Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [179]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

181. - Izbeglištvo

riznica | 24 Februar, 2016 08:25


Kad ratovi poremete tokove života reke izbeglica se razliju posvuda poput nadolazeće poplave. Među njima se nađu ljudi svih staleža i obrazovanja, svih karaktera i svakojakog izgleda. Oni uglavnom naseljavaju simorašnije četvrti  gradova, pokušavajući izmaći senkama koje ih prate u stopu: gladi i smrti, uglavnom teško ili bezuspešno, jer izbeglice uglavnom brzo troše pare, svoje porodično zlato koje u bescenje daju u nadi da će to potrajati kratko, mesec ili dva i da će se vretiti na svoje. Ali avaj, razvuče se zlo na duge i gladne godine koje kao zmije vuku vremenom i kao rđa razjedaju njihove živote. A oni u bespomoćnosti isecaju članke iz novina, one koji im idu u prilog i nadaju se.

Bezuspešno.

Neutešno.

Ispijaju jeftina pića da bi prekratili vreme i zaboravili na muke i umiru od raznih bolesti; rade na crno i strahuju jedino od toga da ih prisilno ne mobilišu i ne vrate tamo odakle su pobegli. A život je nemilosrdan a ljudi okrutni.

Grupišu se, čvrsto drže međusobno povezani i tako prave jedan bolesni i uznemirujući amalgam na ulicama, prihvatilištima i mestima gde se okupljaju.

A ludilo nikada ne teži da mine, već buja i opire se svim argumentima razuma, iz godine u godinu biva gore, a ti ljudi žive nemirno i troše život nekorisno, čas kao izbeglice, a čas kao povratnici, nikad shvaćeni ni prihvaćeni. Nikad srećni.

 

Posted in Hroničarski zapis . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. pricalica  |  02/24,2016 at 17:23

    Срећа или радост, питање је које нас, људе, већма збуњује.

  2. 2. laika  |  02/24,2016 at 22:22

    Gotovo se nikada izbeglištvo nije pokazalo kao rešenje nečije nesreče ili zla. Uvek su uz put izbeglištva bile vezane teške misli izgubljenog zavičaja,reke. planina, mora, šuma , poljana...
    Kao što ste napisali: "čas kao izbeglice, a čas kao povratnici" to je najteži deo njihovog tužnog života jer oni i jednom da se vrate nisu nikada više oni koji su nekada bili.

  3. 3. Aneta  |  02/25,2016 at 13:11

    @ pricalica
    Možda je to zato što je zbunjujuća definicija sreće i radosti ? ;)

  4. 4. Aneta  |  02/25,2016 at 13:19

    @laika
    Taj put mi je dobro poznat jer sam ga i sama prošla ...
    a priča je ista za sve izbeglice bilo koga vremena, prostora ili razloga izbeglištva.
    Hvala Vam na lepom komentaru, nešto sam pisala i o tuđinama, ovde

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com