234. - Dva krčaga vekova
riznica | 27 Septembar, 2016 22:42
S razlogom ili bez njega, godine su mi se raspodelile, gotovo pravilno u dva veka (na žalost susedna), tako da ni jedan ne mogu nazvati „svojim“ ali mogu prekovremeno trajati.
U prvom je ostala mladost i ludosti jednog vremena čije kobne posledice ne prestajemo rabiri za sve vreme trajanja ovog drugog, a one se kao utvare pleze nad nama.
U prvom smo ranjeni mi, a u drugom je ranjeno mišljenje i kao da dolazi vreme u kome ćemo sve više trebati azil za oporavak ranjenih centara mišljenja.
Mi se u pesku igramo života, dok životom jašu „mrtvaci“.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (1).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
