

U kakvim kućama živimo i kako se gradilo u poslednjih 100 godina?

 

Naime, kod objekata građenih do druge polovine 20. veka može se primetiti jasna  izdiferenciranost po regionalnim, geografskim i klimatskim uslovima, zatim tipološke i morfološke razlike između urbanih i ruralnih sredina, itd. Od polovine 20. veka, lokalna komponenta slabi, tradicionalni sklopovi, materijali i tehnike gradnje bivaju zapostavljeni i preovlađuje uniformni, gotovo konfekcijski, pristup. Tako se može konstatovati da se od 1970-tih do danas može naći gotovo istovetni pojavni oblik stambene arhitekture u gotovo svim krajevima Srbije.Sa energetskog aspekta, može se konstatovati da većina zgrada obuhvaćenih ovim istraživanjem ne zadovoljava standarde, što s obzriom na način na koji su građene, uglavnom bez adekvatne dokumentacije i poštovanja propisa, ne iznenađuje.“ 

 

To da sve kuće nalikuju jedna drugoj nije ništa neobično imajući u vidu svetske tokove ne samo u arhitekturi već i u svim drugim oblastima a naročito modi, a onda se vršilo diferenciranje dodavanjem elemenata tradicionalne arhitekture i drugih pikanterija.

Ali sa ovakvim trendom možemo se zapitati da li će postojati  i šta će se za sledećih 100 godina nazivati tradicijom? 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

130. - Most od trave

riznica | 24 Oktobar, 2015 20:32

 

  

 

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

 

Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.

 

Niko o mostovima nije tako lepo govorio, mislio i pisao, toliko se divio njihovoj lepoti, smislenosti i postojanosti koliko naš Ivo Andrić. Verni i ćutljivi, izraz su nezasićene ljudske želje da se poveže izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom.

Tako naše želje premošćuju obale jer su sve naše nade s one strane.

 

Ali ima jedan most koji živi sa svojim plemenom, od godine do godine i jednoga dana kada njih nestane nećemo se moći diviti njegovoj veličanstvenoj lepoti. On je pravi dokaz kako čovek ne posustaje pred preprekom. To je most Qeswachaka u južnoj provinciji Canas u Cuzco u Peruu. Napravljen je od trave Qoya koja samo ovde raste, zovu je inču trava i koristi se kada je potpuno suva jer tada ne puca.

Da bi se iskoristila za pravljenje mosta oni je prethodno pripremaju udaranjem kamenom i čišćenjem. Nakon toga žene pletu pletenice i vredne ruke mogu dnevno isplesti i do 4 km, koje muškarci kasnije uvrću u debelu užad. Žene rade samo to i ništa više na mostu jer se plaše prokletstva bogova.

 

 

  

 

 

Užad prebacuju na drugu obalu koristeći stari most koji će iseći tek kada ovaj bude gotov. Koriste stara postolja Inka ya oslonac.

Kada sve ispletu i postave ogradu na gazište postavljaju daske. (preuzeto)

 

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao.

 

  

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

127. - Pikova Dama

riznica | 18 Oktobar, 2015 00:33

   

 

 

Uobičajeni špil od 52 karte, koji se danas koristi, vuče poreklo od francuskih karata iz 15. veka. Oko  1480. godine karte sa četiri znaka (detelina, list, romb i srce, odnosno tref, pik, karo i herc) počele su da se koriste u čitavoj Evropi i postale model po kojem će se nadalje izrađivati špilovi.

U to vreme je na 12 karata s licima pisalo i kome pripadaju.


Dama pik je Atina, grčka boginja mudrosti.

 

U kratkoj priči pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Puškin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične smrti, mlada aristokratkinja Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraća kao duh i dobije svoju osvetu - mladić izgubi razum.:

3. slika: Kartanje uveliko traje, kada se u kockarnici pojavljuje euforični mladi čovek Herman. Prisutni su svi njegovi prijatelji, kao i knez Jelecki. Herman seda za sto i dva puta dobija velike sume na trojku i sedmicu. Zdravicom trijumfuje pred zbunjenim znancima koji ga nagovaraju da ide kući, osećajući da je đavo ušao u njega. Ne slušajući drugove, herman stavlja sve na treću kartu - asa. Niko ne želi da igra dalje osim Jeleckog. U Hermanovim rukama se umesto pobedonosnog keca stvori dama pik i on gubi sve. Van sebe, probada se nožem i umire, proklinjući Groficu i moleći Lizu za oproštaj. Potreseni igrači oplakuju njegov kraj.

