Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [162]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

85. - Ostoja

riznica | 20 Avgust, 2015 13:29

 

 

 

Smrknuta svakodnevnica, rutina života, neprekidna borba za ovo, za ono, ..., posao, kuća, porodica, obaveze i sve ostalo što uz to ide doprinosi da mnogi od nas žive u gradu a da nikada u životu nisu kročili u neke njegove delove, nisu prošetali mnogim ulicama niti pregazili neku teritoriju, tako da svi ti neposećeni delovi naših gradova ostanu kao zabačeni uglovi duše, zakutci, oni najskriveniji delovi čija lepota ostane zauvek nepoznata i nedodirnuta.

Beograd je veliki grad čiju sam lepotu počela otkrivati već sa prvim našim susretom, ne samo na poznatim, markantnim mestima, već i mimo svih tih znamenitosti slojevito posloženih u vremenu, a što se nalaze na mapama turističke ponude, u zaštićenim celinama i potezima, ulicama kućama znamenitih ličnosti.

Beograd ima svoje priče. Puno priča koje svaka nova generacija dopunjava ostavljajući svoj trag. I stalno se pitam šta će o nama misliti, da li će nas gledati kao izletnika jednog  vremena iza kojih je ostala livada prepuna papira, smeća i otpada?

Da li će i naše vreme iza sebe ostaviti neke male, zabačene ulice, pitoreskne pune cveća i zelenila i one obične, jednostavne lepote koja je ponikla iz ljudske dobrote i ljubavi, ulice u kojima će neke druge generacije poželeti da žive, nastaviti da sade cveće i održavaju zelenilo i red, održavaju fasade, krovove i ograde svojih kuća, svoja dvorišta i učine je okruženjem prilagođenim čoveku.

Svojevremeno sam često menjala adrese i stanovala u mnogim ulicama koje su nosile imena naših kraljeva ... bio je tu kralj Bodin (dukljanski) ali i kralj Ostoja (bosanski). Lepotu ove male ulice može otkriti jedino namernik ili onaj ko tu živi, jer malo je verovatno da će neko šetati pored zidina zatvora.

Možda je baš zato ostala neatraktivna za velike investicije i divljanje gradnje, pa je i sačuvala intimu svog ambijenta u bogato ozelenjenim dvorištima.

*

Ulica se nalazi na Lekinom ili Pašinom brdu ...

Uvek sam volela znati ponešto i o ljudima po kojima su nazvane ulice u kojima živim ili radim.

Toponim Pašino brdo nastao je u prvoj polovini 19. veka po događaju iz Prvog srpskog ustanka kada su ustanici 1807. godine, tada daleko izvan grada, na Šarenom izvoru sustigli beogradskog Sulejman-Pašu. Izvor, a kasnije česma, je postepeno dobio naziv Pašina česma, a potom i brdo. Zanimljivo je reći da današnje shvatanje pojma „Pašino brdo“ ne obuhvata prostor na kome se nalazi Pašina česma.

Posle Drugog svetskog rata, ime je promenjeno u Lekino brdo, po Aleksandru „Leki“ Rankoviću, koji je u predratnim godinama ovde ilegalno živeo. Na početku okupacije, 1941. godine, on se ovde takođe skrivao sve do svog hapšenja, jula 1941. godine.

Tokom 90-ih godina su promenjena imena brojnih MZ, tj. vraćena su predratna, pa je tako i Lekino brdo dobilo svoj stari naziv.

Ostoja Kotromanić

Stefan Ostoja je bio kralj Srba BosnePomorjaHumske zemljeZapadnih stranaDonjih KrajaUsore,Soli i Podrinja.[ Vladao je u dva navrata od 1398. do 1404, a drugi put od 1412. do 1418.

Prva vladavina

Stefan Ostoja je preuzeo vlast od Jelene Grube 1398. godine. Vladao je dva puta. U prvoj vladavini (1398—1404) održavao je dobre odnose sa velmožama. Vlast je izgubio, kada je oduzeo posed jednom plemiću, koji je bio pod zaštitom Hrvoja Vukčića. Bio je prognan iz Bosne sve do 1412. godine, kada se ponovo vratio na vlast.

