Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [181]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

179. - Starenje

riznica | 23 Februar, 2016 09:17

Teško se navikavamo a još teže mirimo sa starenjem, a vremenom nas i same misli guraju ka skončanju. Stoga sve manje primećujemo lepotu okruženja i sve ređe učestvujemo u njoj. I sve je više zanosa kome ne pripadamo pa svet vene i umire samo u našim očima ...

I kad gledam ljude koji su se godinama održali sveži i vitalni, stalno mislim da njihove živote nisu pratile teškoće...ali ne, oni su samo drugačije gledali na život, poput građevinskih radnika u životu su visili o koncu i na lancu, okrenuti naglavačke. Tako su sačuvali zdravim kapilare u glavi i ojačali stomak. A bez jakog želuca nema ni dugog opstanka i to se može postići samo ako se dovoljno dugo svet posmatra naopačke. Onda ne bude važno što on ide kako ide i neka misli da je ispravan ...

I u konačnici uvek nas plaši i samoća.

A od svake samoće najgora je moralna usamljenost, činjenica da je jedna misao sama. Usamljena, prkosna i nemoćna. U samoći se gubi originalnost, a sa druge strane prkos nema krunu slave niti cenu hrabrosti. Možda je to i sva beda starenja?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (21). Trekbekovi:(0). Permalink

177. - Prevazilaženje

riznica | 17 Februar, 2016 12:31

Dešava se  ljudima da sporo i sa teškoćom žive i još teže da se kreću po svom uskom koloseku života, stešnjeni sami u sebi između svog viđenja katastrofe i katastrofe same po sebi, nemoćni da prevaziđu te uske koloseke i prebace se na brze pruge života.

U sve naše dane u životu preživljavamo rastanke, opraštamo ili odlazimo bez oproštaja. Jedino se ne možemo odeliti niti rastati od sebe. I jedino sebi ne možemo oprostiti greške. Nikada.

Sve drugo možemo.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

176. - "Što je Ljubav" (?)

riznica | 16 Februar, 2016 13:30

 

"Slušajući ga, stalno se pitam kako mu ne dosadi da uvek i u svemu — ≫ima pravo≪. I to≫stopostotno≪! Kako se ne zamori da to neprestano ponavlja, čas samosvesno i osiono, čas gnevno, a uvek bez poštovanja i ljubavi ne samo za svog protivnika nego i za svoju istinu. Dođe mi ponekad da i njega to zapitam, iako dobro znam da bi njegov odgovor mogao biti samo nova potvrda te samosvesti i njegove uzvišenosti nad svim i svačim, nov dokaz da je on uvek i u svemu u pravu." – Ivo Andrić

Ljubav je jednostavno ljubav.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

172. - Reč - dve o Rečima

riznica | 03 Februar, 2016 11:02

 

...ili temeljno raskuženje ...?

Može li se svet menjati a da se prethodno ne promeni rečnik kojim komuniciramo? Čovek drugačije govori kada drugačije misli i počinje drugačije razmišljati kada promeni vokabular.
Nova značenja vode novim saznanjima, a bilo bi bolno ne raspolagati rečima koje bi ih otkrivale.

Reči su važne.
One uvek  i iznova stvaraju svet; naš mali intimni svet, eksplozivan, bizaran ili produhovljen.
Od vremena proterivanj reči u podrazumevanje do podrazumevanja nerazumevanja reči - stalno, uporno i zlonamerno se proteruje artikulisano vreme reči.


Bez jasnoće i određenosti nema ni razumevanja, a to se može samo rečima postići, pažljivo odabiranim i strpljivo izrečenim. Siromašenjem sveta siromaši i rečnik, a sa njime osiromašuje duh; sinonime proždire zaborav dok homonimi caruju, skraćenice i tuđice divljaju. Skrnavljenje jezika je na delu i ono će ugušiti poslednje ostatke razumevanja.

