Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [148]
Hroničarski zapis [67]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

142. - Današnji dan

riznica | 29 Novembar, 2015 22:27


Današnji dan je za mene važan zato što je danas godišnjica mog dolaska u Beograd. Sećam se kako mi je zet na dobrodošlicu te, već izbledele, 1992. rekao: "Izvukla si drvce!"
 
Jesam.
 
Nisam od onih koji podvlače crte, koji se presabiru, preračunavaju da li su uspeli ili ne, nisam ni od onih koji svako malo gledaju unazad gde su bili a gdje su sada... Više sam koncentrisana na sada i ovde, a manje unazad i unaokolo. Nisam ni od onih koji kukaju, to ne, ni od onih koji nikada nisu zadovoljni. To posebno ne.
Ali, gledajući sebe i ljude oko sebe, nešto se mislim, možemo se praviti i da smo i slepi i gluvi, možemo i da smo mutavi i srećni, ali ne možemo da smo siti. Bar ne dugo.
 
 
 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

141. - Savršen sklad

riznica | 29 Novembar, 2015 13:37

   

 

Geometrija poseduje dva velika blaga: jedno je Pitagorina teorema, a drugo zlatni presek. Prvo se može uporediti sa čistim zlatom, a drugo sa dijamantom neprocenjive vrednosti. (Johannes Kepler)

Zlatni presek predstavlja (prirodnu) aritmetičku razmeru koja se izražava formulom a:b = b : (a + b), odnosno u ovoj razmeri se manja veličina odnosi prema većoj kao veća prema celini. Zlatni presek proučavao je grčki kipar Fidija, čija dela predstavljaju ideal harmonične ravnoteže božanskog i ljudskog. Kao konstanta, zlatni presek se može izraziti brojem 1,6180339... (beskonačan broj) koji je u čast Fidije dobio na ziv Fi (j).

Uvijeni i zapetljani u gustu materiju i splet složenih i komplikovanih odnosa, Celinu ne naziremo lako, ali na nekom duboko intuitivnom nivou ipak možemo osetiti da postoji nešto Apsolutno, Celo, integrisano i koherentno, a ne razbijeno na nepovezane delove. Ukoliko slučajno kao jedan od elemenata dospemo u ovu matematičku formulu, to bi značilo da prema nekom drugom elementu imamo isti odnos kao i Apsolut - Celina - prema nama. Znači da smo uspostavili božansku relaciju. Znači da između delova Boga postoji isti odnos kao i Boga prema njegovim delovima.

U zlatnom preseku JA traži savršen odnos prema TI, onakav, kakav Apsolut ima prema svojoj kreaciji.

 

U XII veku italijanski matematičar iz Pize, Leonardo Fibonači, je otkrio brojni niz koji određuje srazmeru zlatnog preseka.

0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144...

Fibonačijev niz se često povezuje i sa brojem fi (phi), ili brojem kojeg mnogi zovu i "Božanskim omjerom". Uzmemo li jedan dio Fibonaccijevog niza, 2, 3, 5, 8, te podijelimo li svaki slijedeći broj s njemu prethodnim, dobit ćemo uvijek broj približan broju 1,618(2/3=1,5; 3/5=1,66; 5/8=1,6). Broj 1,618 jeste broj fi. Odnosi mjera kod biljaka, životinja i ljudi, sa zapanjujućom preciznošću se približava broju fi.

Može se reći da je Fibonaci otkrio brojčani niz, koji opisuje ove relacije, ali same "zlatne proporcije" su bile poznate i mnogo starijim kulturama.

Zlatni presek preseca vekove: Bio je poznat Egipčanima, koji su ga koristili prilikom izgradnje piramida.

Zlatni pravougaonici se nalaze i u piramidama, koje su gradile Maje i Asteci.

Jedan od najpoznatijih primera korišćenja zlatnog preseka u arhitekturi je grčki hram Partenon i crkva Notre Dame u Parizu.

Vitruvijanski čovek Leonarda da Vinčija, poznat pod nazivom kvadratura kruga predstavlja kompletnu studiju figure čovjeka i pokazuje kako su njeni različiti djelovi u proporciji zlatnog preseka.

