Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [148]
Hroničarski zapis [67]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

112. - Jutro nije blizu

riznica | 28 Septembar, 2015 20:22


Sunce se spustilo nisko ostavljajući na nebu krvavo crven trag. Smrkavalo se i postajalo je hladnjikavo. Dva stara prijatelja su sedela oko kamina, on sa jedne, ona sa druge strane a između njih je pucketala vatra bacajući varnice iz otvorenog kamina. On je čitao a ona razmišljala.

 

Borba je bila silna, duga i mogla je trajati u nedogled da publika nije podbacila. Od siline udaraca stradali su navijači. Pokošeni do nogu, popadali svi do jednoga.

 

Oni su popravili dresove i napustili borilište. Sada više nije bilo nikoga ko će se, kao nekada, zapitati šta je on njoj, a šta ona njemu bila. Ona je njemu isto što i on njoj, sve ono što, sem njih, nikada niko više neće (sa)znati.

 

On podiže pogled sa knjige i pogleda kroz prozor. Kiša je raskvasila zemlju i putevi se nisu razaznavali u blatu. Ona ostade misli zaglavljenih u razmišljanju.

Daleko je zora, reci mi da znam, da jutro nije blizu.

Odmor prija. Neka potraje ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

111. - Snovi i Priključenije

riznica | 27 Septembar, 2015 13:54

 

 

Snovi

Snovi su strast koja ne zna za pravila i obzire.

Oni su slobodni od samosvesti i ponosa,

od dostojanstva, živaca, skrupula,

laži, moralnosti;

od hipokrizije, mudrosti,

straha za džepom

i

mesta u ovom svetu

Strast je strela, a snovi vetar koji je nosi;

Da zajedno nisu tako brzi i oštri, zemlja bi se odavno prazna okretala,

letela ka nestajanju ... 


Priključenije

Nakon košmarnog sna

osvanuo je lep dan

oslobađajućeg jutra,

spremnog za novo priključenije.

Važno je bilo

osloboditi se okova zla

preći na novi peron

koloseka života

i sa novom snagom

dolazećeg jutra

iznova osvajati snove

drugačije,

s pogledom punim nežne odlučnosti

i  opominjujuće  dobrote,

(životne) krepkosti i (moralne) kreposti

 

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

110. - Život i Sećanja

riznica | 26 Septembar, 2015 23:50


Život

U najezdi jednina

i zlu svagdašnjem

sačuvaće se cvet

koji će dati

seme i plod

vetrom ili pčelom

sačuvaće život ...

 

 

Sećanja

Dan po dan, prolaze godine ...

Starimo, a sa tim dolaze i zaboravi

i dok stoji gola do istine,

kao stablo opalog lišća,

sretna što se još uvek jasno može setiti

svih onih lepih trenutaka ...

i onih divnih, retkih ljudi

koji su je voleli i poštovali

upravo zbog onoga što ona u suštini jeste.

Njih nikada neće zaboraviti,

ni u trenutku kad skonča

u onoj bolnoj tački tuge

što nagovijestiće kraj ...


Život sledi neke svoje nagone, obrće oko svoje ose, tu i tamo skreće, iznenadno se razleti uzduž i popreko kao poludeo, nemilosrdan, i povlači nas po sopstvenoj volji, prema raju ili paklu, bez obzira na naše napore ili naše zasluge.(A.Kaso)


Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

106. - Smajračica

riznica | 22 Septembar, 2015 01:08


Bolje je biti Smajračica nego Zona Zahirova.
Zona je teritorija, ograničena, obično zapišavanjem. 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

105. - Ptičija tragedija

riznica | 21 Septembar, 2015 09:57

Sunce se kretalo ka zenitu pa je dnevna svetlost sada jasnije otkrivala detalje susedovog dvorišta. Na južnoj strani dvorišta se ukaza veliko jezero između visokih, ponosnih čempresa. Bilo je tu, bliže vodi,  i šipražja u kome su boravile patke, guske i ševe. U jasikinom šumarku ugleda prelepu mladu fazanku kako stoji na nekom čudnom panju, puno takvih panjeva okruženih kamenjem jezivog oblika koje ga je okružovalo kao čudovišta, ali fazanka se nije plašila.

Naša Golubica se strese. Čudnog li dvorišta, bože mili!??

