Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [176]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

77. - Ko je ubrao jabuku iz Raja?

riznica | 09 Avgust, 2015 01:26

 

Točak vrti svoje cikluse, rađanja, umiranja, ponovna rađanja ...

Život je jedna krhka biljka koja podleže zakonima prirode.

 

Da li mi se čini ili te nerviram?

Evo ti Eva. Šta je bilo s njom?


Kad bi bila u pitanju samo religija, zakoni bi bili nepotrebni; religiozni narodi imaju malo zakona. Njihovo pravo je običajno. Moral počinje sa zakonima. Da je vezan za religiju ne bi bio promenljiva kategorija.

 

Šta te muči? Eva ili ja?

Eva je samo poželela. Žene uvek žele. Ženama treba da veruju da u životu postoji više.


Eva je srce, osećaj, a Adam je razum. Srce uvek greši, takve su i žene: zato je razum tu da ih opominje i čuva....Eva je samo svoju želju prenela razumu.Razum je poslušao srce i jabuka je ubrana. Eva nije prestupnica, razum je taj koji je doneo odluku.


Zašto?

Da bi bilo nas!

 

 

I kome sada verovati?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

76. - Pre i Posle Kiše

riznica | 06 Avgust, 2015 11:55

 

Pre kiše, obično je veliki pritisak.

Vetrovi, poplave, oluje, bujice, kiše, vode kad nadođu i druge nepogode  odnesu sve pred sobom, ali prijateljstva i ljubavi ostaju.Vreme je neumitno. Vreme stavlja na probu svako prijateljstvo, iskušava ga.Uostalom, kakva bi to prijateljstva bila koja uzmiču kada čovek treba pomoć?

Prijateljstvo prašta zablude, nepromišljenosti iz strasti, ali ono mora biti neumoljivo prema onome ko odluči da trguje svojom dušom, duhom, telom, mišlju i rečima.Biti svoj i biti prijatelj, najteža je stvar na svetu. 

Posle kiše je uvek  lakše.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

75. - Užitak ljubavi

riznica | 05 Avgust, 2015 11:30

"Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira." (Antoni de Melo, Put ljubavi)

Prava ljubav nas toliko ispunjava da je nemoguće osetiti usamljenost i kada nismo pored voljene osobe...

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

73. - Klatno

riznica | 04 Avgust, 2015 10:41

 

 

Svako ima svoju ljuljačku života,

svoj ritam,

frekvenciju proizvedenu njihanjem,

disanjem,

sopstveno titranje,

osetljivost.

Interferencija nas slabi, pojačava ili poništava.

Opasno je slabljenje koje vreba i preti da nas poništi.

Nekada jednostavno ne ide,

ne možemo promeniti svoj ritam,

navike,

ophođenje, ....

a

ne možemo se ni prilagoditi

tuđim imperativima

... 

Eto zato, zadržimo reči za sebe.

Ima i biće uvek boljih od nas.

 

A nije da nisam htela.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

72. - Cvetovi agave

riznica | 01 Avgust, 2015 16:11


Jutro.

Budim se rano, po običaju. Jutarnje plivanje, spremanje i putovanje. More  za sve vreme nije bilo tako mirno i pitomo, plavo i mirisno ... A onda cvetovi agave. Neverovatno visoki i lepi. Ponosni. I konačno izmamljuju onaj toliko željeni osmeh.

 

Podne.

Putovanje. Zastoji, Vrućine.

Vetar spašava situaciju. Klimu smo odavno napustili, držimo otvorene prozore!

Kao nekada, i bolje je.

 

Veče.

Još putovanje. Još zastoji. Umor.

 

Noć.

Putujemo kao da se i put izdužuje. Poslednja naplatna rampa kilometarska kolona. Tužno gledam još jedno čekanje od dva sata .... kad ne znam na koju foru prođosmo za nekim kamionom prvu, pa u drugom delu još, još i još i ne zadržasmo se ni pet minuta ... Uh, spasila sam nervni sistem ... Izvinjavam se svima što sam prošla preko reda, ali me očigledno niko i nije video usled stravičnog umora od svih čekanja...

 

Kuća.

Povratak kući je uvek lep, ali ostaje želja za onim odakle smo se vratili ...

 

Zaključak.

800 km i nije neki put, ali u ovakvim uslovima glupo je ići izjedna. Obavezno noćiti negde! U odlasku jesam, ali u povratku nisam. Velika greška. Ispada da čovek treba biti srećan što se sa odmora vrati živ, zdrav i čitav!? Makar i mrtav umoran i ošamućen.

