Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [176]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

285. Trska

riznica | 09 Novembar, 2017 15:26


Kopita propadaju u mulj dok prolazimo kroz trsku i šaš. Trska podrhtava na povetarcu a gvozdena ruka u svilenoj rukavici joj pridržava stabljiku.
Čvrsto držim uzde i pitam se sedlamo li pogrešnog konja na tom putu?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

284. Šešir

riznica | 07 Novembar, 2017 19:09


Čvrsto stisnute usne i skupljene obrve, nepromenjen razgovor se vodi, labavom putanjom Ako, Možda, Ipak, Kao, Videćemo, Ali, Ali, Ali ...
Sa italijanskim  šeširom, francuskim akcentom, nemačkom disciplinom i engleskom predostrožnošću (nepoverenjem) i mucavim mačkama (perzijskim) koje su puštene da govore.
Uopšte mi se ne dopada susret sa tim šeširom.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

283. Dani

riznica | 07 Novembar, 2017 02:10


Svaki dan, pomislim, kako je naporan dan bio.
Svi su dani naporni, to je priroda egzistencije.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

282. Lepota daljine

riznica | 05 Novembar, 2017 10:15


Neznane daljine čežnjivo mame lepotom.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

281. Fikcije

riznica | 05 Novembar, 2017 01:08

 

Pisci i pjesnici stvarajući svoja djela, ne misle ni jednog trenutka, da će čitalac uzeti te fikcije za stvanost. A događa se upravo suprotno. U djelu tražimo, kopamo, viviseciramo  po životu autora.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

280. Crtica o životu

riznica | 04 Novembar, 2017 11:40

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

279. - Žaba

riznica | 21 Oktobar, 2017 14:59

 
Kada te oseka povuče a ostane mulj ili otploviš na talasima plime, nemoj misliti da tamo negde nema žabe za sutra, jer je danas mlada.
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

278. Zlatna jesen

riznica | 18 Oktobar, 2017 19:53


U mladalačko doba, kad imaš jedva šesnaest, a već se ne sećaš detinjstva, samo ti se čini da je to jedna krivudava reka koja te nosila i kojom ploviš a zamišljaš je, kroz rupe u sećanju, kao plavozelenu vrpcu koja se nastavlja dalje kroz period opasnosti do konačnog i trajnog zatvaranja radnje.
A ta reka je, možda, uže ispleteno od mnogo strukova obala mestimično kao ostrvcima na neko vreme razdvojene vode dok se ona nizvodno ponovo ne sjedini sa upamćenom sobom, poput prijatelja koji su se nakon dugog vremena ponovo sreli.
I teče mirno, duboka i široka, primajući vodu pritoka - rečica i  potoka, teče do pevih magli, oblaka i kiša. A onda se ne da, ne da izliti kraju.
Oblaci kupaju svoje nabore u posudama grimiznim, ljubičastim, skarletnim i narandžastim, lepo vreme ne da letu da prizna kraj, ono blista u čarobnom sjaju zlatne jeseni, ali opalo lišće su prve bore vremena ...
 
 
 
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

276. - Muk

riznica | 18 Avgust, 2017 19:46

 

Kuc, kuc ...

Ima li koga?

 ...


Muk.

Vrata nisu zaključana, mračno je, a iz svih ćoškova samo se cakle beonjače.

Tišina se razlila, gluva, gluvlja od smrti.

...

A smrt bi htela imati vlast.

U tišini.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

273. - Zbog takvih priča ...

riznica | 11 Jun, 2017 13:17

      

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

272. - Muzika iz rajskih vrtova

riznica | 02 Jun, 2017 23:48

Music For Dreams

 

Na malom brežuljku određenog oblika ili iznad trga od crne ugažene zemlje leluja zgusnuti vazduh kao muziku koja se obraća i čulima i razumu.