Videla je ona tačudovišta sa svojim iskolačenim očima negde ranije, ali se nije mogla setiti gde tačno; možda u svome snu?

Ne hte više o tome da razmišlja.

Vetar je sada sasvim legao i dan se smirio. Ona poče razgledati okolo i tek tada ugleda i druge lepe i prijatne ptice, žune, vrapčiće, slavuje, senice, detliće, bilo je i papagaja (valjda su ih puštali iz krletki da slobodno lete) i jednu lastavicu ... Slavuji su pojali najlepše pesme koje je do tada čula, pa je i sama počela pevušiti. Imalo je to dvorište svojih čari i svoju lepotu.

Najzad se diže da pođe kući, kad joj počeše prilaziti neke ptice, te tako započe njihovo druženje ... 

 

Primetila je i neke paune kako se šepure dvorištem, sa gladnim pogledima punim žudnje.Pogled izbliza na sve njih davao je sasvim drugačiju sliku nego kada su se oglašavali iz daljine. Videla im je lice, usne, oči; iz nekih je zračila ljubav i dobrota. Pružiše ruke jedni drugima.

Nije baš sve tako crno i beznadežno, pomisli ponovo. 

 

 *     *     * 

 

U veselom čavrljanju prođe dan, često ometan kreštanjem kreja, graktanjem gavrana i raznim drugim urlicima i zvucima. Sve ptice su igrale svoju, čudnu igru, sebi svojstven ples, neke su se u tome svađale, sve je ličilo na performans. U nekim trenucima prljave igre čar je bila tako mrtva kao da je svaki smisao napustio život.

I ne potraja to dugo.

Na krilima mraka spusti se neizvesnost i nadvi nad njom, izađe neki duh kao veštac, zaplete se među drveće, u cveće, travu, u svaki onaj oštri zluradi kamen što se skrivao duž obale jezera, u visoke čemprese i krošnju topole , svuda baš svuda se uplete. 

 

„Zatim izađoše buljine i ptice što lete noću. U šumi nastade jedna svirepa ptičja tragedija – neko mračno gonjenje u sumraku nad paprati; prodorni krici stvorenja u koja se zarivaju kandže; i, pomešani snjima,promukli gnevni urlici pobede. Dugo je trajala ta noćna larma koja je u zvucima davala simbole sve svireposti u srcu Prirode; dok najzad smrt nije smirila tu oblast. A neka duša koja bi žalila za beguncima, mogla bi još jednom slušati, ali bez plača.Tada je jedan slavuj počeo svoje dugo treptavo izvijanje; i jedna ševa zapeva u mladom žitu. I opet je noć zastala duboko zamišljena u ćutljivim vrhovima drveća, u još tišim dubinama vode.“ Džon Golsvordi

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

104. - Ritam srca – Moj golube

riznica | 20 Septembar, 2015 13:45


 

Naše dvorište je veliko, prostrano, lepo i bogato zasadima raznog voća. Kuća je u njegovom središnjem delu, sa verandom duplo većom od susedove i ulazom koji gleda na Istok. Veranda je prilično svetla, a kuća dosta starija od susedove, još uvek dobro držeća.

Susedov ulaz, pak, gleda ka Zapadu, tako da su komšije okrenute leđima jedan u odnosu na drugog, nikada se ne posećuju, ne paze, takoreći i ne gledaju. A nije to oduvek tako bilo ...

 

Onaj Golub-Sused domaćin je još ranije pozvao Našu Golubicu u posetu, ona je obećala i toga jutra je i otišla.

Da nije dala reč i da je znala da ostale ptice i živina kod suseda ne znaju za taj poziv, sve bi bilo drugačije...

Ona je dakle toga jutra preletela i stala na topolu koja je bila na drugom kraju njihovog dvorišta ispred ulaza. Golubovi su je čekali na krovu verande, na ulazu. Zaglušujuća buka kombajna, sunce koje ju je zaslepljivalo, sve nepoznanice novog mesta držali su je na oprezu. Golubovi nisu reagovali a ona je, misleći da ne vide da je došla, uzletela da pogleda dvorište.

Kombajn je domalo prestao sa radom i tada je mogla čuti graktanje uznemirenih gavrana, protest drugih golubova, ćurlikanje, kreštanje, pa i kokodakanje, a tek poneki pev slavuja ili senice ... Samo su sove utihnule jer je uveliko počeo dan. One će sa kobcima, jastrebima  i orlovima tek kasnije organizovati krvavi pir.