 

 

Grofica Ana Fjodorovna se u Parizu zaista sastala sa besmrtnim grofom Sen-Žermenom koji joj je, pričalo se, otkrio tajnu o nepobedive tri karte "za cenu jednog randevua". Ana Fjodorovna  "Pikova dama" u Parizu je bila poznata kao "moskovska Venera", zahvaljujući ovoj tajni vratila je izgubljeno bogatstvo. Te tri karte su trojka, sedmica i as.


 


Istorijske ličnosti

Princess Juliana Henriette Ulrike od Saxe-Coburg-Saalfeldena, poznat kao Velika Vojvotkinja Anna Feodorovna Roussillon (ruski Anna Fedorova voditelja ~~ = pobj ), bila je nemačka princeza kći vojvode Saxe-Coburg-Saalfeldena a udajom je postala žena Velikog kneza Konstantina PavloviÀa Roussillon.

Grof Saint-Germain bio je neverovatan alhemičar za kojeg se kaže da je uspeo da pronikne u tajnu večnog života. Uživao je društvo bogatih i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je još uvek živ. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja.

Imao je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara.

Čuvena je izjava Voltaire  napisana 1758. godine u svom ironičnom pismu Frederiku od Prusije:

«Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.»

(Izvor Vikipedija)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

124. - Sozercanje

riznica | 13 Oktobar, 2015 14:34

Sedele su jedna naspram druge. Ona i ona; ona jedna i ona ona druga kakva je nekada bila dok  je bila mlada. Sedele su šuteći i ne pogledajući se, srkale ravnodušno supu i preznojavale se, kao dve drugarice, jedna stara, druga mlada.

Posle nekoliko zalogaja ona uzdahnu i priseti se svojih godina. 

Nikada nije uspela da se oporavi do kraja.Teturajući po baruštini svojih sećanja tragala je za pribežištem od doživljenih grozota, ali joj je u osami samo jedan lik predstavljao izvesnu svetlu tačku. Pokuša da odgonetne misao o njemu (tom liku) prisećajući se svih onih mana koje je imao, koje su joj najviše bile urezane u sećanju, u njene sarkastične primedbe, ali što je više nastojala da naruži to sećanje, taj lik se sve više preobražavao i postajao privlačniji.

Međutim, odgovora nije bilo, a ona je i dalje sedela sama pred sobom.

Supa se ohladila.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

123. - Generacija novih palčića

riznica | 12 Oktobar, 2015 09:43

Svuda oko nas možemo videti bića koja se ulicom kreću drugačije nego „sav normalan svet“, ili sa slušalicama u ušima drže mobilni telefon u ruci u iščekivanju poruka ili telefon drže u obe ruke palčevima kucajući poruke i to traje .... 

Stasala je generacija novih palčića, savremenih (sa ili bez navodnika), odrasla na elektronskim, informacionim tehnologijama i masovnim medijima.Masovni mediji formiraju mišljenje na način da čovek ima utisak da sam donosi odluke, da vlada situacijom. Stvoreno je masovno konzumentsko društvo, koje je inače u svojoj suštini u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem.Jednom rečju, proces globalizacije ulazi u svoje finale. 

Generacija novih palčića se savršeno uklapa u ovaj trend, jer, po tvrđenju psihologa, u njihovom mozgu su, usled intenzivnog rada palčeva, pobuđeni sasvim drugačiji neuroni u odnosu na čoveka bez tih navika. Njihova glava je drugačija, a svest usmerena ne ni spolja ni unutra, već prema jednom naročitom svetu namenski kreiranom za njih, kreiranom upravo tim masovnim medijima. 

