Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [181]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

292. Pesma

riznica | 16 Novembar, 2017 20:18

 

Kada noć ode u brda ili kada zora raste ispod prozora, svi spavaju a Mesec se sreće sa Suncem. Čekam i gledam, i gledam ko tu kome peva, čiji zraci otvaraju muzičku kutiju?

Važno je imati melodiju. 

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

291. Iščekivanje

riznica | 15 Novembar, 2017 18:50

 

On će doći. Ponovo će doći. I naši pogledi, naši osmjesi, naša srca i naše ruke će se stisnuti. Biće to sustet koji će se zaista i dogoditi.

Kad je otišao, mahnuo je i rekao da će se vratiti. Obećao je i doći će. Na nama je da budemo mudri i strpljivi. I da vjerujemo.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

290. Moja baka

riznica | 13 Novembar, 2017 18:18

 

Osećanje groznice i mrzlice ...bašta je nanjušila hod.
Jutro se provlačilo stazama u vrtu koracima koji su se sporo vukli po uvelom lišću. Ušlo je u kuću, hodnike, podrum, merdevinama se popelo na tavan, pa kroz solundar u dimnjak i izašlo iznad krova. Toga dana u njenu sobu nije ušlo. Otpočeo je san u večnom mraku.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

287. Promena

riznica | 11 Novembar, 2017 14:35


Nijedna promena ne dolazi bez ideje prethodnice, koja je vodi i pokazuje joj put. Ta ideja mora da svetli u ljudskoj suštini zovući je i mameći potrebu za njom.  
Kao događanje mora biti sagledava i u svom sagledavanju sebi shvatljiva toliko da i obamrle izvodi i podiže na taj put ...
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

286. Pero

riznica | 10 Novembar, 2017 17:26

 
Misli su takve, roje se velikom brzinom a prstići samo skakuću po tastaturi ne bi li stigli brzinu sinapsi. Napreduješ nezgrapnim tempom mehanike.
Sasvim drugačije je bilo nekada pisati guščijim perom; imalo je to drljanje po istrošenoj hartiji svoje čari, svaki čas se umakalo u mastilo. A onda čekaš da se sve dobro osuši ili nežno posušiš sunđerom. Misli su se tada prilagođavale brzini ruke u krasnopisu, prsti su čvrsto stiskali pero i priljubljeni uz njega sanjarili. Um je plesao na krilima štiva.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

285. Trska

riznica | 09 Novembar, 2017 15:26


Kopita propadaju u mulj dok prolazimo kroz trsku i šaš. Trska podrhtava na povetarcu a gvozdena ruka u svilenoj rukavici joj pridržava stabljiku.
Čvrsto držim uzde i pitam se sedlamo li pogrešnog konja na tom putu?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

284. Šešir

riznica | 07 Novembar, 2017 19:09


Čvrsto stisnute usne i skupljene obrve, nepromenjen razgovor se vodi, labavom putanjom Ako, Možda, Ipak, Kao, Videćemo, Ali, Ali, Ali ...
Sa italijanskim  šeširom, francuskim akcentom, nemačkom disciplinom i engleskom predostrožnošću (nepoverenjem) i mucavim mačkama (perzijskim) koje su puštene da govore.
Uopšte mi se ne dopada susret sa tim šeširom.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

283. Dani

riznica | 07 Novembar, 2017 02:10


Svaki dan, pomislim, kako je naporan dan bio.
Svi su dani naporni, to je priroda egzistencije.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

282. Lepota daljine

riznica | 05 Novembar, 2017 10:15


Neznane daljine čežnjivo mame lepotom.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

281. Fikcije

riznica | 05 Novembar, 2017 01:08

 

Pisci i pjesnici stvarajući svoja djela, ne misle ni jednog trenutka, da će čitalac uzeti te fikcije za stvanost. A događa se upravo suprotno. U djelu tražimo, kopamo, viviseciramo  po životu autora.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

280. Crtica o životu

riznica | 04 Novembar, 2017 11:40

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

279. - Žaba

riznica | 21 Oktobar, 2017 14:59

 
Kada te oseka povuče a ostane mulj ili otploviš na talasima plime, nemoj misliti da tamo negde nema žabe za sutra, jer je danas mlada.
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