Kakva zaglušujuća graja!

Oni su mislili da je nepozvana uletela u njihovo dvorište i razleteli su se da je oteraju. Uspela je sleteti na krov blizu ovih Golubova Domaćina ali oni su i dalje ćutali praveći se da je ne vide i prepustili je na milost i nemilost živini iz dvorišta.

Kako su ovi susedi nevaspitani, pomislila je, a stalno se  prave da su gospoda sa Zapada!

I tako je to počelo.

 

„Reč, kad nestane daha, samo je praznoverica; a radi praznoverice bilo je greh upropastiti svoj život. Društvo – to ona zna, to mora znati – mari samo za formu, za spoljni oblik stvari. A šta ih se tiče šta društvo misli? Ono nije imalo ni duše, ni osećanja, ničega.“ Džon Golsvordi

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

103. - Anđeli vremena

riznica | 19 Septembar, 2015 12:47



Beli oblaci se razvili nad šumom, poput reke svetlih anđela šire krila. Vetar se stišao pa sanjiva toplota ne da jutru da se probudi. Šumor leta se u svojoj punoj snazi nakupio nad rekom.Vazduh odiše sladunjavim zemljanim mirisom od istrulog lišća. Sunce se ogleda u krošnjama topole, svetlošću u treptavo jutarnje zlato i srebro.

 

Mračna veranda jedne stare kuće, miris dunja i skoro pokošene trave, klaparanje kombajna u zrelom žitu, zujanje mnogobrojnih pčela, palisada obrasla mahovinom ... leto izmiče vrednim danima jedne, inače, lenje godine pustoga veka.

 

Na krovu dva goluba a u lelujavom lišću topole golubica. Golubovi gaćani, tanani i ćudljivi, drže se po strani.

 

Kad bi ona bila moja, pomisli jedan od njih, načinio bih je besmrtnom kao što su stari Grci i Rimljani spašavali svoje ljubavnice od vremena ...

 

Golubica odlete.

 

 

„Čudno da je u životu moglo biti takve lepote i divne mekote koje u srcu bude bol svojom krasotom, i da u istom životu bude surih pravila i okrutnih brana – mrtvačkih sanduka sreće! Da vrata budu zatvorena ljubavi i sreći.“ Džon Golsvordi

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

102. - Put za Bolje

riznica | 18 Septembar, 2015 09:47


Toga jutra, nakon doručka, bila je ćutljivija nego inače. Izašla je  u šetnju i ne rekavši kuda će – sede u voz za Bolje. Nije tačno znala gde je to mesto, ali je znala da postoji. Mora da postoji!
Radosna što može biti sama i sada prilično umorna, ona potraži kabinu za dame, uze svoju knjigu čekajući polazak voza ...
Vozovi su stajali.
Dugo.
Toga dana otkazani su svi polasci. Ipak, svi putnici su i dalje sedeli u vozu i čekali polazak.

Tako je bilo, seća se, i pre 20 godina ...
Bila je iscrpljena i osećala je snažan bol u mišićima. Bio je isti ovakav voz, ili sličan,ona u njemu na putu za Bolje. Voz je, istina, domalo krenuo i povezao je Negde. Ali, tada je sve bilo surovije i beznadežnije, ili se samo tako činilo, tako je mislila, pa je svaka destinacija bila Bolje ...
A gde su nas ti vozovi dovezli?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

101. - Tokovi misli

riznica | 17 Septembar, 2015 14:14

Na planini Radan u blizini Kuršumlije voda teče uzbrdo u dužini od oko 250 metara. Na tom mestu uzbrdo će krenuti i ugašen i otkočen automobil. Za taj fenomen još nema naučnog objašnjenja, ali ga neki povezuju sa blizinom Đavolje varoši. >>>

Dobro poznati put spušta se do reke. Po njemu klizi misao. Lagodno, bez potrebe da podešava svaki svoj pogled,  svaku reč. Kad je rutina ponese, kreće se toliko opušteno da zaboravlja da su njegova dva lica koja kretnjom dotiče  stvarna i opasna, a ne samo blede senke u neodvojivom praćenju, nevidljive u koracima pod i za njom, kako se moglo naivno u površnom posmatranju učiniti.