 

Muzika koja pobuđuje samo čula prima se uhom i za nju nije potrebno učešće razuma; takvo je pevanje ptica; njihov pev slušamo sa zadovoljstvom, ta muzika nije proizvod razuma, u njoj nema harmoničnih odnosa koji bi mogli uključiti razum, u njoj nema konsonanci i disonanci, ona se dopada kao posledica prirode prijatnih glasova. Ta muzika je iracionalna kao i osećanje iz kog nastaje i kojem se obraća. Nju čak i ne bi trebalo nazivati muzikom. Muzika se može obraćati i razumu; to je muzika koja se može shvatiti a da nije čulna i u nju spada musica mundana i musica humana; harmonija te muzike dostiže se razumom; ona ne daje smješu zvukova već odnos brojeva. Ona se odnosi na muziku sfera i muziku koja izražava moći duha. Između te dve muzike nalazi se ona koja se sluhom opaža i razumom prosuđuje; to je muzika koju su u staro vrijeme nazivali musica instrumentalis; ona nije samo prijatna lepotom glasova već naš razum u njoj nalazi i harmoniju brojeva. Samo čovek, budući da je razumno biće može da razume harmoniju. Ta muzika dozvoljava suđenje osećanja i razuma i to nije posledica prirode prijatnih zvukova i glasova, već konsonansa i drugih intervala raspoređenih prema unutrašnjem poretku harmonskih brojeva. Takva muzika daje zadovoljstvo i uči. Osećaju ili razumu pripada poznavanje muzike. Ono što čula dobijaju od materije zvukova, to razum odvojivši se od materije, saznaje u onom obliku u kom ono postoji u prirodi; suđenje čula je neophodno jer je ono vremenski prvo i razum ne može obaviti svoj deo posla, ako mu ne prethodi delatnost sluha. Sluh i razum deluju tako što jedan percipira u zvucima, a drugi dokučuje muziku u brojevima. Predmet teorije muzike, po Salinasu, je zvučni broj. To je za posledicu imalo da se muzika ne mora zahvatati samo čulom sluha već i mišljenjem, pa je muzika tražena u svemu gde su se mogle naći proporcije i brojčani odnosi; bila je viđena i u svetu i u unutrašnjosti naše duše; na taj način ona se mogla deliti na muziku koja postoji u kosmosu (musica mundana), na muziku koja prebiva u ljudskoj duši i čija je osnova unutrašnja harmonija (musica humana) i na muziku koja se realizovala uz pomoć instrumenata (musica instrumentalis). Muzikom sveta koja je tražena u kretanju nebeskih tela bavili su se matematičari, a muzikom koja počiva u čoveku i zasniva se na proporciji duše i tela bavili su se fizičari; samo je treća od pomenutih oblasti muzike pripadala "muzičarima" i to beše instrumentalna muzika. Istinska muzika jeste samo muzika sveta, dok su druga dva oblika muzike bili njeno podražavanje; ta nebeska muzika bila je metafizička, transcendentalna, neuhvatljiva čulima ne zato što smo se na nju navikli od rođenja, kako su to smatrali stari pitagorejci, već stoga što se ona ne čuje, što ne zvuči, budući da je ona duhovna harmonija. Ta samo mišljenjem dokučiva muzika nazivana je i spekulativna i ona je imala uvek viši rang u odnosu na praktičnu muziku. Nebeska muzika se razlikovala od pitagorejske muzike sfera: ona beše nebeska u smislu hrišćanske transcendencije. Harmoniju te spekulativne muzike čovek ne stvara već može samo da je misli; kako je tu reč o jednoj jedinoj nebeskoj harmoniji, srednjevekovni mislioci nisu nalazili mesto fantaziji, originalnosti, stvaralaštvu;

Izvor: M. Uzelac, Filozofija Muzike 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