Antonio Stradivari (1644 - 1737) koristio je zlatni presek pri izradi svojih gudačkih instrumenata, čiji se savršeni zvuk i danas proučava.

Svuda u prirodi pronalazimo izraze božanskih proporcija, a Fibonačijevi brojevi i misteriozni Phi su utkani u samo tkivo stvaranja: od morskih školjki, do galaksija.

Listovi na grani rastu na međusobnim udaljenostima, koje odgovaraju Fibonačijevom nizu.

Cvetovi najčešće imaju 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ili 89 latica. . Cvetići, smešteni u glavi suncokreta, razmešteni su u dva niza spirala: jedne u pravcu kretanja kazaljki na satu i druge u suprotnom. .

U pčelinjoj zajednici, košnici, uvek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada bi podelili broj ženki sa brojem mužjaka pčela, uvek bi dobili broj phi. .

Ako izmerimo visinu čoveka od vrha glave do poda, zatim to podelimo sa dužinom od pupka do poda, dobijamo broj phi. .

Phi je u proporcijama lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNA.  

Nautilus u svojoj konstrukciji ima spirale. Kada bismo izračunali odnos svakog spiralnog odnosa prema sledećem dobili bismo broj phi...

Harmonija je ono što drži sve na okupu.

(Izvor Wikipedija) 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

93. - Govor nakita

riznica | 10 Septembar, 2015 12:20

Naušnice nosim od malena. I menjam po želji i potrebi. Danas na levoj ruci imam tri a na desno dve narukvice. Ogrlice ne skidam a i njih relativno često menjam. Na desnoj ruci, ovih dana nosim ogroman prsten a na levoj jednu zmijicu... 

A sad, kako psiholozi sve o svakome znaju, tako su rekli i da na osnovu nakita koji neko nosi možemo da sudimo o njegovim sklonostima i karakteru.

E, baš me zanima, pa hajdemo zajedno da vidimo šta kažu. :D 

 

1.     Žene koje nose ogrlicu odlučne su i vole život

2.     One kojima je najdraži komad nakita prsten – čvrsto stoje na zemlji i staložene su (to garant povezuju sa  brakom i burmom, kuhinjom i varjačom!!?)3.    Burma otkriva tradicionalnost

4.    Ako nose prsten sa velikim kamenim, ne strahuju od okoline i u stanju su da se suoče sa svakim ko tvrdi suprotno

5.    Veliki prsten na palcu simbol je težnje ka moći, ako ga nosi na ruci kojom piše simbol je potrebe za menjanjem sveta, a ako je na drugoj ruci riziva energiju i samodisciplinu za ostvarenje cilja(palac predstavlja snagu volje i nezavisnost; kažiprst samopoštovanje; srednji prst je nosilac sistema vrednosti, morala i životnog stila; domali prst fokusiran je na privlačenje suprotnog pola a mali prst dovodi se u vezu sa komunikacijom i brzim dosetkama)

6.    Veliko prstenje sa dragim kamenjem na kažiprstu pokazuje želju za javnim priznanjem. Skromnije prstenje, naročito na ruci koja nije dominantna, učiniće da bolje upozna svoja suština .U drevna vremena  kraljevi su nosili prstenje baš na ovom prstu.

7.     Ako se domalom prstu ne nosi burmu, već neki drugi prsten, to predstavlja potrebu za dramom i ugledom u društvu. Ovaj prst na levoj ruci direktno je povezan sa srcem. Zato se burma i nosi na njemu. On, takođe, predstavlja osećanja i kreativnost.

8.     Prstenje na levoj ruci, na bilo kojem prstu, velikoj kreativnosti. To je zbog toga što levu ruku kontroliše desna strana mozga, odgovorna za kreativnost, a na desnoj logičko razmišljanje i kontrolu; 

Narukvice

Za žene kojima je omiljeni deo nakita narukvica, tajanstvene su i jače na delima nego na rečima. Uglavnom nose dve ili više metalnih narukvica, jer žele da zveckanje metala govori umesto njih. MinđušeMinđuše uglavnom nose odvažne, ponosne žene koje ne žele da se izgube u masi, ali ni da štrče. Istrajne su, ali ne i tvrdoglave.