Neko će, a neko nikada neće razumeti da je misao bujica, a njen put korito reke kojim dopire, dotiče, uzima i odnosi  sve ono što odabere na tom putu.Svaka reka teče nizvodno, pa makar to bilo i uzbrdo, ali još ni jedna reka nije,  pokunjeno, tekla uzvodno!!

Eto, a neko to nikada neće razumeti.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

90. - Peeping Tom

riznica | 06 Septembar, 2015 16:56


 

Eeeeh,

Virimo svi po tuđim blogovima.

I šta tu ima loše? :P

Kako bismo znali šta drugi pišu.

Čitamo, čitamo, a čitaju i oni nas!

Lepo.

 

Ovo je priča o dve Lady, istorijskoj i savremenoj ličnosti.

Lady Godiva i Ledy Savremena.

 

Zašto lady Godiva?

Prateći napredna društva, naše državice u regionu su počele uvoditi „pravila“ sebi odgovarajuća, pa je prvi na potezu bio porez... ljudi imaju puno preblema vezano za to ... a nećemo dalje o politici, već o Lady Godiva koja je, osam vekova pre nas, pristala da projaše  naga gradom Koventrijem da bi njen suprug  Leofrika, erla Mersije, smanjio poreze koje je ubirao od svojih podanika...

E sad, ovakva Lady nije moguća danas, ne zato što nema plemenitih plemkinja, već što današnji vlastodršci nisu muževi koji bi postavljali tako nastrane zahteve kao Leofrik ...;)

 

Ledy Savremena

je moderna žena kojom može postati i postaje svaka od nas,  pritisnuta hiljadama obaveza što na poslu, što kod kuće, deca ako ih imaju i muževi ako ih imaju, koji, kao što rekoh nemaju nastrane zahteve, ali imaju stotine zahteva osmišljenih da stvore sopstveni komoditet ...

Hm, dakle tako žena prepuštena rutini zadovoljavanja tuđih a ne svojih potreba, neposvećena sebi, brže stari. Prvi znaci starenja nisu bore i sede kose (to se sve danas da lako srediti i postati „lutka bez mane“), prvi znaci su gubitak inspiracije, beskrajna ponavljanja događaja iz prošlosti i nostalgija, nostalgija nostalgija ...

Unutrašnja nadogradnja hemijom, doping uma  i proteza duše još nisu osmišljeni kao nadomeštanje propuštene edukacije, nazovimo to „botoks erudicije“. ;) Mora se ono prosto seljački čitati, učiti (a napisa mi skoro mail-om  jedna blogerka da sam joj smešna što čitam knjige ... takoreći zaostala sam skroz naskroz :D ...).

E sad, ne kažem da se lako pronaći u modernim tokovima života, naprotiv treba biti lud pa smestiti se u “farma reality“ programu današnjice, onomatopejom pojati, ali ...

 

... ali ako hoće da je pamte vekoma nakon (kao LG) ... mora biti hrabra, odvažna i puna ideja, večito mlada duhom.

Ne ide to baš svakoj, modernoj ženi. ;)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

79. - Magija

riznica | 14 Avgust, 2015 15:29

 

Došlo je vreme po svoje, reče M. rezignirano, nemoćno, kao prorok, pomalo i kao glasnogovornik njihovih najskrivenijih slutnji i strahova.

Panika je ponovo zavladala.

Njemu je veoma važna porodica i ništa mu drugo nije tako važno, zato odustani dok još ima vremena ... reče Proročica svevidećeg oka.

Ali ja ništa ne radim, pomalo uvređeno reče Selena.

Živim u njegovoj duši kao što su strahovi u vašoj. Čemu strah ako voli  to što mu je važno?

Vi mene ustvari uhodite, proganjate i pronalazite ono čega nema.

Sve se odvija u vašim glavama i našim srcima, jer koga je kada bilo briga za nečije ljubavi i postelje ako iz njih zorom nije izlazila MOĆ?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

78. - Zovem se ime

riznica | 11 Avgust, 2015 13:13

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,

već kao svetlosni znak?

Zovem se slično odjeku.

Ne nečeg što je bilo,ne nečeg što je sada, ne nečeg što se

priprema

Odjek sam svega zajedno.

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.

 

Odakle smo ponikli, gde su nam koreni. Nema čoveka bez identiteta, bez saznanja o svojoj prošlosti.o krvi, srodstvu ... o nastanku. To je mnogo više od genetike.

