85. - Ostoja
riznica | 20 Avgust, 2015 13:29
Smrknuta svakodnevnica, rutina života, neprekidna borba za ovo, za ono, ..., posao, kuća, porodica, obaveze i sve ostalo što uz to ide doprinosi da mnogi od nas žive u gradu a da nikada u životu nisu kročili u neke njegove delove, nisu prošetali mnogim ulicama niti pregazili neku teritoriju, tako da svi ti neposećeni delovi naših gradova ostanu kao zabačeni uglovi duše, zakutci, oni najskriveniji delovi čija lepota ostane zauvek nepoznata i nedodirnuta.
Beograd je veliki grad čiju sam lepotu počela otkrivati već sa prvim našim susretom, ne samo na poznatim, markantnim mestima, već i mimo svih tih znamenitosti slojevito posloženih u vremenu, a što se nalaze na mapama turističke ponude, u zaštićenim celinama i potezima, ulicama kućama znamenitih ličnosti.
Beograd ima svoje priče. Puno priča koje svaka nova generacija dopunjava ostavljajući svoj trag. I stalno se pitam šta će o nama misliti, da li će nas gledati kao izletnika jednog vremena iza kojih je ostala livada prepuna papira, smeća i otpada?
Da li će i naše vreme iza sebe ostaviti neke male, zabačene ulice, pitoreskne pune cveća i zelenila i one obične, jednostavne lepote koja je ponikla iz ljudske dobrote i ljubavi, ulice u kojima će neke druge generacije poželeti da žive, nastaviti da sade cveće i održavaju zelenilo i red, održavaju fasade, krovove i ograde svojih kuća, svoja dvorišta i učine je okruženjem prilagođenim čoveku.
Svojevremeno sam često menjala adrese i stanovala u mnogim ulicama koje su nosile imena naših kraljeva ... bio je tu kralj Bodin (dukljanski) ali i kralj Ostoja (bosanski). Lepotu ove male ulice može otkriti jedino namernik ili onaj ko tu živi, jer malo je verovatno da će neko šetati pored zidina zatvora.
Možda je baš zato ostala neatraktivna za velike investicije i divljanje gradnje, pa je i sačuvala intimu svog ambijenta u bogato ozelenjenim dvorištima.
*
Ulica se nalazi na Lekinom ili Pašinom brdu ...
Uvek sam volela znati ponešto i o ljudima po kojima su nazvane ulice u kojima živim ili radim.
Toponim Pašino brdo nastao je u prvoj polovini 19. veka po događaju iz Prvog srpskog ustanka kada su ustanici 1807. godine, tada daleko izvan grada, na Šarenom izvoru sustigli beogradskog Sulejman-Pašu. Izvor, a kasnije česma, je postepeno dobio naziv Pašina česma, a potom i brdo. Zanimljivo je reći da današnje shvatanje pojma „Pašino brdo“ ne obuhvata prostor na kome se nalazi Pašina česma.
Posle Drugog svetskog rata, ime je promenjeno u Lekino brdo, po Aleksandru „Leki“ Rankoviću, koji je u predratnim godinama ovde ilegalno živeo. Na početku okupacije, 1941. godine, on se ovde takođe skrivao sve do svog hapšenja, jula 1941. godine.
Tokom 90-ih godina su promenjena imena brojnih MZ, tj. vraćena su predratna, pa je tako i Lekino brdo dobilo svoj stari naziv.
Ostoja Kotromanić
Stefan Ostoja je bio kralj Srba Bosne, Pomorja, Humske zemlje, Zapadnih strana, Donjih Kraja, Usore,Soli i Podrinja.[ Vladao je u dva navrata od 1398. do 1404, a drugi put od 1412. do 1418.
Prva vladavina
Stefan Ostoja je preuzeo vlast od Jelene Grube 1398. godine. Vladao je dva puta. U prvoj vladavini (1398—1404) održavao je dobre odnose sa velmožama. Vlast je izgubio, kada je oduzeo posed jednom plemiću, koji je bio pod zaštitom Hrvoja Vukčića. Bio je prognan iz Bosne sve do 1412. godine, kada se ponovo vratio na vlast.
Druga vladavina
Nakon što je Stefan Ostoja bio protjeran iz Bosne, na vlast je došao neiskusni i mladi Tvrtko II Kotromanić, koji je vladao samo četiri godine, i to od1405. do 1409. godine. Od 1409. do 1412. godine, bio je period "Dvovlašća“, jer se Stefan Ostoja vratio u Bosnu i tražio je svoje pravo, da se vrati na prijestolje. 1412. godine Tvrtko II Kotromanić je misteriozno nestaje, a vlast preuzima Stefan Ostoja, koji je Bosnom vladao po drugi put i to od 1412. do 1418. U tom periodu, nije se mnogo brinuo za prosperitet Bosne. Dao je slobodu samovolje velmožama, koji su se borili jedni protiv drugih. U njegovo vrijeme Osmansko carstvo je postepeno počelo prodirati u Bosnu. Nasledio ga je njegov sin, Stefan Ostojić 1418. godine. (Izvor Wikipedija)
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (5).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