Posmatrani očima običnog čoveka oni u najmanju ruku izgledaju čudno, izvitopereno. No dobro, tako je sa svim novotarijama. Vreme će pokazati šta je vreme iznedrilo.

Samo je jedno sigurno – oni neće obrađivati baštu!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

121. - Usamljeni putevi

riznica | 10 Oktobar, 2015 22:52


 

Sama ideja o životu nije dovoljna. Glad za načim stvarnim, opipljivim daje smisao onom instiktivnom što prepoznaje ukus, teksturu i ne odustaje dok ne utoli glad, a stalno se hrani ...

 

Svaki čovek je biserna školjka koja se povremeno otvara prema stvarnosti, a pri tome duboko unutra čuva onaj svoj biser. Ljuska koja se na silu otvori ili pukne je kalvarija koja pruža drugačiji pogled a moguće i menja percepciju.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

119. - Fizionomija i svoje Ja

riznica | 07 Oktobar, 2015 19:59


"Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekome prijatelju, zato što onda još jače osećam da je jaz nepremostiv. Taj čovek je tu; ja vidim njegove jasne oči koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmeva mi se, osuđuje me, nalazi da sam prosečan ili glup čovek. Kako da saznam šta misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? i šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi?

Velika je tajna neznana misao nekog bića – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, ni upravljati njome, ni potčiniti je, ni pobediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i nikako da se predam! Na dnu duše, na samome dnu, čuvam svoje JA u skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaći, ni ući u nj, zato što mi niko nije sličan, zato što niko nikoga ne razume."

(Gi De Mopasan, Usamljenost, Izabrane novele)

 

Ipak, stara izreka kaže, oči su ogledalo duše, a ljudsko telo je njena odeća. Fizionomija otkriva karakter. Govor i postupci nisu dovoljni, potrebno je uključiti sva čula da se stvori potpuna slika o nekome.

Ah, te uloge u životu, nikada nisi načisto s kojim likom iz kog vremena imaš posla. Ljudi se vole pretvarati da su ono šta nisu, bauljaju oko nas u raznim kostimima, slatkorečivi, i čini se da je sve na polici, golo pred nama. A nije.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

116. - Ljubav je Misterija

riznica | 01 Oktobar, 2015 11:54

  

Dotle, dok me hoćeš, ti me nećeš izgubiti – Ljubav.

Ljubav je čudna pojava, o njoj se pisalo, zapravo prvo crtalo, od samih početaka čovečanstva ... i još nije sve rečeno  - Misterija.

... I još će se pisati, i uvek će se imati ponešto dodati ... – Neiscrpna tema.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

112. - Jutro nije blizu

riznica | 28 Septembar, 2015 20:22


Sunce se spustilo nisko ostavljajući na nebu krvavo crven trag. Smrkavalo se i postajalo je hladnjikavo. Dva stara prijatelja su sedela oko kamina, on sa jedne, ona sa druge strane a između njih je pucketala vatra bacajući varnice iz otvorenog kamina. On je čitao a ona razmišljala.

 

Borba je bila silna, duga i mogla je trajati u nedogled da publika nije podbacila. Od siline udaraca stradali su navijači. Pokošeni do nogu, popadali svi do jednoga.

 

Oni su popravili dresove i napustili borilište. Sada više nije bilo nikoga ko će se, kao nekada, zapitati šta je on njoj, a šta ona njemu bila. Ona je njemu isto što i on njoj, sve ono što, sem njih, nikada niko više neće (sa)znati.

 

On podiže pogled sa knjige i pogleda kroz prozor. Kiša je raskvasila zemlju i putevi se nisu razaznavali u blatu. Ona ostade misli zaglavljenih u razmišljanju.

Daleko je zora, reci mi da znam, da jutro nije blizu.

Odmor prija. Neka potraje ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

111. - Snovi i Priključenije

riznica | 27 Septembar, 2015 13:54

 

 

Snovi

Snovi su strast koja ne zna za pravila i obzire.

Oni su slobodni od samosvesti i ponosa,

od dostojanstva, živaca, skrupula,

laži, moralnosti;

od hipokrizije, mudrosti,

straha za džepom

i

mesta u ovom svetu

Strast je strela, a snovi vetar koji je nosi;

Da zajedno nisu tako brzi i oštri, zemlja bi se odavno prazna okretala,

letela ka nestajanju ... 