Ništa nije utvrđeno niti precizirano; sve se relativizuje.
Proizvoljnost obezbeđuje iluziju sveopšte pameti.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

164. - Unikat u boci

riznica | 19 Januar, 2016 12:29


 

Posedovati bocu starog vina, znači imati veliko bogatstvo, ne toliko zbog visoke cene koliko zbog toga što su ova vina veoma retka. Retka su zato što samo određena vina od određenih sorti mogu da dožive duboku starost, a to su vina iz najboljih godina, vrhunskog kvaliteta Ona imaju privilegiju odrastanja, a to nije ni malo lak posao. Nakon proizvodnje, vina koja odležavaju potrebno je očuvati, obezebijediti adekvatan prostor i uslove kako ne bi došlo do nekih neželjenih reakcija. Vina se moraju čuvati na poseban način  kako bi dobila na kvalitetu, nema prodaje, a troškovi rastu. Sve to poskupljuje sam proces, pa i vino. Zato ova vina predstavljaju unikat, pravo blago u boci. Ukoliko imate priliku probati neka od čuvenih berbi iz čuvenih vinskih podruma  ne odbijajte.

Sami ćete videti zašto ih više cene.

Neka od najskupljih i najprestižnijih vina na svetu.

  1. Berba 1992  Screaming Eagle
    cena oko 80.000 dolara.Na aukciji 2008 godine koja se održala povodom dobrotvorne akcije, 6 boca ovog vina je prodato po ceni od 500.000 dolara. Kupac je bio Chase Bailey izvršni direktor Cisco Systems.
  2. Berba 1945   Chateau Mouton-Rothschild Jeroboam
    cena oko 114.614 hiljada dolara
  3. Berba 1787  Chateau Lafite
    cena oko 160.000 dolara
  4. Berba 1907 Heidsieck
    cena oko 275.000 dolara.

Ova boca vina stara skoro 100 godina je zapravo boca šampanjca. Prilikom transporta za potrebe ruske carske porodice 1916 godine brod koji je prevozio ovaj teret je doživeo brodolom. Ronioci su došli do 200 flaša ovog vina tek 1997 godine. Ovo vino se naravno sada prodaje bogatim gostima  Ritz-Carlton hotela u Moskvi. Sama činjenica da se radi o vinu pronađenom u brodskoj olupini daje težinu ovom šampanjcu i svrstava ga u red najskupljih vina na svetu.

Da li se piju tako stara, arhivska vina? Uglavnom ne, ako su stara preko 30 godina.

Ako bi se pila treba biti pažljiv da vino nije oksidiralo.

Kod dobrog vina bitno ga je prozračiti u dekanteru barem 20 minuta da ulovi vazduh i onda ga natočiti u odgovarajuću čašu...i uistinu osetiti  nezaboravan doživljaj. U toku dugog odležavanja vina u bocama moguć je nastanak taloga od obojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i slično. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga.

Dekantiranje tj. odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija u kojoj se vino veoma polako uliva u posudu za dekantiranje, vodeći računa da talog ostane na dnu boce. Da bi se talog mogao vizuelno posmatrati u vinu, obično se dekantiranje vrši pomoću svijeće koja se postavlja u neposrednoj blizini grla boce tako da onaj koji sipa vino može da pogledom prati bistrinu vina dok ino ističe iz boce. U trenutku kada se pojavi mutnoća sipanje se prekida.

U toku dekantiranja vrši se i prozračivanje (aeracija) vina, tako da dolazi do odstranjivanja težih mirisa, koji su se stvorili tokom dužeg odležavanja vina u bocama. Crno vino ima poseban čar kad se prozrači i odvoji talog, a boja mu postaje jasna.

Kod oksidiranog vina jednostavno se oseti plesnavoća.

 

A da li su nemački stručnjaci otvorili flašu vina staru čak 1.650 godina, ne znam  Veruje se da su vino napravili lokalni stanovnici u nemačkom mestu Sprejeru, a flaša je otkrivena 1867. godine.

Izvor Wikipedia

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

163. - Zablude života

riznica | 16 Januar, 2016 22:32


Ljudi se razlikuju prema kvalitetu doživljaja komunikacije sa drugim ljudima. Male izdaje stvaraju velike nevolje, ali ja ipak verujem da je ovaj svet pun vrednosti i vrlina, samo što sve one ne pripadaju meni, već su po nekom neznanom principu posvuda raspoređene...

 

Nema celine, a moj život snažno i neodoljivo prožima potreba za celinom.

 

Nešto se isprečilo između misli i slike viđenog, a ja odbijam služiti mu kao posrednik. Htelo bi me videti kao gubitnika. Htelo bi da vidi kako ja to nosim i da pokažem šta sam u tom času, a onda bi me pitalo da li želim zadržati izgubljeno?

A ja bih mogla da odustanem i pobegnem i od sebe i od njih (misli). I to bi bio odgovor. Mogla bih ih oterati iz glave a ja da ostanem u tišini praznine nemanja, u neprostoru i nevremenu, i to bi, takođe bio odgovor.