Za ženu koja nosi premale, jedva ukrašene i gotovo neprimentne minđuše, koje veličinom ne prelaze liniju resice uha, kaže se da ima osećaj za modu i izgrađen stil, ali da ne želi da privlači pažnju. Takva osoba je ili stidljiva ili nema potrebu da hrani svoj ego. Postojana je i pouzdana. Kada joj ne prija da boravi u većem društvu ili kada ne želi da bude primećena, nosiće male minđuše, bez boje i ukrasa, šaljući okolinu tihu poruku da želi da se drži na distanci i da bi za one, koji možda pomišljaju da joj priđu, bolje bilo da ostanu na pristojnoj udaljenosti. Nasuprot tome, postoje žene koje obožavaju da uvek i svuda budu primećene, da se svet vrti oko njih. Ženu koja odgovara ovom opisu retko kada ćete videti da nosi male, sofisticirane minđuše. Uglavnom se opredeljuje za veće, veoma ukrašene i uočljive, koje izgledaju skupoceno i poručuju da je njihova vlasnica zvezda i da želi da je svi primete, naročito poznati, moćni i bogati ljudi, ili oni do čijeg mišljenja joj je stalo. Svesna je svoje pojave i ponosna je zbog toga. Ona ne zahteva vašu pažnju, ona insistira na njoj! Važno joj je da sve obavesti da u životu voli samo najfinije stvari i da ima mogućnosti i da ih dobije. Za nju je život velika žurka. Često ćete je "uhvatiti" kako se divi sopstvenom odrazu u ogledalu. Ako u velikoj prostoriji postoji barem jedno, znajte da će ona, nepogrešivo, biti u njegovoj blizini.

Pojedine žene vole da nose nasleđen nakit, poput antičke narukvice, minđuša, prstena ili ogrlica koje prekrivaju gotovo celo poprsje, a kakve su moderne ove sezone. One nikada ne nose nakit koji je trenutno moderan. Takve žene odlikuje odanost porodici, partnerima i prijateljima. 

Osobe koje vole da nose nakit koji su same napravile smatraju da su jedinstvene i da mogu da iskažu svoju ličnost i ukus kroz nakit. Ovakve žene su prirodne i kreativne. Ako se bave poslom koji ima veze sa teatrom ili arhitekturom, mogu da ostvare veliki uspeh.   Preuzeto 

 

Dakle kad stavljate nakit otvarate  sebe, dajete objavu o svojim vrlinama, manama, težnjama... To je poput onoga da odelo ne čini čoveka ali ga pokazuje. Bolje reći da pokazuje dnevno ili trenutno raspoloženje i ništa više od toga.

Stvarno dobra zabava!!! :))))

Uopšte ne verujem da ima toliku ozbiljnost kako to psiholozi vole predstaviti, a vi kako hoćete. ;)

Ne dajte se zavesti!! ;) 

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

92. - Depresija

riznica | 08 Septembar, 2015 14:54

 

Bila je veoma bolesna.

Puna raznih strahova. Ipak jedan je prednjačio i konačno joj doneo ono čega se najviše bojala – neželjeno nasleđe njene majke.

Depresija.

Osećala se loše. Osećala se sićušno poput suvog lišća koje samo što nije otpalo sa grana. U svojim ranim četrdesetim bila je poput kakve starice, uplakana i izgubljena. Zavukla se u onaj ćošak sveta u koji svetlost nikada nije doprla.

Ostavljena žena.  

 

Depresija je stara koliko i civilizacija. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini. Reč depresija potiče od latinske reči deprimere, što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti.
Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, medjutim ona pretstavlja mnogo više od obične tuge. Nekada je čovek neraspoložen i to traje relativno kratko i to nije depresija. Postoje periodi života kada je čovek tužan, zbog nekog gubitka, smrti rodjaka, prijatelja ili je pretrpeo materjalni ili emocionalni gubitak, ta tuga traje kratko i lagano slabi. To takodje nije depresija.

Ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku ili ako tuga ne prestaje ili se ponovo vraća, ako je čoveku teško da radi, da se druži, da spava, ne može više da se raduje životu, onda to više nije obično neraspoloženje , već je to depresija.

Depresija je jedina smrtonosna bolest u psihijatriji, jer oko 15% depresivnih osoba počini samoubistvo, pa zato depresija zahteva ozbiljan pristup i lečenje.

Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.Depresija je stanje koje traje više od dve nedelje. Preuzeto   

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

91. - Ruska plava mačka

riznica | 08 Septembar, 2015 11:54

 

 

 

Preci ovih mačaka živeli su u severnoj ruskoj luci na Belom moru, Arhangelsku.
U Englesku su ih donosili  mornari trgovačkim brodovima. Već od 1875. god. postoje zapisi o izložbama na kojima su bile brojne ruske plave mačke tada još pod nazivom “arhangelske mačke”. Kasnije je promenjen naziv u ruska plava mačka, koji se zadržao do danas.

 

Ruska plava mačka se može lako razlikovati od drugih rasa, i to najviše zbog njenog najupadljivijeg dela - krzna. Priznata je samo plava boja, tj. siva sa plavim odsjajem preko koga prelazi svilenkasto - srebrni sjaj. Ovaj sjaj se javlja zbog duplog krzna, pri čemu je tamnija boja pri dnu, tako da svetlija boja dolazi do izražaja na tamnoj podlozi. Kod mladunaca se javljaju takozvane "ghost tabbies", tj. pruge koje se gube kada stupe u polnu zrelost.

(Izvor Wikipedija)

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

86. - Semba, kizomba i kuduro

riznica | 21 Avgust, 2015 10:08

Muzika je najčešće u pozadini mojih aktivnosti, nosi me zvuk i ritam, a da ih nisam ni svesna, pa i ne slušam reči niti razmišljam o nastanku neke muzike. 

Tako mi npr. nije ni na kraj pameti bilo da je Kizomba muzika rođena u Angoli kasnih 1970-ih i početkom 1980-ih,  i da se razvila iz tradicionalne Semba  muzike, da je među najpopularnijim žanrovima plesa, dok u nekoj knjizi Anheles Kaso ne zapazih pasus o toj popularnoj muzici, onako usput ...

Kao derivat Semba-e Kizomba muzika se pojavila kao moderniji muzički žanr sa senzualnim dodirom pomešanim sa afričkim ritmom. Za razliku od Semba, Kizomba muzika se odlikuje sporijim i obično vrlo romantičnim ritmom, peva se uglavnom na portugalskom jeziku, s obzirom da je Angola, bivša portugalska kolonija, portugalski je glavni jezik koji se govori u Angoli . Međutim, rane Kizomba pesme pevale su se u Kimbundu i u drugim nacionalnim jezicima Angole. Ritmovi Angole su u modi i imaju potencijal dobre muzike.
Semba je najkarakterističniji tempo Angole. Neki kažu da je istinski angolski kulturni proizvod transportovan sa robovima u Brazil i Karibe.

Ali priča o angolskom muzičkom uticaju nije ograničen samo na prošlie vekove, Semba i Kizomba ritam, već trenutno postoje ritmovi i plesovi  mladih ljudi iz nehigijenskih naselja u Luandi koji su od 90-ih postali poznatiji pod imenom "Kuduro". (Izvor Internet)

 

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

85. - Ostoja

riznica | 20 Avgust, 2015 13:29

 

 

 

Smrknuta svakodnevnica, rutina života, neprekidna borba za ovo, za ono, ..., posao, kuća, porodica, obaveze i sve ostalo što uz to ide doprinosi da mnogi od nas žive u gradu a da nikada u životu nisu kročili u neke njegove delove, nisu prošetali mnogim ulicama niti pregazili neku teritoriju, tako da svi ti neposećeni delovi naših gradova ostanu kao zabačeni uglovi duše, zakutci, oni najskriveniji delovi čija lepota ostane zauvek nepoznata i nedodirnuta.

Beograd je veliki grad čiju sam lepotu počela otkrivati već sa prvim našim susretom, ne samo na poznatim, markantnim mestima, već i mimo svih tih znamenitosti slojevito posloženih u vremenu, a što se nalaze na mapama turističke ponude, u zaštićenim celinama i potezima, ulicama kućama znamenitih ličnosti.

Beograd ima svoje priče. Puno priča koje svaka nova generacija dopunjava ostavljajući svoj trag. I stalno se pitam šta će o nama misliti, da li će nas gledati kao izletnika jednog  vremena iza kojih je ostala livada prepuna papira, smeća i otpada?

