Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [176]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

180. - Molerova ulica

riznica | 23 Februar, 2016 14:43

Polazi od Bulevara kralja Aleksandra, seče ulice Hadžiđerinu, Kičevsku, Krunsku, Njegoševu i ulazi u Makenzijevu ulicu. Jedan njen deo se odvaja i preko glavnog kraka ove ulice povezuje Njegoševu i Ulicu Koče kapetana, što je takođe čini fenomenom u prostiranju jedne ulice.

Bilo je to vreme kada je Srbija još mirisala na turski loj, a žarko želela da se odvoji od Orjenta i pridruži razvijenoj (J)Evropi. U to neko vreme, od 1896 postojala je  Molerova ulica ali nije bila kao danas, već je bila prestoničko sokače i granica između gradskog i palanačkog dela Beograda. I ta međe je išla sredinom ove ulice. Neparna strana je pripadala gradskom tkivu i tu su se nalazile „visokospratne“ gospodske kuće, a na levoj palanačkoj strani su bile uzane i dugačke parcele sa dvorištima u kojima je bilo bezbroj malih šupa i stanova.Te partaje su se održale i do današnjih dana na Vračaru, Voždovcu, Paliluli i Zvezdari.

Partaje su uska i duboka dvorišta najčešće prizemnih, ređe i spratnih kuća koja su podeljena na male stanove, sastavljene od sobe i kuhinje, a koji se nižu duž tesnog dvorišta. U prednjem delu dvorišta nalazila se po pravilu zajednička česma za više stanova, a u dnu nužnici i pokoja šupa. Partaje su se množile nekada kao divlja gradnja danas, najviše između dva svetska rata kao odgovor vlasti za potrebe brzog i odgovarajućeg rešavanja stambenih potreba siromašnog sloja  stanovništva. U prethodnom periodu nije bilo dozvoljeno značajnije uređivanje ovog oblika stambenih zgrada od dodavanja pokoje nužne ili sanitarne prostorije, pa su one tokom vremena propadala, a kasnije kada su doneseni planovi koji su omogućili rekonstrukciju i obnovu, transformacija se odvijala uglavnom teško i sporo zbog bezbroj suvlasnika koji se nisu mogli dogovoriti oko imovinskog dela...

U vreme kada je bila „međa“ Molerova ulica je bila lice i naličje grada i sudija i tamničarka. Neparna strana je imala novije kuće građene od cigle i starije od „turskog naboja“ kako se govorilo. I ove kuće su imale zahode u dvorištu i pokoji kućerak koji se posramljeno uvlačio  u dvorište. Međutim parna strana je imala drvene kuće i zahode koji su užasno smrdeli, naročito u letnjem periodu. Većinu stanovnika činio je mali svet trgovaca zanatlija, služavki ... dok su neparni bili bolji i voleli su sebe smatrati gospodom, baš kao što se i današnji stanovnici vole tako videti, a naročito oni koji su ovu ulicu naselili pre dvadesetak godina. Neke od njih sam i sama useljavala u njihove „salonske“ stanove. 

Ne znam tačno koliko „gospode“ iz ove ulice zna ime onoga po kome se ulica zove. Na početku i kraju vijugave ulice stoje table na kojima piše ko je bio Moler. Ipak ( po istraživanju novinara) ni stanovnici, a ni prolaznici ne znaju mnogo o njemu. Najčešće misle da je reč o nekome ko se zaista bavio molerajem.

 

Petar Nikolajević Moler rođen je Babinoj Luci 1775 a ubijen  je u Beogradu u leto 1816 godine. Bio je vojvoda sokolske nahije iz Prvog i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816. tokom Drugog srpskog ustanka. Bio je i umetnik,  školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

Moler je važio i za jednog od najpismenijih među ustanicima.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine. U leto 1816. u zatvoru u Beogradu je jedne noći udavljen po nalogu Marašli Ali - paše zahvaljujući zalaganju kneza Miloša.

Bio je oženjen Miljanom čija je sestra Mirjana bila udata za protu Mateju Nenadovića. Imali su četvoro dece, od kojih je najstarija ćerka Jelica (krajem 18. veka - 1868) bila udata za Marka Protića, sveštenika u Capariću, ostalih troje dece su ostali maloletni po njegovoj smrti, bili su to sinovi Ranko i Simeon - Sima Molerović i ćerka Ana, udata za Petra Lazarevića Cukića čiji je sin Kosta Cukić.

U Molerovoj ulici u broju 88 živeo je i radio veliki srpski kompozitor Stanislav Binički, a stotinak metara dalje, u broju 43, 22. juna 1941. godine, povodom napada Nemačke na Sovjetski savez, sastao se Politbiro centralnog komiteta KPJ. Ovde su živeli i Momčilo Nastasijević i Mir-Jam.

 Izvor Wikipedija 

 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Aneta  |  02/23,2016 at 15:06

    Jedna je od retkih beogradskih ulica nad čijim se imenom nisu iživljavali "revolucionarni mudroslovi" ...
    Postoji i zove se jednako, Kao nekada tako i Sada!

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com