 

Sada su i roletne podignute. 

 


Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

71. - Oazama su potrebne pustinje

riznica | 28 Jul, 2015 12:13


Godinama unazad, vodili smo život kojim se sutrašnjica stalno vezivala za jučerašnjicu, nikako ne pronalazeći pravi smer, poput mora što plimom nadođe na kraju dana, a već suta ga oseka vrati ponovo nazad.
U takvom kretanju se vremenom tupio duh, čemu je obilato doprinosila i štampa, što i danas čini, pa se u tom neurednom životu trošila sva potencijalna energija, gubila i rasipala u iščekivanju neke nove, jače plime, potmulim iscrpljivanjem.
Ljudi su postali surevnjivi jedni na druge. 
Dugo smo tavorili tako, poput Janusa, gledajući i u budućnost i u prošlost, a onda su plime postepeno počele jenjavati, a oseke jačati. Hoće li pogled moći dobaciti do sutrašnjice i hoće li je više biti da za nju vežemo to juče ili će oseka odneti i ovo danas? 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

70. - Oreol ljudske tajanstvenosti

riznica | 25 Jul, 2015 11:59


Kad god pogledam u Svetu goru, vidim je u nekoj izmaglici. Ima ona svoj oreol tajanstvenosti. Svoje priče.
 
Ljudi žive na razne načine i misle da je to ispravno i najbolje. Društvo ima uspostavljen poredak i hijerarhiju i samo je revolucija može promeniti. A kad se dogodila, čudili smo se šta je sve isplivalo na površinu. I još se čudimo ne prihvatajući novouspostavljena ili nametnuta etička načela.
Moral se u svom istorijskom hodu stalno menja stvarajući poredak koji može da zaživi samo ako ga većina prihvati. A prihvatiće ga ako ne postoje ili se ne čuju druge ideje ...
 
Kada su te 1300 -i neke godine došli da se spasu od kuge, Car Dušan, carica Jelena i sin Uroš, Jelenu ne htedoše primiti jer je žena. A ona im tada reče: Ja ne dolazim kao žena, već kao carica. I ostala je a Dušana je to neprihvatanje uspostavljenog poretka koštalo svetosti. Ali šta je svetost spram jednog života? Samo što su takvi muškarci retka pojava.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

69. - Mućke

riznica | 24 Jul, 2015 10:53

 

Kažu da dobro jelo govori stotinu jezika.  Ne volim kad kuhari brbljaju, a spremljeni jezici ćute. O orgijama. Zapravo nije to tema koja me interesuje. Naprotiv, odvratna je i za čitanje. 

"Ako ni  zbog čega drugog samo zato da se prenesu u lepe oblasti prave ljubavi, zar nije potrebno poznati radost, savršenstvo, ushićenje, snagu, prefinjenost, ljubavi kurtizana i glumica? Nije li to ipak poezija čula? ... Ambasadori kad kroče nogom u taj vrtlog, ne misle ni o onom što je bilo sinoć ni o onome što će biti sutra. Ja bih bio prava budala kad bih bio veći probirač od tih silnika, naročito kad ne volim još nikoga."

Tako je razmišljao mladi pesnik, Balzakov junak iz provincije, našavši se pred svim blagodetima koje mu je ponudio Pariz, dva veka ranije, tako i danas razmišlja naša provincija..

Ti kuhani jezici, ćutali ne ćutali, zapravo me ne privlače na taj način koji je kuhar opisao.  Zapravo nije mi jasno šta to toliko, uporno, kuhar hvali?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

68. - Pupoljak pun obećanja

riznica | 23 Jul, 2015 16:19

 

Milujem te pogledom dok se protežeš u postelji boje lavandinog cveta. Nas dvoje, dve energije koje se naporedo viju kao dve bujice koje, u poplavi, hoće da se spoje.

Ne, nećemo praviti gluposti.

Nikada nismo, pa nećemo ni sada, utoliko pre što smo sposobni da se odupremo čaroliji tog života na pozornici u osvetljenom krugu,  života ispunjenog munjama i oblacima...

Ja ću ostati pupoljak koji će isticati trnje spram lepote cveta punog obećanja koji se može dopasti samo umetnicima koji više vole skicu nego gotovu sliku, a ti ćeš blistati kao vatromet posle duboke tame svog radnog, stešnjenog i jednolikog života.

Ali ovako ne, nećemo praviti gluposti na opšte zadovoljstvo svih

Zadržaćemo u crtama sav taj lukavi nestašluk u kojem će biti dovoljno prostora da se izgledom čula još rasplamte. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

65. - Priča o zelenom mastilu

riznica | 16 Jul, 2015 14:13

 

U neka stara (dobra) vremena imali smo šefa koji je u posebnim prilikama određene dokumente potpisivao zelenom bojom da bi se razlikovali od drugih.

