Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [150]
Hroničarski zapis [68]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

193 - Jedna jedina

riznica | 06 April, 2016 13:23


Niko nije izuzet od pričanja besmisla. Velika je nesreća ako ih se priča svečano i dostojanstveno, neko je rekao.
 
Zato ja od danas i zvanično prekidam sa njim, premda sam i pre šet godina tačno znala da on nikakvog uspeha kod mene ne može imati. Zanimalo me koliko se duboko može ići u besmisao? A život je igra i ja sam se igrala za sebe. Sad ga, besmisao, ostavljam njegovom besmislu, jer ja sam svoje završila.
Idemo dalje tragom novog smisla .... 
 
S tim u vezi promenila sam i ime bloga, prekidajući tako sve niti poveznice sa besmislom. Neka vas to ne zbuni!
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

191. - Drvo

riznica | 16 Mart, 2016 14:46

 

U našem svakodnevnom životu vidimo oko sebe samo ono čime se stalno služimo, a često ne primećujemo celi jedan stari svet zelenila koji nam život daje. Vidimo aleje, a ne vidimo drvo, jer nigde u svetu drvo ne ume tako mirno, tiho, zagonetno, odbojno i pritajeno da ćuti u stalnoj težnji ka novim oblicima.

Jedno drvo starog gradskog dekora koje pamti razne ćudi ljudi i vremena ćuti o tome bezimeno i nemo. Teško je ovde biti drvo. Ljudi koje sada usrećuje ne primećuju njegovu tajanstveno razgranatu krošnju sa granom uz granu, treperavu i laku, prozračnu i svetlu ispod koje je  snažno i dugovečno deblo, pri dnu naborano kao srozane čarape nemarnog deteta, kvrgavo kao noge obolele od gihta, a pri vrhu glatko poput lica mlade devojke i nagoveštaj korenja gde se naslućuju crne podzemne razgranate dubine.

Kad pljusak prevari i nastane veseo romor krupnih kapi kiše po tim živopisnim krošnjama, bežimo pod drvo. I gledamo u nebo. I gledamo u mokri asfalt iznad kojeg ono stoji, ponosno i mirno kao nad slikom u mirnoj vodi. I opet ga ne primećujemo ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (12). Trekbekovi:(0). Permalink

189. - Kolaži iz života žene

riznica | 08 Mart, 2016 10:02

 

Probudi se. I slušaj. Osmehuj se ritmom damara u sebi.

Iskorači u nepoznato smelošću vučice.

Prerasti dolinu pomešanih svetova.

Budi da postojim, da budeš.

Sve.

Slušaj. I probudi se. Ustani. Ustani.

Zakorači jaka u nepregledni svet mogućnosti. Usmeri pogled.

Prosvetli se.

I ovenčaj!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

188. - Drakula i Utvare

riznica | 06 Mart, 2016 21:05


Dugo sam stajala u senci i posmatrala okolinu. Sunce je već prevalilo zenit. Ništa se nije događalo. Susedstvo je mirovalo.

Tišina je dugo potrajala.

Prije nego što sam ih ugledala, čula sam kako dolaze: isprepleteni glasovi – krici, žustar, prigušen, neprekidan žamor koji je dopirao odnekud iz blještavila dugačkih večernjih sunčevih zraka s horizonta.

Nisam se plašila. Znala sam da aveti nisu na rsakrsnicama i pored groblja i šuma, što se noću i u pospana predvečerja priviđaju pijanim seljacima i putnicima i plaše ih produženim očnjacima, mrtvačkim likovima i urokljivim očima, već su živi ljudi sa kojima provodimo vreme ...

 

To su samo senke lelujale na ivici šume izvan kruga sunčeve svetlosti. Vetar je zviždao. Sablazno.

Napustila sam kuću, koja se domalo zatim srušila.

 

Tajna je ostala kod mene.

I kod onoga koji ju je ostavio.

To je bila naša poveznica.

Znala sam.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

187. - Novi dan

riznica | 05 Mart, 2016 11:36

.