Priključenije

Nakon košmarnog sna

osvanuo je lep dan

oslobađajućeg jutra,

spremnog za novo priključenije.

Važno je bilo

osloboditi se okova zla

preći na novi peron

koloseka života

i sa novom snagom

dolazećeg jutra

iznova osvajati snove

drugačije,

s pogledom punim nežne odlučnosti

i  opominjujuće  dobrote,

(životne) krepkosti i (moralne) kreposti

 

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

110. - Život i Sećanja

riznica | 26 Septembar, 2015 23:50


Život

U najezdi jednina

i zlu svagdašnjem

sačuvaće se cvet

koji će dati

seme i plod

vetrom ili pčelom

sačuvaće život ...

 

 

Sećanja

Dan po dan, prolaze godine ...

Starimo, a sa tim dolaze i zaboravi

i dok stoji gola do istine,

kao stablo opalog lišća,

sretna što se još uvek jasno može setiti

svih onih lepih trenutaka ...

i onih divnih, retkih ljudi

koji su je voleli i poštovali

upravo zbog onoga što ona u suštini jeste.

Njih nikada neće zaboraviti,

ni u trenutku kad skonča

u onoj bolnoj tački tuge

što nagovijestiće kraj ...


Život sledi neke svoje nagone, obrće oko svoje ose, tu i tamo skreće, iznenadno se razleti uzduž i popreko kao poludeo, nemilosrdan, i povlači nas po sopstvenoj volji, prema raju ili paklu, bez obzira na naše napore ili naše zasluge.(A.Kaso)


Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

106. - Smajračica

riznica | 22 Septembar, 2015 01:08


Bolje je biti Smajračica nego Zona Zahirova.
Zona je teritorija, ograničena, obično zapišavanjem. 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

105. - Ptičija tragedija

riznica | 21 Septembar, 2015 09:57

Sunce se kretalo ka zenitu pa je dnevna svetlost sada jasnije otkrivala detalje susedovog dvorišta. Na južnoj strani dvorišta se ukaza veliko jezero između visokih, ponosnih čempresa. Bilo je tu, bliže vodi,  i šipražja u kome su boravile patke, guske i ševe. U jasikinom šumarku ugleda prelepu mladu fazanku kako stoji na nekom čudnom panju, puno takvih panjeva okruženih kamenjem jezivog oblika koje ga je okružovalo kao čudovišta, ali fazanka se nije plašila.

Naša Golubica se strese. Čudnog li dvorišta, bože mili!??

Videla je ona tačudovišta sa svojim iskolačenim očima negde ranije, ali se nije mogla setiti gde tačno; možda u svome snu?

Ne hte više o tome da razmišlja.

Vetar je sada sasvim legao i dan se smirio. Ona poče razgledati okolo i tek tada ugleda i druge lepe i prijatne ptice, žune, vrapčiće, slavuje, senice, detliće, bilo je i papagaja (valjda su ih puštali iz krletki da slobodno lete) i jednu lastavicu ... Slavuji su pojali najlepše pesme koje je do tada čula, pa je i sama počela pevušiti. Imalo je to dvorište svojih čari i svoju lepotu.

Najzad se diže da pođe kući, kad joj počeše prilaziti neke ptice, te tako započe njihovo druženje ... 

 

Primetila je i neke paune kako se šepure dvorištem, sa gladnim pogledima punim žudnje.Pogled izbliza na sve njih davao je sasvim drugačiju sliku nego kada su se oglašavali iz daljine. Videla im je lice, usne, oči; iz nekih je zračila ljubav i dobrota. Pružiše ruke jedni drugima.

Nije baš sve tako crno i beznadežno, pomisli ponovo. 

 

 *     *     * 

 

U veselom čavrljanju prođe dan, često ometan kreštanjem kreja, graktanjem gavrana i raznim drugim urlicima i zvucima. Sve ptice su igrale svoju, čudnu igru, sebi svojstven ples, neke su se u tome svađale, sve je ličilo na performans. U nekim trenucima prljave igre čar je bila tako mrtva kao da je svaki smisao napustio život.