Da li će i naše vreme iza sebe ostaviti neke male, zabačene ulice, pitoreskne pune cveća i zelenila i one obične, jednostavne lepote koja je ponikla iz ljudske dobrote i ljubavi, ulice u kojima će neke druge generacije poželeti da žive, nastaviti da sade cveće i održavaju zelenilo i red, održavaju fasade, krovove i ograde svojih kuća, svoja dvorišta i učine je okruženjem prilagođenim čoveku.

Svojevremeno sam često menjala adrese i stanovala u mnogim ulicama koje su nosile imena naših kraljeva ... bio je tu kralj Bodin (dukljanski) ali i kralj Ostoja (bosanski). Lepotu ove male ulice može otkriti jedino namernik ili onaj ko tu živi, jer malo je verovatno da će neko šetati pored zidina zatvora.

Možda je baš zato ostala neatraktivna za velike investicije i divljanje gradnje, pa je i sačuvala intimu svog ambijenta u bogato ozelenjenim dvorištima.

*

Ulica se nalazi na Lekinom ili Pašinom brdu ...

Uvek sam volela znati ponešto i o ljudima po kojima su nazvane ulice u kojima živim ili radim.

Toponim Pašino brdo nastao je u prvoj polovini 19. veka po događaju iz Prvog srpskog ustanka kada su ustanici 1807. godine, tada daleko izvan grada, na Šarenom izvoru sustigli beogradskog Sulejman-Pašu. Izvor, a kasnije česma, je postepeno dobio naziv Pašina česma, a potom i brdo. Zanimljivo je reći da današnje shvatanje pojma „Pašino brdo“ ne obuhvata prostor na kome se nalazi Pašina česma.

Posle Drugog svetskog rata, ime je promenjeno u Lekino brdo, po Aleksandru „Leki“ Rankoviću, koji je u predratnim godinama ovde ilegalno živeo. Na početku okupacije, 1941. godine, on se ovde takođe skrivao sve do svog hapšenja, jula 1941. godine.

Tokom 90-ih godina su promenjena imena brojnih MZ, tj. vraćena su predratna, pa je tako i Lekino brdo dobilo svoj stari naziv.

Ostoja Kotromanić

Stefan Ostoja je bio kralj Srba BosnePomorjaHumske zemljeZapadnih stranaDonjih KrajaUsore,Soli i Podrinja.[ Vladao je u dva navrata od 1398. do 1404, a drugi put od 1412. do 1418.

Prva vladavina

Stefan Ostoja je preuzeo vlast od Jelene Grube 1398. godine. Vladao je dva puta. U prvoj vladavini (1398—1404) održavao je dobre odnose sa velmožama. Vlast je izgubio, kada je oduzeo posed jednom plemiću, koji je bio pod zaštitom Hrvoja Vukčića. Bio je prognan iz Bosne sve do 1412. godine, kada se ponovo vratio na vlast.

Druga vladavina

Nakon što je Stefan Ostoja bio protjeran iz Bosne, na vlast je došao neiskusni i mladi Tvrtko II Kotromanić, koji je vladao samo četiri godine, i to od1405. do 1409. godine. Od 1409. do 1412. godine, bio je period "Dvovlašća“, jer se Stefan Ostoja vratio u Bosnu i tražio je svoje pravo, da se vrati na prijestolje. 1412. godine Tvrtko II Kotromanić je misteriozno nestaje, a vlast preuzima Stefan Ostoja, koji je Bosnom vladao po drugi put i to od 1412. do 1418. U tom periodu, nije se mnogo brinuo za prosperitet Bosne. Dao je slobodu samovolje velmožama, koji su se borili jedni protiv drugih. U njegovo vrijeme Osmansko carstvo je postepeno počelo prodirati u Bosnu. Nasledio ga je njegov sin, Stefan Ostojić 1418. godine. (Izvor Wikipedija)

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

82. - Princeza i Kralj

riznica | 16 Avgust, 2015 19:22

 

On je oduvek na mene gledao samo kao na dete, taoca i političku svojinu. Kasnije nas je posmatrao kao dečak i devojčicu.