 

Memorija je ono što nas čini živima i svesnim postojanja. Ali ja ne volim svoju memoriju, svoje opstanke, složene po policama  pamćenja, memljivi zadah uzbuđenja koja su pogubila svoju svrhu u beskrajnim ponavljanjima dvosmislenosti bez vidljivog cilja, stvarajući mučni osećaj zgaženog ploda.

 

Ne zavisi to ništa od mene, znala sam. Znala sam to dobro kao gubitnik što zna da korbači neće stati pred robovima šta god oni želeli ...

I sve što bih rekla pripalo bi i ostalo u meni, i neka buduća bol i kajanje i tuga, naknadni bes ili žalost ... sve.

I ne mogoh nikakav odgovor mislima dati, jer zabluda je da gubitnik može zadržati već izgubljeno ....

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

162. -Traganja

riznica | 15 Januar, 2016 11:54

 

Između znanja „pomalo o svemu“ i onoga „sve o nečemu“ gube se  dragocena iskustva koja su u korelaciji sa egzistencijalnom ravnotežom, ako se lukavim potezima ne skupljaju važne sitne nezavisnosti koje se vremenom izvojuju.

Težnjom za više, ne ispisuju se uzalud reči.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink

161. - Izabrani život

riznica | 13 Januar, 2016 12:38

 

Zbog čega smo mi to što jesmo?

 

Zato što smo odabrali upravo takav život, takav životni put a ne neki drugi, drugačiji. Život koji odabere čovek mora da voli da bi ga kasnije mogao nazvati svojim.

Volite li svoj odabrani život?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

160. - Snovi i Planovi

riznica | 09 Januar, 2016 15:34

 

Ljudi godinama strpljivo i predano sakupljaju građu za neke svoje lične velike planove, a onda se dogodi, nekako neosetno, neprimetno se izvuče iz svesti, da svi ti instrumenti, modeli i papiri ostanu zaboravljeni u nekom prašnjavom kutku i zahrđaju.

 

I tako, umesto velikog plana koji je trebao da ih spasi od propasti, oni imaju samo san o jednom takvom planu. Prestanu ih zabavljati maštarije o tim projektima, za čije ishode, sve kada bi ih sproveli u delo, ne bi previše marili....

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

158. - Nadmetanje

riznica | 02 Januar, 2016 18:02

 

Ne, ne radi se o velikim ratovima, strategijama, taktikama ni pobedama. Nadmetanje je obično nametanje.

U životu jednog čoveka važne su samo one bitke koje vodi sam sa sobom. One kojima postaje bolji čovek i jača ličnost. Da dostiže postavljene ciljeve i pomera sopstvenu lestvicu na više. Takmičenja sa drugima su obična besmislica. Svako je nekakav, drugačji i u nečemu darovit. Čemu diplome i šta one govore? Takmičenja su jedino dobra da čovek nauči da gubi.

Reč je o malim stvarima u životu. O tome da svoj život uredi po svojim mjerilima. Da se bavi onim što želi, da radi ono što voli ...

Da ima dovoljno ljubavi i poštovanja. Da se bavi sportom, rekreacijom. Da bude zdrav, umom i svež duhom ....

I da budete zadovoljan sobom.

Da zna koje bitke treba, ne da dobije, već, da izgubi (i da ostane u igri).

Eto to je pobeda nad životom...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

157. - Priča iz najluđe noći ...

riznica | 01 Januar, 2016 17:40


Ključ u vratima.

Pas na podu.

Telefon u ruci.

Uključen TV ...

 

Nešto keša na frižideru.

Šta s njim kad je sama?

Glasna muzika.

Ne može je podneti.

 

Dobra veče tugo.

Nisam te pozvala.

I ne želim tebe. -

Večeras je najluđa noć.

 

Šta da radi, pita se?

Šta ako nestane struje,

I ako baš tada vetar počne zavijati?

Šta ako krene mećava i zaveje sneg.

 

Telefon zvoni.

Poznat broj na displeju.

Širok osmeh i sve je rešeno.

(Volim kad rečenica završi tačkom.)

Laku noć tugo.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

155. - Sluge vremena

riznica | 29 Decembar, 2015 14:43


 

Dok su  drugi narodi negovali kult mrtvih, Indijanci nikako nisu želeli da imaju veze sa mrtvima. Ranije bi samo izbili rupu na severnoj strani kuće da bi duh mogao da izađe i niko više ne bi tamo kročio. Oni uglavnom i ne pominju ime mrtvaka jer smatraju da je njihov duh još blizu ...