Sviće

Na golom podu lepršaju blede senka. To svetlost s prozora pleše svoj novi ples. U starom ambijentu izgleda kao da je vekovima tu.

Vraćam poruku, znam je napamet, ostavljam je na mestu gde sam je i našla.

Ostajem u senci i čekam.

Ono zvono sada otkucava šest, sedam, osam ...

Čekam da u novom svetlu najpre dobro osmotrim Verno Susedstvo...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

186. - Zvono

riznica | 04 Mart, 2016 19:35


Raspukli podovi, rupe u malteru, krhotine stakla, hladan i mračan prostor i nigde nikoga.

Samo ja.

Gde me to put doveo?

 

Popela sam se trulim stepenicama preskačući po tri istovremeno (bez namere da odustanem  sada kada sam došla do kraja), jer znala sam da sada više nikoga nema da me vidi ni čuje.

Ni hvali ni kudi.

Ni pomaže nit ometa.

 

U dnevnoj sobi na spratu pronašla sam poruku.

Bez naslova.

(...)

Začulo se zvono.

Kratko.

Odzvonilo je jedan, a mene je obuzela neka strepnja.

Kome je poruka ostavljena?

 

Kad je odzvonilo dva, shvatila sam da se radi o nesporazumu.

Sad još samo da odzvoni tri, pa da mirno odem na spavanje.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

185. - Pristup

riznica | 01 Mart, 2016 12:38

 

Neočekivani susreti i nagli rastanci ostavljaju iskidane i nedovršene, nedorečene razgovore.Ja putujem u T., ti ostaješ u G.

Za onim što nikada nismo imali ne možemo ni žaliti. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

183. - Mali i veliki svet

riznica | 26 Februar, 2016 20:48

 

 

Otvorio je svoj veliki, crni, muški kišobran, uzeo taxi i odvezao se do galerije. Ništa ga nije moglo sprečiti, čak ni kiša koju nije voleo.


Sićušni svet ljudskog uma kao i previše veliki svet kosmosa, kriju jednako velike pretnje koje su se nadvile nad nama.

Svaki sukob, sudar, poremećaj, svađa ... može uzburkati svet mira i ravnoteže kao okean sa milion talasa koji pokušava da razbije bedeme vekovne obale


A ljudi usmereni na sopstvene užitke ne misle i ne znaju ništa o tome.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

180. - Molerova ulica

riznica | 23 Februar, 2016 14:43

Polazi od Bulevara kralja Aleksandra, seče ulice Hadžiđerinu, Kičevsku, Krunsku, Njegoševu i ulazi u Makenzijevu ulicu. Jedan njen deo se odvaja i preko glavnog kraka ove ulice povezuje Njegoševu i Ulicu Koče kapetana, što je takođe čini fenomenom u prostiranju jedne ulice.

Bilo je to vreme kada je Srbija još mirisala na turski loj, a žarko želela da se odvoji od Orjenta i pridruži razvijenoj (J)Evropi. U to neko vreme, od 1896 postojala je  Molerova ulica ali nije bila kao danas, već je bila prestoničko sokače i granica između gradskog i palanačkog dela Beograda. I ta međe je išla sredinom ove ulice. Neparna strana je pripadala gradskom tkivu i tu su se nalazile „visokospratne“ gospodske kuće, a na levoj palanačkoj strani su bile uzane i dugačke parcele sa dvorištima u kojima je bilo bezbroj malih šupa i stanova.Te partaje su se održale i do današnjih dana na Vračaru, Voždovcu, Paliluli i Zvezdari.

Partaje su uska i duboka dvorišta najčešće prizemnih, ređe i spratnih kuća koja su podeljena na male stanove, sastavljene od sobe i kuhinje, a koji se nižu duž tesnog dvorišta. U prednjem delu dvorišta nalazila se po pravilu zajednička česma za više stanova, a u dnu nužnici i pokoja šupa. Partaje su se množile nekada kao divlja gradnja danas, najviše između dva svetska rata kao odgovor vlasti za potrebe brzog i odgovarajućeg rešavanja stambenih potreba siromašnog sloja  stanovništva. U prethodnom periodu nije bilo dozvoljeno značajnije uređivanje ovog oblika stambenih zgrada od dodavanja pokoje nužne ili sanitarne prostorije, pa su one tokom vremena propadala, a kasnije kada su doneseni planovi koji su omogućili rekonstrukciju i obnovu, transformacija se odvijala uglavnom teško i sporo zbog bezbroj suvlasnika koji se nisu mogli dogovoriti oko imovinskog dela...