Zašto?

Zato što je zeleno mastilo privilegija patrijarha u SPC.

Zapravo je tom analogijom hteo ostaviti trag privilegovanih dokumenata.

Patrijarsi se po vizantijskom pravilu i u duhu tradicije potpisuju zelenim mastilom i jedino takav potpis ima validnost ispod zvaničnih akata.

Međutim, tragom nekog teksta o sevastokratorima koji sam pripremala nađoh na Wikipediji sledeće podatke:

Boja sevastokratorskog dostojanstva bila je plava i svaki nosilac ove titule imao je pravo da dokumente potpisuje plavim mastilom i da svoj pečat stavlja na plavu svilenu vrpcu. Od odeće, on je nosio plave cipele, ali je mogao da nosi crvenu odeždu, kao i crvenu i zlatnu koronetu.

Vizantija je prepoznatljiva po plavoj boji sa fresaka, koja je početkom 13. veka, bila skuplja od zlata. Trebalo je dati više od kilograma plemenitog metala za litar ove dragocene boje.

Zelena boja je boja Duha Svetoga u hrišćanstvu i ako se dobro sećam izvorna je boja u hrišćanstvu.

A kako, gde i kada se izgubila, zamenila drugim bojama ... to nisam povezala? :)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

62. - Duh jedinstva

riznica | 13 Jul, 2015 13:58

Njih nekoliko sačinjvalo je uski krug ljudi koje je povezivala nesebičnost, blaga narav i prijateljstvo. Prepirali su oni, ali bez svađe, obdareni onom moralnom lepotom koja utiče na spoljašnjost i oblikuje čoveka koliko i rad, bdenje i mišljenje ...

Jednoga dana kada se osetila hladnoća pre vremene, prijatelji su se okupili svaki sa istom mišlju, svaki je doneo po cepanicu da se zajedno ogreju oko jedne velike vatre, kao što izletnici donose ponešto hrane za zajednički piknik.

Duhovno jedinstvo omogućava ljudima da se se sporazumevaju bez nepotrebnih reči, delima, da ne budu odvojeni, povezuje ih jedinstvena misao i odnos prema životu i događanjima. Taj odnos ih navodi i na istvetno delovanje. Neki događaj bude povod tome i izgleda spontano, a nije.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

59. - Neki od razloga odlaska

riznica | 08 Jul, 2015 15:16

Mali gradovi i zatvorene sredine su mesta koja naprosto vrve od glasina i ogovaranja. To je sav njihov život koji vremenom učini da se duh zaprloži.Oni koji postanu predmet ogovaranja, spletki i intriga u jednoj takvoj sredini nemaju boljeg izbora od odlaska, te da tako ostave mržnju vremenu da se smiri.Čovek se dobro oseća prema sebi ravnima. Na svakom drugom mestu on pati, oseća se kao žaba pod kamenom na dnu bare.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

58. - Mesečeva reka

riznica | 07 Jul, 2015 22:05


 

Sigurno je zaspao kad nije čuo nikog da prilazi plaži, samo pljusak talasića. Polako je otvorio oči i zapitao se ko se to još odlučio na noćno hodočašće na reku? Mlad mesec se isticao na nebu.

Tamo je ćutala žena.

 

 

Nikada nemoj moje ćutanje shvatiti kao ignorisanje, kao bezuslovno prihvatanje ili pokoravanje, kao slabost.

 

Možda ju je prepoznao još pre nego što se okrenula prema njemu. Tada su oboje shvatili da su na neki način oskrnavili jedno drugo, da su narušili zajednički trenutak u čuvstvenosti reke koji nije trebao biti slučajan, ni usputan, trebao da se dogoditi u želji obe strane mesečevog srpa.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

56. - Život i Borba

riznica | 06 Jul, 2015 11:50

 

Kako je svetlo lepo

I kako je nebo visoko!

Radujemo li se životu (dovoljno) uprkos bolima i patnji?

A kakvi bismo bili da smo čuvani pod staklenim zvonom, u životu učmalom i bez borbe, gde nema dovoljno prostora za orlova krila? 