 

Zapravo mnoga plemena američkih Indijanaca veruju u prisustvo duhova zasnivano na ideji da mrtvi postoje u drugoj dimenziji koja ima formu medjusobne povezanosti sa Zemljom. Ta druga dimenzija bila je prvobitno koncipirana kao postojanje na nebu visoko iznad zemlje, pa su od bleštavila zvezda mislili da su logorske vatre drugih plemena koja tamo žive, ali kasnije su ovim nebeskim telima data božanska svojstva.

 

U drugom delu sveta australijski domoroci imaju veliki broj verovanja,a značajno je da ona odražavaju koncept opstanka posle smrti.
Vreme snova za njih predstavlja neku vrstu nebeskih sfera koje se kreću u vremenu i prostoru. To je dom bogova, duhovnih poruka, duhova i predaka, koji i danas igraju snažnu ulogu u aboridžinskoj kulturi.

Nije neobično videti nekog Aboridžina kako stoji nepomično na jednom mestu dugo vremena. Pri slabom svetlu strancima se takve figure čine kao stena ili neko drvo. Ovi ljudi su u drugačijem promenjenom stanju gde su vreme i prostor od relativno malog značaja. Postoji, takodje, jak osećaj duhovnog vezan za sve postupke Aboridžina. Oni zasnivaju svoj život na intuiciji i sposobnosti da se sažive sa emocijama i postupcima ostalih čak i sa udaljenosti.

 

Kroz religijski koncept Raja i Pakla provlače se pojmovi Duha i Duše, dok su hinduistička vede utemeljile verovanje u ponovno radanje i transmigraciju, ideju da duša nekog čoveka može opet da se rodi u telu neke druge životinje. Razlog za ponovo radanje je zakon karme, da duša mora stalno da se vraća smrtnom postojanju sve dok ne sazna sve lekcije duhovnog razvoja.

 

Budizam se pojavio u VI veku p. n. e. razvijajući se iz hinduizma. Postavio je seriju gradiranih rajeva od kojih je svaki lepši i osetljiviji od prethodnog. Prolazak kroz ove dimenzije zavisi od individualne vrline i meditacije.

I u verovanjima budista i hinduista postoji Pakao gde duše pate, ali ne moraju trajno da budu proterane, moguć je povratak i izbavljenje.

 

Stari Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, ali su imali podzemni svet kojim su vladali Persefona i Pluton (Had). Ipak, postojala su mesta u zagrobnom životu nastanjena samo probranima.

 

Egipćani su verovali da bogovi procenjuju dušu, a onda je nagraduju ili kažnjavaju. Papirus Ani, koji datira od 1320. p. n. e, sadrži crtež vaganja srca i perja koje predstavlja „istinu". Ovo „vaganje srca" zabeležio je Tot, božji pisar. Verovali su da se iz tela dok prebiva u grobnici izdiže njegov eterski „dvojnik" i ide ka nebu.

(Izvor Wikipedija) 

 

Dakle, od početaka ljudskog razumnog razmišljanja, postojalo je skoro univerzalno verovanje u život iznad materijalnog sveta, bez obzira da li se radi o paganima ili pripadnicima religija.

Ono je bivalo uvek isto. Duh nadživljava prolaznost tela, ljušturu,  njene okvire i kreće se ka mestu iznad materijalnog sveta.

Ako ova univerzalna verovanja nisu podsvest kulturne svesti o nekoj osnovnoj istini, tada mora postojati jak razlog za njihovo postojanje, jer zašto su onda „izmišljali" priče ako smo samo životinje, a priče tek beskorisni mitovi?

Da li je naše postojanje samo deo dugog i nedorečenog, složenog saznajnog procesa koji tek naslućujemo? Ili ne?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

154. - Odlasci i sećanja

riznica | 27 Decembar, 2015 17:19


 

Odlasci započinju tako što kreneš sa nekog trga uzanom i krivudavom ulicom, sa kućama od ilovače, čija vrata prilikom otvaranja oslobađaju ugarke sna. I čuješ samo bat sopstvenih koraka što odzvanjaju tim sokacima. Pitaš se ili ne pitaš da li ćeš nekome nedostajati...i nema tu traženja... Nema.