U vreme kada je bila „međa“ Molerova ulica je bila lice i naličje grada i sudija i tamničarka. Neparna strana je imala novije kuće građene od cigle i starije od „turskog naboja“ kako se govorilo. I ove kuće su imale zahode u dvorištu i pokoji kućerak koji se posramljeno uvlačio  u dvorište. Međutim parna strana je imala drvene kuće i zahode koji su užasno smrdeli, naročito u letnjem periodu. Većinu stanovnika činio je mali svet trgovaca zanatlija, služavki ... dok su neparni bili bolji i voleli su sebe smatrati gospodom, baš kao što se i današnji stanovnici vole tako videti, a naročito oni koji su ovu ulicu naselili pre dvadesetak godina. Neke od njih sam i sama useljavala u njihove „salonske“ stanove. 

Ne znam tačno koliko „gospode“ iz ove ulice zna ime onoga po kome se ulica zove. Na početku i kraju vijugave ulice stoje table na kojima piše ko je bio Moler. Ipak ( po istraživanju novinara) ni stanovnici, a ni prolaznici ne znaju mnogo o njemu. Najčešće misle da je reč o nekome ko se zaista bavio molerajem.

 

Petar Nikolajević Moler rođen je Babinoj Luci 1775 a ubijen  je u Beogradu u leto 1816 godine. Bio je vojvoda sokolske nahije iz Prvog i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816. tokom Drugog srpskog ustanka. Bio je i umetnik,  školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

Moler je važio i za jednog od najpismenijih među ustanicima.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine. U leto 1816. u zatvoru u Beogradu je jedne noći udavljen po nalogu Marašli Ali - paše zahvaljujući zalaganju kneza Miloša.

Bio je oženjen Miljanom čija je sestra Mirjana bila udata za protu Mateju Nenadovića. Imali su četvoro dece, od kojih je najstarija ćerka Jelica (krajem 18. veka - 1868) bila udata za Marka Protića, sveštenika u Capariću, ostalih troje dece su ostali maloletni po njegovoj smrti, bili su to sinovi Ranko i Simeon - Sima Molerović i ćerka Ana, udata za Petra Lazarevića Cukića čiji je sin Kosta Cukić.

U Molerovoj ulici u broju 88 živeo je i radio veliki srpski kompozitor Stanislav Binički, a stotinak metara dalje, u broju 43, 22. juna 1941. godine, povodom napada Nemačke na Sovjetski savez, sastao se Politbiro centralnog komiteta KPJ. Ovde su živeli i Momčilo Nastasijević i Mir-Jam.

 Izvor Wikipedija 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

179. - Starenje

riznica | 23 Februar, 2016 09:17

Teško se navikavamo a još teže mirimo sa starenjem, a vremenom nas i same misli guraju ka skončanju. Stoga sve manje primećujemo lepotu okruženja i sve ređe učestvujemo u njoj. I sve je više zanosa kome ne pripadamo pa svet vene i umire samo u našim očima ...

I kad gledam ljude koji su se godinama održali sveži i vitalni, stalno mislim da njihove živote nisu pratile teškoće...ali ne, oni su samo drugačije gledali na život, poput građevinskih radnika u životu su visili o koncu i na lancu, okrenuti naglavačke. Tako su sačuvali zdravim kapilare u glavi i ojačali stomak. A bez jakog želuca nema ni dugog opstanka i to se može postići samo ako se dovoljno dugo svet posmatra naopačke. Onda ne bude važno što on ide kako ide i neka misli da je ispravan ...