 

Svaka patnja razvija snagu u čoveku i uglavnom vodi ka pobedi. Treba se sa žaljenjem setiti onih puno ljudi čija inteligencija je nestala pod pritiskom moralnog azota sredine i koji su propali sa svešću o životu koji se ne može živeti, koji su imali oštre oči ali nisu bili u mogućnosti da gledaju, čije je čulo mirisa, uprkos njihovoj izuzetnoj osetljivosti, mirisalo samo otrovno cveće i koji su bili poput biljke koja se osušila u gustoj šumi, stegnuta vrežama, obrasla imelama i zarasla u gustom proždrljivom rastinju da je sunce nije moglo milovati, te je uginula pre nego je procvetala ...Ljudi su umirali i od tuge koju niko nije mogao da razume, pritisnuti podjednako hladnoćom i ljubavlju. 

Zato patite, tako se postaje veliki čovek, patnja je cena besmrtnosti!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

55. - Bosa po asfaltu

riznica | 04 Jul, 2015 16:38

 

Napolju vrućina. Najavili su 32°C. Asfalt je vreo. Izuvam baletanku i stajem bosom nogom. Uf! Gori. Ipak, volim osetiti tu vrelinu asfalta, u kratkom kontaktu, tek toliko koliko može da traje osećaj prijatnosti, a onda pobegnem u hladovinu.

Vuče me da kao što sam nekada, kao dete, znala skinuti sandalice i bosa trčati cestom. Da proverim koliko mogu izdržati.(?)

I mogla sam.

Najviše.

Čak i ako osetiš bol, nastavljaš...

Uvek negde neke vatre gore ili pucketaju a od nas zavisi da li ćemo ih čuti i primetiti, na koji način ćemo ih osetiti i da li će nas opeći ili ogrejati.

Posle toga u hladovinu.

I lepo je. (u toj hladovini)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

45. - Bašta rubinove mašte

riznica | 17 Jun, 2015 18:19


Cveće bojama osvojilo dvorište, mirisi se posvuda mešaju i šire, a mašta prosula svoje  rubine na to naše malo dvorište, ukrasila zidove, pokrila naprsline, udubljenja i neravnine, napravila ornamente kao pod čarobnim prstima vile i pokazala remek dela neke nepoznate arhitekture.

Gledam nejednako izbrazdane ružine pukotine, zapažam iste takve i na zidovima stare kuće. Ovde ću zastati, velim, da osmotrim te pukotine; ako su vertikalne, od sleganja su nestabilnog terena, a ako su kose, pod 45 stepeni, onda su od potresa ..., ako su površinske,ništa, to je samo malter popucao od vreline, a fasadu je lako obnoviti ... važno je da tlo nije popucalo pa da se voda podliva i tako potkopava temelje ...

Gledam.

Mirno i veoma strpljivo, posmatram, toliko dugo koliko treba da uočim sve što je bitno.

Pukotine su gadne, teže ih je sanirati, nego ponovo sve izgraditi, a sa sanacijom nikada nema sigurnosti, samo pretpostavke i nagađanja, puno pitanja a malo odgovora.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

44.- Još jedan dođe dan ...

riznica | 15 Jun, 2015 08:52

Zavladale su paklene vrućine, donele onu drevnu, nesnosnu sparinu i učmalost koja se godinama nakuplja u ćumezima neznanja pa reči postaju suvišne u tišini ništavila.

Pamtimo i gora vremena.

Preživećemo ovu vrelinu,

kao i ovaj dan.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

43. - Govor kičice

riznica | 13 Jun, 2015 14:45


Slikam pejzaž, bojama misli, do horizonta, u igri svetla i sene. Kistom hvatam pripadajuće svetlo mi u kome smo od ovog sada do novog dana naslikani.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

42. - Jedna obična jutarnja priča

riznica | 05 Jun, 2015 09:51

 

Imala je običaj da svoju prvu, jutarnju kafu i sok pije sam u obližnjem kafiću, brzinski listajući novine i gledajući samo naslove. Uvek isto, standardno, puno isforsiranih senzacija i gluposti ...

 (Dalje)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

40. - Ljubavni doručak za dvoje

riznica | 03 Jun, 2015 09:49

Tek je svitalo. Na nebu je bilo nešto malih, belih oblaka kroz koje se provlačila beličasta svetlost celom dužinom horizonta, tako da je izgledalo da je ceo grad omotan prozirnim tankim velom, kao da je uljuljkan u neku varljivu mekoću koja će nestati čim se pojave prvi zraci sunca. U vazduhu se osećala vlaga od kiše koja je padala celu noć a pri zemlji se magla oblačno zgusla, vijugala ulicama u nedogled i na horizontu se doticala sa onom svetlošću pa je izgledala poput kreveta sa mirisnom belom posteljom i baldahinskim velom.

 (Dalje)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com