I ne potraja to dugo.

Na krilima mraka spusti se neizvesnost i nadvi nad njom, izađe neki duh kao veštac, zaplete se među drveće, u cveće, travu, u svaki onaj oštri zluradi kamen što se skrivao duž obale jezera, u visoke čemprese i krošnju topole , svuda baš svuda se uplete. 

 

„Zatim izađoše buljine i ptice što lete noću. U šumi nastade jedna svirepa ptičja tragedija – neko mračno gonjenje u sumraku nad paprati; prodorni krici stvorenja u koja se zarivaju kandže; i, pomešani snjima,promukli gnevni urlici pobede. Dugo je trajala ta noćna larma koja je u zvucima davala simbole sve svireposti u srcu Prirode; dok najzad smrt nije smirila tu oblast. A neka duša koja bi žalila za beguncima, mogla bi još jednom slušati, ali bez plača.Tada je jedan slavuj počeo svoje dugo treptavo izvijanje; i jedna ševa zapeva u mladom žitu. I opet je noć zastala duboko zamišljena u ćutljivim vrhovima drveća, u još tišim dubinama vode.“ Džon Golsvordi

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

104. - Ritam srca – Moj golube

riznica | 20 Septembar, 2015 13:45


 

Naše dvorište je veliko, prostrano, lepo i bogato zasadima raznog voća. Kuća je u njegovom središnjem delu, sa verandom duplo većom od susedove i ulazom koji gleda na Istok. Veranda je prilično svetla, a kuća dosta starija od susedove, još uvek dobro držeća.

Susedov ulaz, pak, gleda ka Zapadu, tako da su komšije okrenute leđima jedan u odnosu na drugog, nikada se ne posećuju, ne paze, takoreći i ne gledaju. A nije to oduvek tako bilo ...

 

Onaj Golub-Sused domaćin je još ranije pozvao Našu Golubicu u posetu, ona je obećala i toga jutra je i otišla.

Da nije dala reč i da je znala da ostale ptice i živina kod suseda ne znaju za taj poziv, sve bi bilo drugačije...

Ona je dakle toga jutra preletela i stala na topolu koja je bila na drugom kraju njihovog dvorišta ispred ulaza. Golubovi su je čekali na krovu verande, na ulazu. Zaglušujuća buka kombajna, sunce koje ju je zaslepljivalo, sve nepoznanice novog mesta držali su je na oprezu. Golubovi nisu reagovali a ona je, misleći da ne vide da je došla, uzletela da pogleda dvorište.

Kombajn je domalo prestao sa radom i tada je mogla čuti graktanje uznemirenih gavrana, protest drugih golubova, ćurlikanje, kreštanje, pa i kokodakanje, a tek poneki pev slavuja ili senice ... Samo su sove utihnule jer je uveliko počeo dan. One će sa kobcima, jastrebima  i orlovima tek kasnije organizovati krvavi pir.

Kakva zaglušujuća graja!

Oni su mislili da je nepozvana uletela u njihovo dvorište i razleteli su se da je oteraju. Uspela je sleteti na krov blizu ovih Golubova Domaćina ali oni su i dalje ćutali praveći se da je ne vide i prepustili je na milost i nemilost živini iz dvorišta.

Kako su ovi susedi nevaspitani, pomislila je, a stalno se  prave da su gospoda sa Zapada!

I tako je to počelo.

 

„Reč, kad nestane daha, samo je praznoverica; a radi praznoverice bilo je greh upropastiti svoj život. Društvo – to ona zna, to mora znati – mari samo za formu, za spoljni oblik stvari. A šta ih se tiče šta društvo misli? Ono nije imalo ni duše, ni osećanja, ničega.“ Džon Golsvordi

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

103. - Anđeli vremena

riznica | 19 Septembar, 2015 12:47



Beli oblaci se razvili nad šumom, poput reke svetlih anđela šire krila. Vetar se stišao pa sanjiva toplota ne da jutru da se probudi. Šumor leta se u svojoj punoj snazi nakupio nad rekom.Vazduh odiše sladunjavim zemljanim mirisom od istrulog lišća. Sunce se ogleda u krošnjama topole, svetlošću u treptavo jutarnje zlato i srebro.