I u konačnici uvek nas plaši i samoća.

A od svake samoće najgora je moralna usamljenost, činjenica da je jedna misao sama. Usamljena, prkosna i nemoćna. U samoći se gubi originalnost, a sa druge strane prkos nema krunu slave niti cenu hrabrosti. Možda je to i sva beda starenja?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (21). Trekbekovi:(0). Permalink

177. - Prevazilaženje

riznica | 17 Februar, 2016 12:31

Dešava se  ljudima da sporo i sa teškoćom žive i još teže da se kreću po svom uskom koloseku života, stešnjeni sami u sebi između svog viđenja katastrofe i katastrofe same po sebi, nemoćni da prevaziđu te uske koloseke i prebace se na brze pruge života.

U sve naše dane u životu preživljavamo rastanke, opraštamo ili odlazimo bez oproštaja. Jedino se ne možemo odeliti niti rastati od sebe. I jedino sebi ne možemo oprostiti greške. Nikada.

Sve drugo možemo.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

176. - "Što je Ljubav" (?)

riznica | 16 Februar, 2016 13:30

 

"Slušajući ga, stalno se pitam kako mu ne dosadi da uvek i u svemu — ≫ima pravo≪. I to≫stopostotno≪! Kako se ne zamori da to neprestano ponavlja, čas samosvesno i osiono, čas gnevno, a uvek bez poštovanja i ljubavi ne samo za svog protivnika nego i za svoju istinu. Dođe mi ponekad da i njega to zapitam, iako dobro znam da bi njegov odgovor mogao biti samo nova potvrda te samosvesti i njegove uzvišenosti nad svim i svačim, nov dokaz da je on uvek i u svemu u pravu." – Ivo Andrić

Ljubav je jednostavno ljubav.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

172. - Reč - dve o Rečima

riznica | 03 Februar, 2016 11:02

 

...ili temeljno raskuženje ...?

Može li se svet menjati a da se prethodno ne promeni rečnik kojim komuniciramo? Čovek drugačije govori kada drugačije misli i počinje drugačije razmišljati kada promeni vokabular.
Nova značenja vode novim saznanjima, a bilo bi bolno ne raspolagati rečima koje bi ih otkrivale.

Reči su važne.
One uvek  i iznova stvaraju svet; naš mali intimni svet, eksplozivan, bizaran ili produhovljen.
Od vremena proterivanj reči u podrazumevanje do podrazumevanja nerazumevanja reči - stalno, uporno i zlonamerno se proteruje artikulisano vreme reči.


Bez jasnoće i određenosti nema ni razumevanja, a to se može samo rečima postići, pažljivo odabiranim i strpljivo izrečenim. Siromašenjem sveta siromaši i rečnik, a sa njime osiromašuje duh; sinonime proždire zaborav dok homonimi caruju, skraćenice i tuđice divljaju. Skrnavljenje jezika je na delu i ono će ugušiti poslednje ostatke razumevanja.

Ništa nije utvrđeno niti precizirano; sve se relativizuje.
Proizvoljnost obezbeđuje iluziju sveopšte pameti.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

164. - Unikat u boci

riznica | 19 Januar, 2016 12:29


 

Posedovati bocu starog vina, znači imati veliko bogatstvo, ne toliko zbog visoke cene koliko zbog toga što su ova vina veoma retka. Retka su zato što samo određena vina od određenih sorti mogu da dožive duboku starost, a to su vina iz najboljih godina, vrhunskog kvaliteta Ona imaju privilegiju odrastanja, a to nije ni malo lak posao. Nakon proizvodnje, vina koja odležavaju potrebno je očuvati, obezebijediti adekvatan prostor i uslove kako ne bi došlo do nekih neželjenih reakcija. Vina se moraju čuvati na poseban način  kako bi dobila na kvalitetu, nema prodaje, a troškovi rastu. Sve to poskupljuje sam proces, pa i vino. Zato ova vina predstavljaju unikat, pravo blago u boci. Ukoliko imate priliku probati neka od čuvenih berbi iz čuvenih vinskih podruma  ne odbijajte.