 

Ta zemlja iz koje isklijasmo i

vižljaste vlati trave, lišće

i grane što ih vetar vitla

a mi na njih kačimo imena svoja

i imena predaka naših.

Nisu to samo pragovi i

kamenčići

što po starom drumu poskakuju,

to su boje neba i livada

i onaj jedinstveni miris vazduha

u proleća, leta, jeseni i zime,

gde se sva godišnja doba vole

i vekovi oslikani u njima,

unazad,

sve do one zemlje i one vižljaste trave

iz koje ponikosmo;

ime je pamćenje kojeg se ne odriče ...

 

 

Šta je, uopšte, ime? 


Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.
(Mika Antić)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

77. - Ko je ubrao jabuku iz Raja?

riznica | 09 Avgust, 2015 01:26

 

Točak vrti svoje cikluse, rađanja, umiranja, ponovna rađanja ...

Život je jedna krhka biljka koja podleže zakonima prirode.

 

Da li mi se čini ili te nerviram?

Evo ti Eva. Šta je bilo s njom?


Kad bi bila u pitanju samo religija, zakoni bi bili nepotrebni; religiozni narodi imaju malo zakona. Njihovo pravo je običajno. Moral počinje sa zakonima. Da je vezan za religiju ne bi bio promenljiva kategorija.

 

Šta te muči? Eva ili ja?

Eva je samo poželela. Žene uvek žele. Ženama treba da veruju da u životu postoji više.


Eva je srce, osećaj, a Adam je razum. Srce uvek greši, takve su i žene: zato je razum tu da ih opominje i čuva....Eva je samo svoju želju prenela razumu.Razum je poslušao srce i jabuka je ubrana. Eva nije prestupnica, razum je taj koji je doneo odluku.


Zašto?

Da bi bilo nas!

 

 

I kome sada verovati?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

76. - Pre i Posle Kiše

riznica | 06 Avgust, 2015 11:55

 

Pre kiše, obično je veliki pritisak.

Vetrovi, poplave, oluje, bujice, kiše, vode kad nadođu i druge nepogode  odnesu sve pred sobom, ali prijateljstva i ljubavi ostaju.Vreme je neumitno. Vreme stavlja na probu svako prijateljstvo, iskušava ga.Uostalom, kakva bi to prijateljstva bila koja uzmiču kada čovek treba pomoć?

Prijateljstvo prašta zablude, nepromišljenosti iz strasti, ali ono mora biti neumoljivo prema onome ko odluči da trguje svojom dušom, duhom, telom, mišlju i rečima.Biti svoj i biti prijatelj, najteža je stvar na svetu. 

Posle kiše je uvek  lakše.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

75. - Užitak ljubavi

riznica | 05 Avgust, 2015 11:30

"Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira." (Antoni de Melo, Put ljubavi)

Prava ljubav nas toliko ispunjava da je nemoguće osetiti usamljenost i kada nismo pored voljene osobe...

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

73. - Klatno

riznica | 04 Avgust, 2015 10:41

 

 

Svako ima svoju ljuljačku života,

svoj ritam,

frekvenciju proizvedenu njihanjem,

disanjem,

sopstveno titranje,

osetljivost.

Interferencija nas slabi, pojačava ili poništava.

Opasno je slabljenje koje vreba i preti da nas poništi.

Nekada jednostavno ne ide,

ne možemo promeniti svoj ritam,

navike,

ophođenje, ....

a

ne možemo se ni prilagoditi

tuđim imperativima

... 

Eto zato, zadržimo reči za sebe.

Ima i biće uvek boljih od nas.

 

A nije da nisam htela.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

72. - Cvetovi agave

riznica | 01 Avgust, 2015 16:11


Jutro.

Budim se rano, po običaju. Jutarnje plivanje, spremanje i putovanje. More  za sve vreme nije bilo tako mirno i pitomo, plavo i mirisno ... A onda cvetovi agave. Neverovatno visoki i lepi. Ponosni. I konačno izmamljuju onaj toliko željeni osmeh.

 

Podne.

Putovanje. Zastoji, Vrućine.

Vetar spašava situaciju. Klimu smo odavno napustili, držimo otvorene prozore!

Kao nekada, i bolje je.

 

Veče.

Još putovanje. Još zastoji. Umor.

 

Noć.