 

Mračna veranda jedne stare kuće, miris dunja i skoro pokošene trave, klaparanje kombajna u zrelom žitu, zujanje mnogobrojnih pčela, palisada obrasla mahovinom ... leto izmiče vrednim danima jedne, inače, lenje godine pustoga veka.

 

Na krovu dva goluba a u lelujavom lišću topole golubica. Golubovi gaćani, tanani i ćudljivi, drže se po strani.

 

Kad bi ona bila moja, pomisli jedan od njih, načinio bih je besmrtnom kao što su stari Grci i Rimljani spašavali svoje ljubavnice od vremena ...

 

Golubica odlete.

 

 

„Čudno da je u životu moglo biti takve lepote i divne mekote koje u srcu bude bol svojom krasotom, i da u istom životu bude surih pravila i okrutnih brana – mrtvačkih sanduka sreće! Da vrata budu zatvorena ljubavi i sreći.“ Džon Golsvordi

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

102. - Put za Bolje

riznica | 18 Septembar, 2015 09:47


Toga jutra, nakon doručka, bila je ćutljivija nego inače. Izašla je  u šetnju i ne rekavši kuda će – sede u voz za Bolje. Nije tačno znala gde je to mesto, ali je znala da postoji. Mora da postoji!
Radosna što može biti sama i sada prilično umorna, ona potraži kabinu za dame, uze svoju knjigu čekajući polazak voza ...
Vozovi su stajali.
Dugo.
Toga dana otkazani su svi polasci. Ipak, svi putnici su i dalje sedeli u vozu i čekali polazak.

Tako je bilo, seća se, i pre 20 godina ...
Bila je iscrpljena i osećala je snažan bol u mišićima. Bio je isti ovakav voz, ili sličan,ona u njemu na putu za Bolje. Voz je, istina, domalo krenuo i povezao je Negde. Ali, tada je sve bilo surovije i beznadežnije, ili se samo tako činilo, tako je mislila, pa je svaka destinacija bila Bolje ...
A gde su nas ti vozovi dovezli?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

101. - Tokovi misli

riznica | 17 Septembar, 2015 14:14

Na planini Radan u blizini Kuršumlije voda teče uzbrdo u dužini od oko 250 metara. Na tom mestu uzbrdo će krenuti i ugašen i otkočen automobil. Za taj fenomen još nema naučnog objašnjenja, ali ga neki povezuju sa blizinom Đavolje varoši. >>>

Dobro poznati put spušta se do reke. Po njemu klizi misao. Lagodno, bez potrebe da podešava svaki svoj pogled,  svaku reč. Kad je rutina ponese, kreće se toliko opušteno da zaboravlja da su njegova dva lica koja kretnjom dotiče  stvarna i opasna, a ne samo blede senke u neodvojivom praćenju, nevidljive u koracima pod i za njom, kako se moglo naivno u površnom posmatranju učiniti.

Neko će, a neko nikada neće razumeti da je misao bujica, a njen put korito reke kojim dopire, dotiče, uzima i odnosi  sve ono što odabere na tom putu.Svaka reka teče nizvodno, pa makar to bilo i uzbrdo, ali još ni jedna reka nije,  pokunjeno, tekla uzvodno!!

Eto, a neko to nikada neće razumeti.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

90. - Peeping Tom

riznica | 06 Septembar, 2015 16:56


 

Eeeeh,

Virimo svi po tuđim blogovima.

I šta tu ima loše? :P

Kako bismo znali šta drugi pišu.

Čitamo, čitamo, a čitaju i oni nas!

Lepo.

 

Ovo je priča o dve Lady, istorijskoj i savremenoj ličnosti.

Lady Godiva i Ledy Savremena.

 

Zašto lady Godiva?