Ne tražimo se, ali se ipak pronalazimo.

Zaglavi se, tako, neki komad sećanja u duši i to nešto se ne napušta. Svi putevi negde vode, ...

A uspomene su putevi misli koje nas povezuju sa mestom sa koga smo krenuli, to je prohodnost osećanja bez koje ni ta stara kuća - mesto uspomena - ne bi mogla biti sačuvana ...to je topografska oznaka našeg života i toponim našeg ishodišta ...
Kuća je reper u referentnoj ravni života.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

153. - Konceptualna umetnost

riznica | 26 Decembar, 2015 16:43


 

Izmet možda nije prvo što ljudima padne na um kada pomisle na umetnost, zabavu, ... ali za one koji vole da pomeraju granice ...

 

Tačno vreme.

Pauza.

Izlazim.

Zastajem.

Već sam tu prošla pet minuta ranije i sada se vraćam. Podignem jednu, pa drugu nogu.

Dobro je, nisam ja.

Pade mi na pamet novi post, mogla bih uslikati , ali ... ma daj ...

Pa gde na tako prometnom mestu da slikam izmet? Šta će ljudi pomisliti?

I uostalom znaju li oni za konceptualizam u umetnosti.

Ma to je već provaljen fazon, svi to već odavno rade.

 

Prvi, za kojeg ja znam je Piero Manzoni, 1933-1963 umetnik čije je delo minorizovalo i njega samoga,  jer svi znaju za konzerve sa izmetom koje je on u svoje vreme 1961. godine prodavao po ceni zlata, po 1.12 dolara po gramu , a nedavno, 2007. godine na aukciji u Sotbiju jedna od konzervi  bila prodata čak za 124.000 dolara.

 

Drugo što mi pada na pamet je Paula Kleea, bio je vrlo ponosan kad je u svoju izložbu, u Bernu u Švajcarskoj, Istočno od raja: Vrtni show postavio “Složeno sranje”, delo slavnog savremenog umetnika Paula McCarthy-ja, skulpturu veličine kuće, načinjenu od kompresovanog  psećeg izmeta. Zbog veličine i vrednosti skulptura je bila opremljena sigurnosnim sistemom. Međutim, slučaj je hteo da zbog oluje do koje je došlo, sistem zakaže, a vetar je istrgao skulpturu i oduvao je sa stalka koji ju je držao na tlu. Pseći izmet letio je naokolo i uništavao je sve pred sobom i kidao električne žice, a na kraju je sletio na kuću i oštetio je. Tako se to “Složeno sranje” raspalo.

 

Treće je čuveni i najkontroverzniji muzej u Australiji. Nazvan je ''subverzivnim Disneylandom za odrasle'', taj tasmanijski Muzej stare i nove umetnosti (MONA), a sadrži oko 400 umetničkih eksponata. Najkontroverzniji eksponat se zove ''Profesionalna kloaka'' i oponaša funkcionisanje ljudskog probavnog sistema. Napravio ga je belgijski umetnik Vim Delvoj. Nekoliko staklenih priključaka visi sa plafona, a radnici muzeja ih ''hrane'' dva puta dnevno. Hrana se probavlja ''prirodnim'' putem, baš kao i u ljudskom telu, a mašina stvara izmet na drugom kraju.
Miris je toliko jak da mnogi posetioci napuste muzej, pisao je Reuters. Muzej u Tasmaniji svake godine posjeti oko 400.000 ljudi.

 

E sad, umjetnost... suština „Umetnikovog izmeta“  bila je u u konceptu - Manconijevoj ideji da izmet može biti predstavljen kao umetničko delo, čime je proširio pojam estetskog i izvrgnuo ruglu sopstveni status i ulogu umetnika uopšte.

Za mene su sve ovo i puno toga još što nisam spomenula, zapravo performansi na granici dobrog ukusa, ali kritika često ne misli tako, pa neki smatraju da se radi o autentičnoj  umetnosti  koja se u teoriji umetnosti označava kao umetnost relacione estetike ili umetnost postprodukcije.

Sami umetnici ovim zapravo podrivaju  mit o umjetničkoj veličini i heroizmu umjetnika, posebno muškaraca među slavnim umjetničkim imenima .... Dakle, svude se ruše i pomeraju granice.

 

Zapravo savremena umetnost je odraz ili izraz antagonizama u društvu. Kroz  umetnost se čovek sukobljava sa ogađenom stvarnošću i ona (umetnost) će u budućnosti biti još radikalnija, direktnija, ukazivaće na sve ono što društva ili političke elite nisu u stanju da vide ili učine.