Sami ćete videti zašto ih više cene.

Neka od najskupljih i najprestižnijih vina na svetu.

  1. Berba 1992  Screaming Eagle
    cena oko 80.000 dolara.Na aukciji 2008 godine koja se održala povodom dobrotvorne akcije, 6 boca ovog vina je prodato po ceni od 500.000 dolara. Kupac je bio Chase Bailey izvršni direktor Cisco Systems.
  2. Berba 1945   Chateau Mouton-Rothschild Jeroboam
    cena oko 114.614 hiljada dolara
  3. Berba 1787  Chateau Lafite
    cena oko 160.000 dolara
  4. Berba 1907 Heidsieck
    cena oko 275.000 dolara.

Ova boca vina stara skoro 100 godina je zapravo boca šampanjca. Prilikom transporta za potrebe ruske carske porodice 1916 godine brod koji je prevozio ovaj teret je doživeo brodolom. Ronioci su došli do 200 flaša ovog vina tek 1997 godine. Ovo vino se naravno sada prodaje bogatim gostima  Ritz-Carlton hotela u Moskvi. Sama činjenica da se radi o vinu pronađenom u brodskoj olupini daje težinu ovom šampanjcu i svrstava ga u red najskupljih vina na svetu.

Da li se piju tako stara, arhivska vina? Uglavnom ne, ako su stara preko 30 godina.

Ako bi se pila treba biti pažljiv da vino nije oksidiralo.

Kod dobrog vina bitno ga je prozračiti u dekanteru barem 20 minuta da ulovi vazduh i onda ga natočiti u odgovarajuću čašu...i uistinu osetiti  nezaboravan doživljaj. U toku dugog odležavanja vina u bocama moguć je nastanak taloga od obojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i slično. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga.

Dekantiranje tj. odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija u kojoj se vino veoma polako uliva u posudu za dekantiranje, vodeći računa da talog ostane na dnu boce. Da bi se talog mogao vizuelno posmatrati u vinu, obično se dekantiranje vrši pomoću svijeće koja se postavlja u neposrednoj blizini grla boce tako da onaj koji sipa vino može da pogledom prati bistrinu vina dok ino ističe iz boce. U trenutku kada se pojavi mutnoća sipanje se prekida.

U toku dekantiranja vrši se i prozračivanje (aeracija) vina, tako da dolazi do odstranjivanja težih mirisa, koji su se stvorili tokom dužeg odležavanja vina u bocama. Crno vino ima poseban čar kad se prozrači i odvoji talog, a boja mu postaje jasna.

Kod oksidiranog vina jednostavno se oseti plesnavoća.

 

A da li su nemački stručnjaci otvorili flašu vina staru čak 1.650 godina, ne znam  Veruje se da su vino napravili lokalni stanovnici u nemačkom mestu Sprejeru, a flaša je otkrivena 1867. godine.

Izvor Wikipedia

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

163. - Zablude života

riznica | 16 Januar, 2016 22:32


Ljudi se razlikuju prema kvalitetu doživljaja komunikacije sa drugim ljudima. Male izdaje stvaraju velike nevolje, ali ja ipak verujem da je ovaj svet pun vrednosti i vrlina, samo što sve one ne pripadaju meni, već su po nekom neznanom principu posvuda raspoređene...

 

Nema celine, a moj život snažno i neodoljivo prožima potreba za celinom.

 

Nešto se isprečilo između misli i slike viđenog, a ja odbijam služiti mu kao posrednik. Htelo bi me videti kao gubitnika. Htelo bi da vidi kako ja to nosim i da pokažem šta sam u tom času, a onda bi me pitalo da li želim zadržati izgubljeno?

A ja bih mogla da odustanem i pobegnem i od sebe i od njih (misli). I to bi bio odgovor. Mogla bih ih oterati iz glave a ja da ostanem u tišini praznine nemanja, u neprostoru i nevremenu, i to bi, takođe bio odgovor.

