163. - Zablude života
riznica | 16 Januar, 2016 22:32
Ljudi se razlikuju prema kvalitetu doživljaja komunikacije sa drugim ljudima. Male izdaje stvaraju velike nevolje, ali ja ipak verujem da je ovaj svet pun vrednosti i vrlina, samo što sve one ne pripadaju meni, već su po nekom neznanom principu posvuda raspoređene...
Nema celine, a moj život snažno i neodoljivo prožima potreba za celinom.
Nešto se isprečilo između misli i slike viđenog, a ja odbijam služiti mu kao posrednik. Htelo bi me videti kao gubitnika. Htelo bi da vidi kako ja to nosim i da pokažem šta sam u tom času, a onda bi me pitalo da li želim zadržati izgubljeno?
A ja bih mogla da odustanem i pobegnem i od sebe i od njih (misli). I to bi bio odgovor. Mogla bih ih oterati iz glave a ja da ostanem u tišini praznine nemanja, u neprostoru i nevremenu, i to bi, takođe bio odgovor.
Memorija je ono što nas čini živima i svesnim postojanja. Ali ja ne volim svoju memoriju, svoje opstanke, složene po policama pamćenja, memljivi zadah uzbuđenja koja su pogubila svoju svrhu u beskrajnim ponavljanjima dvosmislenosti bez vidljivog cilja, stvarajući mučni osećaj zgaženog ploda.
Ne zavisi to ništa od mene, znala sam. Znala sam to dobro kao gubitnik što zna da korbači neće stati pred robovima šta god oni želeli ...
I sve što bih rekla pripalo bi i ostalo u meni, i neka buduća bol i kajanje i tuga, naknadni bes ili žalost ... sve.
I ne mogoh nikakav odgovor mislima dati, jer zabluda je da gubitnik može zadržati već izgubljeno ....
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (5).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