Umetnici se odavno ne obaziru ni na koga, oni jednostavno grade svoje političke platforme, oni će, ako već nisu, postati nova politička snaga!

Sa druge strane kupovinom „Umjetnikovog izmeta“ pokazuju se i društveni snobovi, oni koji bi se elitom hteli smatrati, pa eto kupujući i izmet žele pokazati koliko se „razumeju“ u umetnost.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

151. - Davna vremena

riznica | 24 Decembar, 2015 22:10

Semiramidini viseći vrtovi

Mirno teku dve reke u plodnoj ravnici Irana, pronoseći ko zna koji po redu kubik vode, 3,4 hiljade godina za redom.Ne bismo mogli ni zamisliti taj broj.
U toj bistroj vodi Eufrata, utopila se riblja boginja Derketo, domalo pošto je rodila nju, Semiramis, pa je napustila.
Devojčicu su hranili golubovi, a onda su je Simmasi našli i odgojili. Udala se za generala Ninusa, a posle njegove smrti za asirskog kralja. Tražila je od kralja samo pet dana vlasti koje joj ovaj dade.
Ona ga za to vreme utamniči i preote vlast ...
Smatra se da je ona izgradila ove veličanstvene vrtove.
Armenijska tradicija govori o Semiramis kao o ženi sa lošim moralom i prostitutki ... I ne čudi.

U carstvu vavilonskom preovladavao je muški elemenat.
Muškarac je vladao javnim životom.
Žena je tu da rađa decu, da čuva kuću i da, ne baš sasvim na kraju, bude razonoda muškarcu.
Ipak žena nije bila potpuno podređena. Stajala je ona pored muškarca kao punovredan čovek, a ne kao komad stoke sa kojom može činiti što ga volja.
Žena je imala svoja prava, istina manja od muškarčevih, ali prava utemeljena još Hamurabijevom zakonom.
Međutim, sveprisutna je bila i prostitucija, hrama prostitucija. Ona je bila pravo osveženje i relaksacija za muškarca, beg od obaveza koje je nametao pravno komplikovani odnos sa ženom što ga involvira brak i povrh braka i dozvoljeni konkubinat. Tako je isključena briga zbog posledica u moralnom i materijalnom pogledu. Postojao je samo seksualni akt, neuvijeni cilj, bez dugačka predgovora, bez pogovora.
Na toj ekstremnoj udobnosti muškaraca zasnivala se prostitucija.
Prostituisani su igrali ulogu službenika božijih sa pridevom "sveti" i bili su posvećeni razbludnoj ćerke boga Anu-a, boginji Ištar.
Prostitucija je zapravo bila prinudna, čisto religiozni akt, žrtva boginji.
Njoj je svaka žena pripadala jednu noć ili bar jedan sat.
Božica je svakoj birala ljubavnika.
To je bilo sasvim anonimno spajanje, mistično sjedinjavanje sa božanstvom koje je devojkama, pre stupanja u brak, oduzimalo devičanstvo.
Prenupcijalni običaj svojstven primitivnim narodima i teško spojiv sa građanskim svetom!

 

 

Postojale su tri vrste hramskih prostitutki: kazete, senha i harimovi, koje su bile naročito ozloglašene.
Međutim, postojao je još jedan oblik hramske prostitucije na najvišem nivou.
U čuvenoj kuli vavilonskoj, nalazilo se, visoko gore, jedno svetilište u kojem je stajala velika, bogato ukrašena postelja, a pokraj nje zlatni sto. U toj je tajanstvenoj prostoriji stalno prenoćivala jedna žena koju je između kćeri zemlje odabirao njihov bog, verovatno silni Marduk, da počiva zajedno sa njim.
Ali, verovatno, boga zamjenjivaše obični smrtnik, nekada kralj a nekad veliki sveštenik ...
Po drugoj legendi Semiramida je dovedena iz Midije, a tim putem je postala miljenica kralja, dvorska dama, a nakon što je stekla kraljevu naklonost i njegova žena.
Nabukodonosor je dao sagraditi ove vrtove, jer je Semiramida čeznula za livadama svojih planina, pa je s toga i zamolila kralja da zasađenim vrtovoma imitira osebujni pejzaž Persije.
Vrtovi su ležali na četvrtastoj osnovi. Na svakom spratu bile su platforme terasa na kojima su rasle male šume.
Spratni vrtovi su bili spojeni stepenicama, a spratovima su imali dovoljno svetlosti.
Ispod terasa bil su galerije. Galerije su se izdizale malo po malo jedne iznad druge.
Najviša galerija je imala najveću površinu vrta, a napravljena je u visini kruništa bedema koji je okruživao grad.
Stepenasto postavljene galerije su imale mnogo kraljevskih soba različitih opisa i namena. Postojala je i jedna galerija koja je imala otvor koji je vodio od najvišeg nivoa i uređaje za snabdevanje vrta vodom.
Ti uređaji su podizali vodu u velikom obilju iz Eufrata a da niko iz vana nije mogao videti da se to radilo ...