271. - Manastir Lelić

riznica | 03 Maj, 2017 19:17



Jedan od najmlađih, a istovremeno i najzanimljivijih manastira Srpske pravoslavne crkve jeste manastir Lelić kod Valjeva. Ovaj manastir je kao svoju zadužbinu podigao veliki srpski vladika Nikolaj Velimirović uz pomoć svog oca Dragomira. Do 12. maja 1996 bio je parohijska crkva, a toga dana, na obilježavanje 40 godina od smrti vladike Nikolaja i 5 godina od prenosa njegovih moštiju iz Amerike (Libervil) pretvorena je u manastir,
Kompleks manastira je relativno mali i lako pristupačan. Sama crkva je rađena u moravskom stilu (autentičan srpski stil  -  osnova crkve u obliku trolista odnosno trikonhosa koja je zapravo crkva sa osnovom upisanog krsta (normalnog i sažetog sa dvije pjevničke apside sa južne i sjeverne strane po uzoru na svetogorske manastire); obrada sivo ili žućkasto kamenje i crvene opeke koji obavezno formiraju ukrasne šare pogotovo najvišeg pojasa i upotreba kamenih rozeta, kao i reljefa koji pokrivaju sve okvire portala, prozora, lukove), ali je vrlo specifična arhitektura sa  vidnim elementima i savremenijih stilova arhitekture. A primijetan je i srpsko – vizantijski stil, koji se najviše može uočiti u dekorativnosti fasade, koja je postignuta kombinovanjem sige i opeke.Upravo ta kombinacija ovaj hram čini specifičnim i različitim u odnosu na ostale crkve ovog kraja.
 
Bigar ili siga je karbonatni sediment koji nastaje oko hladnih slatkih voda sa sadržajem bikarbonata gde je vegetacija bujna. Biljke iz vode bogate kalcijum bikarbonatom apsorbuju CO2, a oko njih se taloži CaCO3 i oblaže ih. Truljenjem biljaka, slično kao kod lesa, nastaje šupljikava stena koju zovemo i karbonatni tuf. Dobar je gradjevinski materijal, lako se obradjuje i intenzivno je korišćen u izgradnji srednjovekovnih manastira. Ima ga u okolini Jagodine, u selu Brasina kod Loznice, izvornom delu reke Ljig, kod Niške Banje. 

U južnoj apsidi crkve počivaju mošti vladike Nikolaja prenijete 12. maja 1992. god. iz manastira Svetog Save u Libertvilu (SAD). Ovde je sahranjen i episkop šabački Jovan (Velimirović), sinovac vladike Nikolaja. Dvije godine poslije osvećenja crkve, 1931. god. podignuta je i kuća za sveštenika. Kuća se nalazi na oko 50 m sjeverno od crkve i ima četiri prostorije 4×4 m sa ulaznim trijemom. Ova kuća je 1991.god. pretvorena u Crkveni muzej posvećen uspomeni na episkopa Nikolaja, jednog od najumnijih arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Vladika Nikolaj je bio veliki prosvjetitelj, doktor filozofije sa Oksforda, autor velikog broja religioznih i filozofskih djela. Obnovio je srpsko crkveno besedništvo i sam je bio najveći besednik u istoriji srpske crkve. Njegova djela do sada sabrana iznose 13 tomova. Upokojio se u gospodu 18. marta 1956. godine.

 

Ikone i freske su nastale po zamisli njegovog zadužbinara, vladike Nikolaja Velimirovića. Istorija manastira biljeleži da su ikone i freske načinili Krsta i Rafailo Nikolić iz obližnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Zanimljivosti vezane za živopis glavne crkve manastira Lelić oslikavaju bogoslovsko tumačenje samog vladike Nikolaja Velimirovića. Ikonostas datir iz 1929. godine, kada je nastala i glavna manastirska crkva. Cjelokupan živopis, kao i ikonostas su resaturirani krajem 20. vijeka, tačnije u periodu između 1988. i 1989. godine.

izvor teksta Internet

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

270. - Od smisla

riznica | 08 April, 2017 15:08

 

 

Energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića najviše utiču na tvoračke i rušilačke tokove vremena. Društvo je u čestim skokovitim promenama, kroz njih se obnavlja i opstaje. Promeni se vlast i pojavi nada da biće bolje. Ne, ne može biti jer se ne menja priroda svesti familijarno - rođačkih odnosa kao ni priroda primitivizma. Autodestruktivni sistemi regrutuju veće neznalice da bi se nahranio ego postojećim i ta vrtnja traje.

 

Razlika između jednog vremena i drugog vremena značajnija je od smisla.