Međutim, nikada me nije posmatrao kao sada. Nešto se odigravalo među nama, nešto što nije bilo deo mojih zamisli, nešto za šta sam bila suviše mlada da razumem.

A to mi je unosilo duboki nespokoj.

A onda, jedan nežni dodir bliskosti učinio je da zaboravim da sam ljuta na Njega. Čežnja je kuljala u meni, neka potreba koju nisam mogla da prepoznam. Beše to neka vrsta žudnje...

Kad si tek stigla bila si jedna takva razmažena princeza, ponosna, željna da recituješ na svim jezicima koje si znala i nisam mogao za to da te krivim.Bila si pametna devojčica. Znao sam da ćeš biti žena dostojna jednog kralja. Bio sam usplahiren zbog tebe. Hteo sam da ti se udvaram poezijom  ali nikada nisam uspeo da napišemiole vrednu strofu.

Sigurna sam da nije tako, rekoh, svi znaju da si izuzetan pesnik i da u svakoj prilici nađeš prave reči.

Da li ćeš sebi dopustiti da me voliš?, upita me On iznenada.

Od krvi koja mi je zaglušila uši nisam bila sigurna da sam ga dobro čula.

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

80. - Vladarska (kratko)večnost

riznica | 15 Avgust, 2015 15:29

 

Luj Antoan d Artua (fr. Louis-Antoine d'Artois, duc d’Angoulême, Louis-Antoine de Bourbon); Postao je kralj Francuske i Navare, kao Luj XIX, na oko 20 minuta 2. avgusta 1830. nakon čega je je abdicirao kao i njegov otac Šarl prethodno Po smrti svog oca 1836. postaje ponovni pretendent na presto. Izvor Wikipedija

Žan I. - 5 dana

Među najkraćim vladarima  je „vladala” jedna beba, kralj Žan I. Naime, kad je preminuo kralj Luj X Kape (1316), njegova supruga Konstanca od Ugarske bila je trudna. Pošto kralj nije imao muške dece, u očekivanju kraljičinog porođaja, stvoreno je regentsko veće. Kraljica je rodila muško dete koje je kršteno kao Žan I. Međutim, posmrče je umrlo nakon samo pet dana (15–20. 11. 1316). Presto je nasledio brat Luja X po imenu Filip V. Izvor Politikin zabavnik

Pol Dešanel bio je na čelu francuske države osam meseci, najkraće u istoriji zemlje „galskog petla”  Izvor Politikin zabavnik

Merenre II , egipatski faraon vladao svega godinu dana Izvor Nastava istorije

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

74. - Prekidač

riznica | 05 Avgust, 2015 06:45

  

Ljudi nikada ne mogu biti toliko zli da ne mogu činiti i dobra dela. 

OK. 

Da li si se ikada pitao kako je meni, ili si se samo trudio da kockice budu posložene onako kako treba? Kako ti misliš da treba. Ajde dobro, možda baš tako i treba. 

Možda te to i čini objektivnim?

Taj prekidač emocija. 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

64. - Otišao je veliki matematičar :(

riznica | 16 Jul, 2015 08:32

 

Vene Bogoslavov, čovek koji je svim đacima u zadnjih, bezmalo pola veka, poznat po "Veneovoj" zbirci zadataka iz matematika, bilo da su voleli matematiku ili su je se plašili.

Zahvaljujući njegovim zadacima voleli smo matematiku, zavoleli smo izazove ... Umro je veliki matematičar, a njegov duh će nastaviti da živi kroz njegova dela, zbirke i zadatke na kojima će stasavati još puno generacija matematičara.

Nisam ga poznavala lično, ali radeći njegove zadatke kao da jesam.

Žao mi je. :(

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

51. - Harmonija

riznica | 28 Jun, 2015 12:56

 
 

Lebdeti između robijaškog stida i genijevog lovorovog  venca, nad prorokovim Sinajem ne gledajući dole Mrtvo more, taj strašni pokrov Gomore, znači održavati harmoniju oslobađajući duh od pelena u koje ih je uvio provincijski život ...