(Po Diodorusa Sikulus II, 10)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

150. - ...po zvučnosti

riznica | 23 Decembar, 2015 19:50



Kap po kap, odjekuje tišina. Mirno i jednolično. Upetljan u mrežu, čovek šćućuren u sebi tihuje, očekujući rukoveti uskraćenih akorda.

Prešućenih.

Draperija stvarnosti leluja na vetrovima vremena oko naših života. Putujemo na krilima neizvesnosti; tečemo tišinom ljubavi, ćutanjem do beskonačnosti ...

A Beskonačnost nas upija, neprestano  i istrajno, do neodustajanja!

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

149. - Buđenje

riznica | 15 Decembar, 2015 15:24

 

 

Sunce se spustilo nisko, a nebo je gorelo kao buktinja koja, usled treperave igre svetlosti, poče stvarati slike, jednu za drugom. Kretale su se sve brže. Promicale vrtoglavom brzinom da sam morala sklopiti oči i leći u ležaljku da ne padnem od vrtoglavice, a one onda zastadoše, rasplinuše se i ukaza se velika svetla dvorana.

 

   *    *    *

 

Kralj me dočekao stojeći kraj zlatnog prestola u okrugloj dvorani okićenoj zvezdama, a sa svoda su visili nevidljivi konci na čijim krajevima su bile okačene zlatne ptice raširenih krila, kao da lete.

Zidovi dvorane su bili ukrašeni primordijalnim likovima dvodimenzionalnih slika u anatomski nemogućoj pozi, čista materija, bez duha i energije misli od koje se sastoji Ljudsko Biće.

 

Obuzela me strava od nečega neobjašnjivog.

 

Ćutanje

 

On se onda okrenuo prema meni, pa nabirući čelo upitao me:

odgovorih mu, ne mogavši smisliti ni jedno drugo suvislo ni razložno objašnjenje u času u kome sam se budila.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

147. - Biće

riznica | 14 Decembar, 2015 15:48

 

Svakoga jutra uspravljajući se na zemlji i svake večeri ležeći na njoj čovek se nada da ga ona neće skoro prekriti.

Smrt je samo iluzija, koprena koja na pojedinim mestima samo prikriva  neprekidno trajanje života; prekriva ljušture.

Ali kako shvatiti vezu između materije i misli, kao i to od čega se sastoji Biće?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

146.- Pokretne slike iz života

riznica | 12 Decembar, 2015 23:06


Junake jednog vremena odnela je istorija, a moderna vremena, ravnodušna prema bolu pojedinca, zahuktavaju se novim idejama.
 
2015. na izmaku
Ima 50 godina i sve ono što daje dobar rezultat ispod crte u prolaznom vremenu.
Ipak, za ovde, njen život je neprimećen, za tamo, njeno ime već zvuči kao odjek iz daljine.
 
Ulice se prazne; vide se samo tabani ... 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

145. - Sami

riznica | 11 Decembar, 2015 16:40


 

Čoveku se najteže suočiti sa samoćom, a ona je sveprisutnost našeg života. Čovek se pati da bi umro i čeka ne bi li živeo.

Čeka?

Čekanje izvire iz nadanja ... za boljim.

Čeka se polaganje mature, diploma, posao,unapređenje, čeka se na biti voljen, na malo zanosa, brak (ili ne), decu, ..., čeka se penzija i život prođe u čekanju.Čekamo, strahujemo ... a trebalo je živeti, kako reče Andrić.

I sve to strahovito zamara.

A kada izbisti misli, prestane čekanje, samo što ih onda utapa u samoći ili bistri u alkoholu da bi zavarao jasnoću sopstvenog pogleda.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com