 

Memorija je ono što nas čini živima i svesnim postojanja. Ali ja ne volim svoju memoriju, svoje opstanke, složene po policama  pamćenja, memljivi zadah uzbuđenja koja su pogubila svoju svrhu u beskrajnim ponavljanjima dvosmislenosti bez vidljivog cilja, stvarajući mučni osećaj zgaženog ploda.

 

Ne zavisi to ništa od mene, znala sam. Znala sam to dobro kao gubitnik što zna da korbači neće stati pred robovima šta god oni želeli ...

I sve što bih rekla pripalo bi i ostalo u meni, i neka buduća bol i kajanje i tuga, naknadni bes ili žalost ... sve.

I ne mogoh nikakav odgovor mislima dati, jer zabluda je da gubitnik može zadržati već izgubljeno ....

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

162. -Traganja

riznica | 15 Januar, 2016 11:54

 

Između znanja „pomalo o svemu“ i onoga „sve o nečemu“ gube se  dragocena iskustva koja su u korelaciji sa egzistencijalnom ravnotežom, ako se lukavim potezima ne skupljaju važne sitne nezavisnosti koje se vremenom izvojuju.

Težnjom za više, ne ispisuju se uzalud reči.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink

161. - Izabrani život

riznica | 13 Januar, 2016 12:38

 

Zbog čega smo mi to što jesmo?

 

Zato što smo odabrali upravo takav život, takav životni put a ne neki drugi, drugačiji. Život koji odabere čovek mora da voli da bi ga kasnije mogao nazvati svojim.

Volite li svoj odabrani život?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

160. - Snovi i Planovi

riznica | 09 Januar, 2016 15:34

 

Ljudi godinama strpljivo i predano sakupljaju građu za neke svoje lične velike planove, a onda se dogodi, nekako neosetno, neprimetno se izvuče iz svesti, da svi ti instrumenti, modeli i papiri ostanu zaboravljeni u nekom prašnjavom kutku i zahrđaju.

 

I tako, umesto velikog plana koji je trebao da ih spasi od propasti, oni imaju samo san o jednom takvom planu. Prestanu ih zabavljati maštarije o tim projektima, za čije ishode, sve kada bi ih sproveli u delo, ne bi previše marili....

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

158. - Nadmetanje

riznica | 02 Januar, 2016 18:02

 

Ne, ne radi se o velikim ratovima, strategijama, taktikama ni pobedama. Nadmetanje je obično nametanje.

U životu jednog čoveka važne su samo one bitke koje vodi sam sa sobom. One kojima postaje bolji čovek i jača ličnost. Da dostiže postavljene ciljeve i pomera sopstvenu lestvicu na više. Takmičenja sa drugima su obična besmislica. Svako je nekakav, drugačji i u nečemu darovit. Čemu diplome i šta one govore? Takmičenja su jedino dobra da čovek nauči da gubi.

Reč je o malim stvarima u životu. O tome da svoj život uredi po svojim mjerilima. Da se bavi onim što želi, da radi ono što voli ...

Da ima dovoljno ljubavi i poštovanja. Da se bavi sportom, rekreacijom. Da bude zdrav, umom i svež duhom ....

I da budete zadovoljan sobom.

Da zna koje bitke treba, ne da dobije, već, da izgubi (i da ostane u igri).

Eto to je pobeda nad životom...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

157. - Priča iz najluđe noći ...

riznica | 01 Januar, 2016 17:40


Ključ u vratima.

Pas na podu.

Telefon u ruci.

Uključen TV ...

 

Nešto keša na frižideru.

Šta s njim kad je sama?

Glasna muzika.

Ne može je podneti.

 

Dobra veče tugo.

Nisam te pozvala.

I ne želim tebe. -

Večeras je najluđa noć.

 

Šta da radi, pita se?

Šta ako nestane struje,

I ako baš tada vetar počne zavijati?

Šta ako krene mećava i zaveje sneg.

 

Telefon zvoni.

Poznat broj na displeju.

Širok osmeh i sve je rešeno.

(Volim kad rečenica završi tačkom.)

Laku noć tugo.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com