278. Zlatna jesen

riznica | 18 Oktobar, 2017 19:53


U mladalačko doba, kad imaš jedva šesnaest, a već se ne sećaš detinjstva, samo ti se čini da je to jedna krivudava reka koja te nosila i kojom ploviš a zamišljaš je, kroz rupe u sećanju, kao plavozelenu vrpcu koja se nastavlja dalje kroz period opasnosti do konačnog i trajnog zatvaranja radnje.
A ta reka je, možda, uže ispleteno od mnogo strukova obala mestimično kao ostrvcima na neko vreme razdvojene vode dok se ona nizvodno ponovo ne sjedini sa upamćenom sobom, poput prijatelja koji su se nakon dugog vremena ponovo sreli.
I teče mirno, duboka i široka, primajući vodu pritoka - rečica i  potoka, teče do pevih magli, oblaka i kiša. A onda se ne da, ne da izliti kraju.
Oblaci kupaju svoje nabore u posudama grimiznim, ljubičastim, skarletnim i narandžastim, lepo vreme ne da letu da prizna kraj, ono blista u čarobnom sjaju zlatne jeseni, ali opalo lišće su prve bore vremena ...
 
 
 
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

276. - Muk

riznica | 18 Avgust, 2017 19:46

 

Kuc, kuc ...

Ima li koga?

 ...


Muk.

Vrata nisu zaključana, mračno je, a iz svih ćoškova samo se cakle beonjače.

Tišina se razlila, gluva, gluvlja od smrti.

...

A smrt bi htela imati vlast.

U tišini.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

273. - Zbog takvih priča ...

riznica | 11 Jun, 2017 13:17

      

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

272. - Muzika iz rajskih vrtova

riznica | 02 Jun, 2017 23:48

Music For Dreams

 

Na malom brežuljku određenog oblika ili iznad trga od crne ugažene zemlje leluja zgusnuti vazduh kao muziku koja se obraća i čulima i razumu.

 

Muzika koja pobuđuje samo čula prima se uhom i za nju nije potrebno učešće razuma; takvo je pevanje ptica; njihov pev slušamo sa zadovoljstvom, ta muzika nije proizvod razuma, u njoj nema harmoničnih odnosa koji bi mogli uključiti razum, u njoj nema konsonanci i disonanci, ona se dopada kao posledica prirode prijatnih glasova. Ta muzika je iracionalna kao i osećanje iz kog nastaje i kojem se obraća. Nju čak i ne bi trebalo nazivati muzikom. Muzika se može obraćati i razumu; to je muzika koja se može shvatiti a da nije čulna i u nju spada musica mundana i musica humana; harmonija te muzike dostiže se razumom; ona ne daje smješu zvukova već odnos brojeva. Ona se odnosi na muziku sfera i muziku koja izražava moći duha. Između te dve muzike nalazi se ona koja se sluhom opaža i razumom prosuđuje; to je muzika koju su u staro vrijeme nazivali musica instrumentalis; ona nije samo prijatna lepotom glasova već naš razum u njoj nalazi i harmoniju brojeva. Samo čovek, budući da je razumno biće može da razume harmoniju. Ta muzika dozvoljava suđenje osećanja i razuma i to nije posledica prirode prijatnih zvukova i glasova, već konsonansa i drugih intervala raspoređenih prema unutrašnjem poretku harmonskih brojeva. Takva muzika daje zadovoljstvo i uči. Osećaju ili razumu pripada poznavanje muzike. Ono što čula dobijaju od materije zvukova, to razum odvojivši se od materije, saznaje u onom obliku u kom ono postoji u prirodi; suđenje čula je neophodno jer je ono vremenski prvo i razum ne može obaviti svoj deo posla, ako mu ne prethodi delatnost sluha. Sluh i razum deluju tako što jedan percipira u zvucima, a drugi dokučuje muziku u brojevima. Predmet teorije muzike, po Salinasu, je zvučni broj. To je za posledicu imalo da se muzika ne mora zahvatati samo čulom sluha već i mišljenjem, pa je muzika tražena u svemu gde su se mogle naći proporcije i brojčani odnosi; bila je viđena i u svetu i u unutrašnjosti naše duše; na taj način ona se mogla deliti na muziku koja postoji u kosmosu (musica mundana), na muziku koja prebiva u ljudskoj duši i čija je osnova unutrašnja harmonija (musica humana) i na muziku koja se realizovala uz pomoć instrumenata (musica instrumentalis). Muzikom sveta koja je tražena u kretanju nebeskih tela bavili su se matematičari, a muzikom koja počiva u čoveku i zasniva se na proporciji duše i tela bavili su se fizičari; samo je treća od pomenutih oblasti muzike pripadala "muzičarima" i to beše instrumentalna muzika. Istinska muzika jeste samo muzika sveta, dok su druga dva oblika muzike bili njeno podražavanje; ta nebeska muzika bila je metafizička, transcendentalna, neuhvatljiva čulima ne zato što smo se na nju navikli od rođenja, kako su to smatrali stari pitagorejci, već stoga što se ona ne čuje, što ne zvuči, budući da je ona duhovna harmonija. Ta samo mišljenjem dokučiva muzika nazivana je i spekulativna i ona je imala uvek viši rang u odnosu na praktičnu muziku. Nebeska muzika se razlikovala od pitagorejske muzike sfera: ona beše nebeska u smislu hrišćanske transcendencije. Harmoniju te spekulativne muzike čovek ne stvara već može samo da je misli; kako je tu reč o jednoj jedinoj nebeskoj harmoniji, srednjevekovni mislioci nisu nalazili mesto fantaziji, originalnosti, stvaralaštvu;