Putujemo kao da se i put izdužuje. Poslednja naplatna rampa kilometarska kolona. Tužno gledam još jedno čekanje od dva sata .... kad ne znam na koju foru prođosmo za nekim kamionom prvu, pa u drugom delu još, još i još i ne zadržasmo se ni pet minuta ... Uh, spasila sam nervni sistem ... Izvinjavam se svima što sam prošla preko reda, ali me očigledno niko i nije video usled stravičnog umora od svih čekanja...

 

Kuća.

Povratak kući je uvek lep, ali ostaje želja za onim odakle smo se vratili ...

 

Zaključak.

800 km i nije neki put, ali u ovakvim uslovima glupo je ići izjedna. Obavezno noćiti negde! U odlasku jesam, ali u povratku nisam. Velika greška. Ispada da čovek treba biti srećan što se sa odmora vrati živ, zdrav i čitav!? Makar i mrtav umoran i ošamućen.

 

Sada su i roletne podignute. 

 


Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

71. - Oazama su potrebne pustinje

riznica | 28 Jul, 2015 12:13


Godinama unazad, vodili smo život kojim se sutrašnjica stalno vezivala za jučerašnjicu, nikako ne pronalazeći pravi smer, poput mora što plimom nadođe na kraju dana, a već suta ga oseka vrati ponovo nazad.
U takvom kretanju se vremenom tupio duh, čemu je obilato doprinosila i štampa, što i danas čini, pa se u tom neurednom životu trošila sva potencijalna energija, gubila i rasipala u iščekivanju neke nove, jače plime, potmulim iscrpljivanjem.
Ljudi su postali surevnjivi jedni na druge. 
Dugo smo tavorili tako, poput Janusa, gledajući i u budućnost i u prošlost, a onda su plime postepeno počele jenjavati, a oseke jačati. Hoće li pogled moći dobaciti do sutrašnjice i hoće li je više biti da za nju vežemo to juče ili će oseka odneti i ovo danas? 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

70. - Oreol ljudske tajanstvenosti

riznica | 25 Jul, 2015 11:59


Kad god pogledam u Svetu goru, vidim je u nekoj izmaglici. Ima ona svoj oreol tajanstvenosti. Svoje priče.
 
Ljudi žive na razne načine i misle da je to ispravno i najbolje. Društvo ima uspostavljen poredak i hijerarhiju i samo je revolucija može promeniti. A kad se dogodila, čudili smo se šta je sve isplivalo na površinu. I još se čudimo ne prihvatajući novouspostavljena ili nametnuta etička načela.
Moral se u svom istorijskom hodu stalno menja stvarajući poredak koji može da zaživi samo ako ga većina prihvati. A prihvatiće ga ako ne postoje ili se ne čuju druge ideje ...
 
Kada su te 1300 -i neke godine došli da se spasu od kuge, Car Dušan, carica Jelena i sin Uroš, Jelenu ne htedoše primiti jer je žena. A ona im tada reče: Ja ne dolazim kao žena, već kao carica. I ostala je a Dušana je to neprihvatanje uspostavljenog poretka koštalo svetosti. Ali šta je svetost spram jednog života? Samo što su takvi muškarci retka pojava.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

69. - Mućke

riznica | 24 Jul, 2015 10:53

 

Kažu da dobro jelo govori stotinu jezika.  Ne volim kad kuhari brbljaju, a spremljeni jezici ćute. O orgijama. Zapravo nije to tema koja me interesuje. Naprotiv, odvratna je i za čitanje. 

"Ako ni  zbog čega drugog samo zato da se prenesu u lepe oblasti prave ljubavi, zar nije potrebno poznati radost, savršenstvo, ushićenje, snagu, prefinjenost, ljubavi kurtizana i glumica? Nije li to ipak poezija čula? ... Ambasadori kad kroče nogom u taj vrtlog, ne misle ni o onom što je bilo sinoć ni o onome što će biti sutra. Ja bih bio prava budala kad bih bio veći probirač od tih silnika, naročito kad ne volim još nikoga."

Tako je razmišljao mladi pesnik, Balzakov junak iz provincije, našavši se pred svim blagodetima koje mu je ponudio Pariz, dva veka ranije, tako i danas razmišlja naša provincija..

Ti kuhani jezici, ćutali ne ćutali, zapravo me ne privlače na taj način koji je kuhar opisao.  Zapravo nije mi jasno šta to toliko, uporno, kuhar hvali?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com