Druga vladavina

Nakon što je Stefan Ostoja bio protjeran iz Bosne, na vlast je došao neiskusni i mladi Tvrtko II Kotromanić, koji je vladao samo četiri godine, i to od1405. do 1409. godine. Od 1409. do 1412. godine, bio je period "Dvovlašća“, jer se Stefan Ostoja vratio u Bosnu i tražio je svoje pravo, da se vrati na prijestolje. 1412. godine Tvrtko II Kotromanić je misteriozno nestaje, a vlast preuzima Stefan Ostoja, koji je Bosnom vladao po drugi put i to od 1412. do 1418. U tom periodu, nije se mnogo brinuo za prosperitet Bosne. Dao je slobodu samovolje velmožama, koji su se borili jedni protiv drugih. U njegovo vrijeme Osmansko carstvo je postepeno počelo prodirati u Bosnu. Nasledio ga je njegov sin, Stefan Ostojić 1418. godine. (Izvor Wikipedija)

Posted in Generalna . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. trunsmoitren  |  08/26,2015 at 23:28

    Волим да читам записе оних који радо завирују у разне кутке места у коме живе, и захваљујући томе,више воле и та места и сам живот.
    Живела сам на Душановцу и знам где је Лекино брдо, али нисам никад крочила својом ногом тамо, нити сам видела улице које описујеш. Но, после овог поста, као да јесам.
    У праву си, Београд има много својих прича. Ни Шехерезада му није равна. Но, нема много оних који су тога свесни, али то је њихов проблем. Он ће, све док постоји, налазити све нове и нове саговорнике који ће у те разговоре укључивати придошлице. Све у свему, ни Београд са нама никад није сам, нити смо ми сами у њему.

  2. 2. Aneta  |  08/27,2015 at 11:33

    @trunsmoitren

    Човек који је ситуиран, који има свој стан, посао, одређено радно време, сопствени превоз и устаљене обавезе врло брзо падне у рутину, постане на неки начин "робот", не запажа куда се креће, види само циљ и не пада му на памет да троши време у тој авантури истраживања забачене територије ...
    Ја сам тада била у некој веома специфичној животној ситуацији, па сам и могла, а искрена да будем већ одавно то ни ја не радим, па се и сама изненадим колико се град променио у задњих 15-20 година. :)
    Испада да се свој град најмање зна, кафане да, али улице ... :))

    Хвала ти што долазиш, читаш и коментаришеш. Осећај се пријатно и угодно, као код своје куће: ;)

  3. 3. merkur  |  08/27,2015 at 22:13

    Neke divne uličice pamtim iz školskih dana...i neke izloge u običnim prozorima prizemnih kuća...jedan takav je bio očaravajući, magičan i tako tajanstveno mračan s kristalnom kuglom i bezbroj nekih čudesnih sitnica...čekla sam da se odvažim i zazvonim zvoncetom na vratima...a onda se velikom brzinom sve izmenilo...srušene kuće, podignute zgrade, s poslovnim prostorima u staklu i sjajnom metalu...
    U novom Sadu je sve manje takvih uličica :(

  4. 4. Aneta  |  09/01,2015 at 21:57

    @merkur
    Prvo da ti uputim izvinjenje, tek sada sam videla komentar.
    I to divan komentar. :)
    Uvek sam volela tu pitomost urbane mikrolokacije ali i krajolika koja je u jednom trenutku velikom brzinom nestala, iščezla, kuće su se srušile kao što se istom tom brzinom srušila i sva naša stvarnost ...
    Ali eto kažu da je veština življenja sadržana i u prilagođavanju ...
    Stanovala sam na visokim spratovima i tek kada sam došla u Bg počela sam živeti u kontaktu sa prirodom. Tada sam shvatila i koliko je i buka štetna po čoveka (iako meni nikada nije smetala!). Čovek ipak ne zna u koliko lošem okruženju živi dok ne vidi bolje. Zato treba i proći i putovati ... ;)
    Hvala ti.

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com