 
 
 
 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

50. - Vidovka trava - običaji i verovanja u Srbiji

riznica | 27 Jun, 2015 23:58

 
 
 
U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, brana je zorom, pre sunca, a u drugim krajevima - s večeri. Obično to rade devojke - udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru sva čeljad umiva radi očnoga vida - da ih preko godine ne bi bolele oči. U mnogim krajevima se, pak, pre svanuća ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide-rose i umivanja očiju.

Preplitanjem istorije i narodnih običaji i verovanja, da se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida, Vid je smatran jednim od najvažnijih božanstava kod starih Slovena, verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

"Vidi, Vido kako pletem", "Vidi, Vido kako vezem", "Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila". U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se "provetre radi moljaca". Iznošene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem - da se vidi i izbroji.

U Homolju se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da "ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana", a u Šumadiji da na "Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv", a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.

U nekim krajevima devojke su (valjda i momci) tražile neku vidu-travu i stavljale je pred spavanje pod glavu da im se đuvegija "prikaže". "Kog momka koja uoči Vidova dne usni, za njega će i poći".

tekst preuzet sa interneta

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

41. - Balerina

riznica | 04 Jun, 2015 13:16

    

Krhka, majušna, balerina lagana, lepršala je na sceni poput lepeta krila belog leptira dok veći deo njene publike nije raspolagao moralnim predispozicijama koje bi im omogućile da shvate suštinu te suprilne igre – baleta.A na kraju predstave, bi odlazila sa pozornice, koračajući polako ali odlučno i znajući negde u dubini duše da se, iako je na sceni  pred publikom morala, u svojoj ulozi,  da se pretvara da je tužna, zapravo osećala oslobođeno i srećno.

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

38. - Nemušta večnost

riznica | 27 Maj, 2015 15:01

 

 

Tačkom susreta

Ljubav podupire svet

Večnost je tesna

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

37. - Članak 1

riznica | 26 Maj, 2015 14:42

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

27. - Smeha deci

riznica | 13 Maj, 2015 14:58

 

I smeha.
smeha,
i smeha deci!

Zašto smeha deci?

Zato što je smešan oblak u kojem plovimo

Učo nam priča smešne prič

Smešni su dečji snovi

I smeha.
smeha,
i smeha deci!

Veselimo se obećanjima ...

Pa zato,
smeha,
i smeha deci! 

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

25. - „Za“ i „Protiv“

riznica | 09 Maj, 2015 21:06


Ništa nije korisnije od sumnje u pravom času. Biti sumnjičav znači biti oprezan i upućuje na promišljanje. Ponekad „đavolu“ pripisujemo ono što ne razumemo, a gubimo iz vida da bi to moglo da bude „Božja“ rabota.

 (Dalje)

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

23. - Avantura života

riznica | 08 Maj, 2015 09:54

Čim se rodi, za čoveka počinje avantura zvana život. I niko ne zna šta ga na tom putu čeka ...
Tek kasnije čovek kreće u potragu za višim smislom, za nekim drugim, drugačijim ili višim načelom života ili za drugim svetovima. Potraga je u biti čovekove prirode, ali se ne ispoljava kod svakoga u istom smislu ni na isti način, niti uvek ... Nije isto da li smo u potragu krenuli ovim ili, kako bi Meša rekao,” vidovitim očima”, jer putovanje poput kofera u vozu baš i nije putovanje vredno spomena ...
Vođen znatiželjom, a znatiželja je jača od čoveka samog,  ne postavlja pitanje o mogućnostima prihvatanja ili uopšte odnosa prema tim drugim svetovima do kojih će eventualno doći (u najširem ili svakom smislu reči).
Nemirna je ta ljudska priroda, a razlikuje se po tome – usuditi se ili ne. I šta sve ne bismo danas znali da nije bilo onih koji su se usudili krenuti u istraživanje Zemlje i Svemira? Zato je vredna svakog poštovanja i divljenja spremnost da se prihvati izazov, da započne novi život, da se osvaja i istražuje nepoznato.
Kad proradi želja, taj poriv htenja, kad oseti da može, čovjeku tu razum zaćuti.

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

14.-Igra vetra

riznica | 20 April, 2015 13:22

Vetar raznosi tragove prošlosti

Miriše tek pokošena trava,

Ja smirena, negde u kraju livada

Potpuno svoja

Posmatram prirodu

Kako vetrom manifestuje sebe ...

  

 

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com