 

Fantazija nekog mistika iz mračnog doba dopunjena kasnijim buncanjima lakovernih srednjevekovnih nastavljača i racionalnog straha od nekog realno mogućeg i zastrašujućeg događanja navodi na razmišljanje o mogućnosti preokretanja ukolotečenog vremena.

Može li se u spiralnom nizu ljudske ćudi od Moloha ugravirane krvi i kauzalno uspostavljenog obrasca prapočetka nastalog iz verovanja (straha) i žrtvovanaja utkanog u sve pore bivstvovanja otkloniti zlo i postići vlastiti boljitak?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

268. - Nemoć

riznica | 14 Mart, 2017 10:08

 

Na utabanom putu ka globalnom ropstvu podanički mentalitet se ugrađuje u svim sferama života na različite načine. Pobune ili otpori u bilo kom smislu (duhovnom ili fizičkom) su postale tek mislene imenice, a pokoji „ludak“ što bi zatresao zombiranu scenu učinio bi se kao kakav vanzemaljac. Vremenom su potisnuti svi  kulturološki obrasci otpora. Izbrisani duhovni temelji. Pobuna bilo koje vrste je glavni neprijatelji ideologije korporativnog ropstva koja je samlela slobodarski duh a obogotvoreni su svi oblici zemaljske propadljivosti. Ulickani noćni silikonski život zjapi ponorom duhovnog i moralnog ništavila. Beskrvnost je dobila glazuru, bezosećajnost moć vremena. Čovečanstvo je postalo anestezirana pihtijasta masa koja biološki samo vegetira.

 

Takav je život.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

267. -Drumovi će poželjet' ludaka

riznica | 14 Mart, 2017 09:42

 

Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat'

ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava
i zavesti svoju strahovladu,

svi cvjetovi ostaće bez glava
da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti
da posumnja u sve ko do sada,
poput teške omorine ljeti
svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,
opčinjeni minulim stoljećem...
Drumovi će poželjet' ludaka,
a ludaka više biti neće


Vitomir Vito Nikolić, ''Drumovi će poželjet' ludaka''

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

266 - Smombie

riznica | 28 Februar, 2017 20:11

Ljudi su postali smombiji (smartphone zombie).

To su pešaci koji se kreću ulicama i gledaju u svoj mobilni telefon. Gori od njih su samo oni koji to rade u prirodi, Oni bi se rađe odrekli svojih čula nego tehnologije.

 

Kakv je to sebični gen zadominirao čovekom da su gradovi dobili horde lutajućih đavolovih kapelana, neprijatelja razuma?Svemir je zgusnut u tačku, a ona  „velikim praskom“ pravi kratere u mozgovima korisnika.

 

Statistika kaže da danas 1 od 3 braka počinje on line. Kažu da se ljudi sa sličnim sklonostima i afinitetima lakše pronalaze, a da se bez interneta inače nikada ne bi sreli. Hm ...

A mene zanima kako u takvim okolnostima reaguje žlezda amigdala emocionalni čuvar i uzbunjivač? Amigdala nam pomaže da ostanemo živi izbegavajući situacije, ljude ili objekte koji nas dovode u opasnost. Najjača pretnja amigdali je zaljubljenost jer je zbog povećanog lučenja hormona sreće umrtvljuje. Ne događa li se isto kroz patološku povezanost sa „monitirom“ gde očekujemo da osetimo prisustvo nekoga ko će nam „ulepšati dan“ iako taj neko realno u našem životu ne postoji? Amigdala je umrtvljena, tim pre što virtuelni svet i ne doživljavamo“stvarno“, a stvarni svet ne vidim zaista!

 

Meni je žao sportskih terena.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

265. - Taš

riznica | 27 Februar, 2017 11:46

"...