Izvor: M. Uzelac, Filozofija Muzike 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

271. - Manastir Lelić

riznica | 03 Maj, 2017 19:17



Jedan od najmlađih, a istovremeno i najzanimljivijih manastira Srpske pravoslavne crkve jeste manastir Lelić kod Valjeva. Ovaj manastir je kao svoju zadužbinu podigao veliki srpski vladika Nikolaj Velimirović uz pomoć svog oca Dragomira. Do 12. maja 1996 bio je parohijska crkva, a toga dana, na obilježavanje 40 godina od smrti vladike Nikolaja i 5 godina od prenosa njegovih moštiju iz Amerike (Libervil) pretvorena je u manastir,
Kompleks manastira je relativno mali i lako pristupačan. Sama crkva je rađena u moravskom stilu (autentičan srpski stil  -  osnova crkve u obliku trolista odnosno trikonhosa koja je zapravo crkva sa osnovom upisanog krsta (normalnog i sažetog sa dvije pjevničke apside sa južne i sjeverne strane po uzoru na svetogorske manastire); obrada sivo ili žućkasto kamenje i crvene opeke koji obavezno formiraju ukrasne šare pogotovo najvišeg pojasa i upotreba kamenih rozeta, kao i reljefa koji pokrivaju sve okvire portala, prozora, lukove), ali je vrlo specifična arhitektura sa  vidnim elementima i savremenijih stilova arhitekture. A primijetan je i srpsko – vizantijski stil, koji se najviše može uočiti u dekorativnosti fasade, koja je postignuta kombinovanjem sige i opeke.Upravo ta kombinacija ovaj hram čini specifičnim i različitim u odnosu na ostale crkve ovog kraja.
 
Bigar ili siga je karbonatni sediment koji nastaje oko hladnih slatkih voda sa sadržajem bikarbonata gde je vegetacija bujna. Biljke iz vode bogate kalcijum bikarbonatom apsorbuju CO2, a oko njih se taloži CaCO3 i oblaže ih. Truljenjem biljaka, slično kao kod lesa, nastaje šupljikava stena koju zovemo i karbonatni tuf. Dobar je gradjevinski materijal, lako se obradjuje i intenzivno je korišćen u izgradnji srednjovekovnih manastira. Ima ga u okolini Jagodine, u selu Brasina kod Loznice, izvornom delu reke Ljig, kod Niške Banje. 