Prateći napredna društva, naše državice u regionu su počele uvoditi „pravila“ sebi odgovarajuća, pa je prvi na potezu bio porez... ljudi imaju puno preblema vezano za to ... a nećemo dalje o politici, već o Lady Godiva koja je, osam vekova pre nas, pristala da projaše  naga gradom Koventrijem da bi njen suprug  Leofrika, erla Mersije, smanjio poreze koje je ubirao od svojih podanika...

E sad, ovakva Lady nije moguća danas, ne zato što nema plemenitih plemkinja, već što današnji vlastodršci nisu muževi koji bi postavljali tako nastrane zahteve kao Leofrik ...;)

 

Ledy Savremena

je moderna žena kojom može postati i postaje svaka od nas,  pritisnuta hiljadama obaveza što na poslu, što kod kuće, deca ako ih imaju i muževi ako ih imaju, koji, kao što rekoh nemaju nastrane zahteve, ali imaju stotine zahteva osmišljenih da stvore sopstveni komoditet ...

Hm, dakle tako žena prepuštena rutini zadovoljavanja tuđih a ne svojih potreba, neposvećena sebi, brže stari. Prvi znaci starenja nisu bore i sede kose (to se sve danas da lako srediti i postati „lutka bez mane“), prvi znaci su gubitak inspiracije, beskrajna ponavljanja događaja iz prošlosti i nostalgija, nostalgija nostalgija ...

Unutrašnja nadogradnja hemijom, doping uma  i proteza duše još nisu osmišljeni kao nadomeštanje propuštene edukacije, nazovimo to „botoks erudicije“. ;) Mora se ono prosto seljački čitati, učiti (a napisa mi skoro mail-om  jedna blogerka da sam joj smešna što čitam knjige ... takoreći zaostala sam skroz naskroz :D ...).

E sad, ne kažem da se lako pronaći u modernim tokovima života, naprotiv treba biti lud pa smestiti se u “farma reality“ programu današnjice, onomatopejom pojati, ali ...

 

... ali ako hoće da je pamte vekoma nakon (kao LG) ... mora biti hrabra, odvažna i puna ideja, večito mlada duhom.

Ne ide to baš svakoj, modernoj ženi. ;)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

79. - Magija

riznica | 14 Avgust, 2015 15:29

 

Došlo je vreme po svoje, reče M. rezignirano, nemoćno, kao prorok, pomalo i kao glasnogovornik njihovih najskrivenijih slutnji i strahova.

Panika je ponovo zavladala.

Njemu je veoma važna porodica i ništa mu drugo nije tako važno, zato odustani dok još ima vremena ... reče Proročica svevidećeg oka.

Ali ja ništa ne radim, pomalo uvređeno reče Selena.

Živim u njegovoj duši kao što su strahovi u vašoj. Čemu strah ako voli  to što mu je važno?

Vi mene ustvari uhodite, proganjate i pronalazite ono čega nema.

Sve se odvija u vašim glavama i našim srcima, jer koga je kada bilo briga za nečije ljubavi i postelje ako iz njih zorom nije izlazila MOĆ?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

78. - Zovem se ime

riznica | 11 Avgust, 2015 13:13

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,

već kao svetlosni znak?

Zovem se slično odjeku.

Ne nečeg što je bilo,ne nečeg što je sada, ne nečeg što se

priprema

Odjek sam svega zajedno.

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.

 

Odakle smo ponikli, gde su nam koreni. Nema čoveka bez identiteta, bez saznanja o svojoj prošlosti.o krvi, srodstvu ... o nastanku. To je mnogo više od genetike.

 

Ta zemlja iz koje isklijasmo i

vižljaste vlati trave, lišće

i grane što ih vetar vitla

a mi na njih kačimo imena svoja

i imena predaka naših.

Nisu to samo pragovi i

kamenčići

što po starom drumu poskakuju,

to su boje neba i livada

i onaj jedinstveni miris vazduha

u proleća, leta, jeseni i zime,

gde se sva godišnja doba vole

i vekovi oslikani u njima,

unazad,

sve do one zemlje i one vižljaste trave

iz koje ponikosmo;

ime je pamćenje kojeg se ne odriče ...

 

 

Šta je, uopšte, ime? 


Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.
(Mika Antić)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com