- Zašto ste došli u Smaragdni Grad? - upita.
- Došli smo da vidimo Velikog Oza - reče Doroti.
Čovečuljak se toliko zaprepasti na taj odgovor da sede i zamisli se.
- Već mnogo godina niko nije tražio da vidi Oza - reče on zbunjeno odmahujući glavom. - On je moćan i strašan, i ako ste došli da iz radoznalosti ili gluposti ometate Velikog Čarobnjaka u njegovim mudrim razmišljanjima, on može da se naljuti i sve vas odmah uništi.
- Mi nismo došli iz radoznalosti niti iz gluposti, -odgovori Strašilo, - to je važno. Osim toga, nama je rečeno da je Oz dobar čarobnjak.
- To je tačno - odgovori zeleni ČovečuIjak. On mudro i dobro vlada
Smaragdnim Gradom. Ali, prema nepoštenima ili onima koji dođu k njemu iz radoznalosti, on je nemilosrdan. Retko ko se ikada usudio da zatraži da mu vidi lice. Ja sam Čuvar Kapije, i pošto zahtevate da vidite Velikog Oza, odvešću vas u njegov dvorac. Ali, prvo morate da stavite naočare.
- Zašto? - upita Doroti.
- Zato što bi vas inače sjaj i slava Smaragdnog Grada zaslepili.
Čak i oni koji žive u gradu moraju danonoćno da nose naočare. Držim ih zaključane, kako je Oz naredio još kada je grad bio sazidan, samo ja imam ključ od njih.

..."

Frenk Baum - Čarobnjak iz Oza

Patuljci pojma nemaju. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (13). Trekbekovi:(0). Permalink

260. - Moj Beograd

riznica | 07 Februar, 2017 11:04

Imati ušće dve tako velike reke i toliki teritorijalni posed oko njega, privilegija je retkih gradova. Imati takvu regulativu u "perspektivi" njegovog razvoja vodi pomisli da je proročki zvučala Le Corbusier-ova rečenica da je Beograd najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu...

Lepota je u oku posmatrača; mi smo posmatrači. Mi smo istovremeno i akteri i posmatrači. Kako onda ne vidimo šta radimo?

Lepota jednog grada nije samo u njegovom centru, već i u onim njegovim najudaljenijim ulicama, širokim i asfaltiranim, u čijim odžacima kuća su naslagani ugarci sna, a one umivene, očešljane, nasmejane, široka, osunčane spolja i iznutra, prozračne i zdrave....

Da nije tako ne bi Rio, opasan kilometrima favela, bio napušten i izgrađen novi glavni grad Brazilija, čiji je oblik aviona u osnovi odredio upravo taj Le Corbusier, pobedivši na međunarodnom konkursu poslatom razglednicom na kojoj je bio nacrtan avion. Dobili su grad u srcu prašume do koga se moglo doći samo avionom.

Putna i komunalna infrastruktura su krvotok svakoga grada, uslov da bi se moglo normalno funkcionisati. Nekad je postojala ta divna, zaboravljena reč - strategija ...

Moj Beograd je na vodi. I do njega će se stizati avionom. Doduše ne samo avionom.

I da, ne rekoh, to sa Brazilijom je, priznao je veliki arhitekta Oskar Nimajer, bio neuspeo eksperiment - pali su na saobraćajnom rešenju ..

Videćemo šta će biti sa nama?!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

259.-Nedovršena priča

riznica | 28 Januar, 2017 13:51


Nedovršena je to priča ostala, osipali smo se na razne načine, odlazili, ginuli, izgarali, nestajali pod pretnjom večitog straha od one narodne kletve - dabogda ti se ognjište ugasilo. 
A ognjište je za kuću isto što i oltar za crkvu, zakon za državu ...
I kad se na kraju saberemo, malo nas, malo vernih razumu ...
Zar?
Ključno je razumeti ono što je đeneral, brkajlija Mišić govorio:
 
Malo je ako se neće, mnogo ako se zna, a previše ako se hoće. 
 
Pa, hoćemo li?
 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

258. -Duh

riznica | 23 Januar, 2017 13:45

 

Gusta magla zaprečavala je i zvukove i vidik; iskoristio je priliku uvući se u duboko u pozadinu neprijateljskih redova.

Nisu svi Senolovci mogli da čuju duhove, osim ako duhovi ne bi poželeli da ih čuju. Poželeo je i ja sam ga čula.

Blagi se žamor proširio prostorom, sličan zvuku povlačenja talasa. Magla i dalje obavija prostor.Na mestu gde se razišla, mogao je videti kako se ulica uzdiže ispred njega, daleka i nedostižna....

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com