U južnoj apsidi crkve počivaju mošti vladike Nikolaja prenijete 12. maja 1992. god. iz manastira Svetog Save u Libertvilu (SAD). Ovde je sahranjen i episkop šabački Jovan (Velimirović), sinovac vladike Nikolaja. Dvije godine poslije osvećenja crkve, 1931. god. podignuta je i kuća za sveštenika. Kuća se nalazi na oko 50 m sjeverno od crkve i ima četiri prostorije 4×4 m sa ulaznim trijemom. Ova kuća je 1991.god. pretvorena u Crkveni muzej posvećen uspomeni na episkopa Nikolaja, jednog od najumnijih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Vladika Nikolaj je bio veliki prosvjetitelj, doktor filozofije sa Oksforda, autor velikog broja religioznih i filozofskih djela. Obnovio je srpsko crkveno besedništvo i sam je bio najveći besednik u istoriji srpske crkve. Njegova djela do sada sabrana iznose 13 tomova. Upokojio se u gospodu 18. marta 1956. godine.

 

Ikone i freske su nastale po zamisli njegovog zadužbinara, vladike Nikolaja Velimirovića. Istorija manastira biljeleži da su ikone i freske načinili Krsta i Rafailo Nikolić iz obližnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Zanimljivosti vezane za živopis glavne crkve manastira Lelić oslikavaju bogoslovsko tumačenje samog vladike Nikolaja Velimirovića. Ikonostas datir iz 1929. godine, kada je nastala i glavna manastirska crkva. Cjelokupan živopis, kao i ikonostas su resaturirani krajem 20. vijeka, tačnije u periodu između 1988. i 1989. godine.

izvor teksta Internet

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

270. - Od smisla

riznica | 08 April, 2017 15:08

 

 

Energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića najviše utiču na tvoračke i rušilačke tokove vremena. Društvo je u čestim skokovitim promenama, kroz njih se obnavlja i opstaje. Promeni se vlast i pojavi nada da biće bolje. Ne, ne može biti jer se ne menja priroda svesti familijarno - rođačkih odnosa kao ni priroda primitivizma. Autodestruktivni sistemi regrutuju veće neznalice da bi se nahranio ego postojećim i ta vrtnja traje.

 

Razlika između jednog vremena i drugog vremena značajnija je od smisla.

 

Fantazija nekog mistika iz mračnog doba dopunjena kasnijim buncanjima lakovernih srednjevekovnih nastavljača i racionalnog straha od nekog realno mogućeg i zastrašujućeg događanja navodi na razmišljanje o mogućnosti preokretanja ukolotečenog vremena.

Može li se u spiralnom nizu ljudske ćudi od Moloha ugravirane krvi i kauzalno uspostavljenog obrasca prapočetka nastalog iz verovanja (straha) i žrtvovanaja utkanog u sve pore bivstvovanja otkloniti zlo i postići vlastiti boljitak?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

268. - Nemoć

riznica | 14 Mart, 2017 10:08

 

Na utabanom putu ka globalnom ropstvu podanički mentalitet se ugrađuje u svim sferama života na različite načine. Pobune ili otpori u bilo kom smislu (duhovnom ili fizičkom) su postale tek mislene imenice, a pokoji „ludak“ što bi zatresao zombiranu scenu učinio bi se kao kakav vanzemaljac. Vremenom su potisnuti svi  kulturološki obrasci otpora. Izbrisani duhovni temelji. Pobuna bilo koje vrste je glavni neprijatelji ideologije korporativnog ropstva koja je samlela slobodarski duh a obogotvoreni su svi oblici zemaljske propadljivosti. Ulickani noćni silikonski život zjapi ponorom duhovnog i moralnog ništavila. Beskrvnost je dobila glazuru, bezosećajnost moć vremena. Čovečanstvo je postalo anestezirana pihtijasta masa koja biološki samo vegetira.

 

Takav je život.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

267. -Drumovi će poželjet' ludaka

riznica | 14 Mart, 2017 09:42

 

Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat'

ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava
i zavesti svoju strahovladu,

svi cvjetovi ostaće bez glava
da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti
da posumnja u sve ko do sada,
poput teške omorine ljeti
svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,
opčinjeni minulim stoljećem...
Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće


Vitomir Vito Nikolić, ''Drumovi će poželjet' ludaka''

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com