Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [181]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

102. - Put za Bolje

riznica | 18 Septembar, 2015 09:47


Toga jutra, nakon doručka, bila je ćutljivija nego inače. Izašla je  u šetnju i ne rekavši kuda će – sede u voz za Bolje. Nije tačno znala gde je to mesto, ali je znala da postoji. Mora da postoji!
Radosna što može biti sama i sada prilično umorna, ona potraži kabinu za dame, uze svoju knjigu čekajući polazak voza ...
Vozovi su stajali.
Dugo.
Toga dana otkazani su svi polasci. Ipak, svi putnici su i dalje sedeli u vozu i čekali polazak.

Tako je bilo, seća se, i pre 20 godina ...
Bila je iscrpljena i osećala je snažan bol u mišićima. Bio je isti ovakav voz, ili sličan,ona u njemu na putu za Bolje. Voz je, istina, domalo krenuo i povezao je Negde. Ali, tada je sve bilo surovije i beznadežnije, ili se samo tako činilo, tako je mislila, pa je svaka destinacija bila Bolje ...
A gde su nas ti vozovi dovezli?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

101. - Tokovi misli

riznica | 17 Septembar, 2015 14:14

Na planini Radan u blizini Kuršumlije voda teče uzbrdo u dužini od oko 250 metara. Na tom mestu uzbrdo će krenuti i ugašen i otkočen automobil. Za taj fenomen još nema naučnog objašnjenja, ali ga neki povezuju sa blizinom Đavolje varoši. >>>

Dobro poznati put spušta se do reke. Po njemu klizi misao. Lagodno, bez potrebe da podešava svaki svoj pogled,  svaku reč. Kad je rutina ponese, kreće se toliko opušteno da zaboravlja da su njegova dva lica koja kretnjom dotiče  stvarna i opasna, a ne samo blede senke u neodvojivom praćenju, nevidljive u koracima pod i za njom, kako se moglo naivno u površnom posmatranju učiniti.

Neko će, a neko nikada neće razumeti da je misao bujica, a njen put korito reke kojim dopire, dotiče, uzima i odnosi  sve ono što odabere na tom putu.Svaka reka teče nizvodno, pa makar to bilo i uzbrdo, ali još ni jedna reka nije,  pokunjeno, tekla uzvodno!!

Eto, a neko to nikada neće razumeti.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

90. - Peeping Tom

riznica | 06 Septembar, 2015 16:56


 

Eeeeh,

Virimo svi po tuđim blogovima.

I šta tu ima loše? :P

Kako bismo znali šta drugi pišu.

Čitamo, čitamo, a čitaju i oni nas!

Lepo.

 

Ovo je priča o dve Lady, istorijskoj i savremenoj ličnosti.

Lady Godiva i Ledy Savremena.

 

Zašto lady Godiva?

Prateći napredna društva, naše državice u regionu su počele uvoditi „pravila“ sebi odgovarajuća, pa je prvi na potezu bio porez... ljudi imaju puno preblema vezano za to ... a nećemo dalje o politici, već o Lady Godiva koja je, osam vekova pre nas, pristala da projaše  naga gradom Koventrijem da bi njen suprug  Leofrika, erla Mersije, smanjio poreze koje je ubirao od svojih podanika...

E sad, ovakva Lady nije moguća danas, ne zato što nema plemenitih plemkinja, već što današnji vlastodršci nisu muževi koji bi postavljali tako nastrane zahteve kao Leofrik ...;)

 

Ledy Savremena

je moderna žena kojom može postati i postaje svaka od nas,  pritisnuta hiljadama obaveza što na poslu, što kod kuće, deca ako ih imaju i muževi ako ih imaju, koji, kao što rekoh nemaju nastrane zahteve, ali imaju stotine zahteva osmišljenih da stvore sopstveni komoditet ...

Hm, dakle tako žena prepuštena rutini zadovoljavanja tuđih a ne svojih potreba, neposvećena sebi, brže stari. Prvi znaci starenja nisu bore i sede kose (to se sve danas da lako srediti i postati „lutka bez mane“), prvi znaci su gubitak inspiracije, beskrajna ponavljanja događaja iz prošlosti i nostalgija, nostalgija nostalgija ...

Unutrašnja nadogradnja hemijom, doping uma  i proteza duše još nisu osmišljeni kao nadomeštanje propuštene edukacije, nazovimo to „botoks erudicije“. ;) Mora se ono prosto seljački čitati, učiti (a napisa mi skoro mail-om  jedna blogerka da sam joj smešna što čitam knjige ... takoreći zaostala sam skroz naskroz :D ...).

E sad, ne kažem da se lako pronaći u modernim tokovima života, naprotiv treba biti lud pa smestiti se u “farma reality“ programu današnjice, onomatopejom pojati, ali ...

 

... ali ako hoće da je pamte vekoma nakon (kao LG) ... mora biti hrabra, odvažna i puna ideja, večito mlada duhom.

Ne ide to baš svakoj, modernoj ženi. ;)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

79. - Magija

riznica | 14 Avgust, 2015 15:29

 

Došlo je vreme po svoje, reče M. rezignirano, nemoćno, kao prorok, pomalo i kao glasnogovornik njihovih najskrivenijih slutnji i strahova.

Panika je ponovo zavladala.

Njemu je veoma važna porodica i ništa mu drugo nije tako važno, zato odustani dok još ima vremena ... reče Proročica svevidećeg oka.

Ali ja ništa ne radim, pomalo uvređeno reče Selena.

Živim u njegovoj duši kao što su strahovi u vašoj. Čemu strah ako voli  to što mu je važno?

Vi mene ustvari uhodite, proganjate i pronalazite ono čega nema.

Sve se odvija u vašim glavama i našim srcima, jer koga je kada bilo briga za nečije ljubavi i postelje ako iz njih zorom nije izlazila MOĆ?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

78. - Zovem se ime

riznica | 11 Avgust, 2015 13:13

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,

već kao svetlosni znak?

Zovem se slično odjeku.

Ne nečeg što je bilo,ne nečeg što je sada, ne nečeg što se

priprema

Odjek sam svega zajedno.

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.

 

Odakle smo ponikli, gde su nam koreni. Nema čoveka bez identiteta, bez saznanja o svojoj prošlosti.o krvi, srodstvu ... o nastanku. To je mnogo više od genetike.

 

Ta zemlja iz koje isklijasmo i

vižljaste vlati trave, lišće

i grane što ih vetar vitla

a mi na njih kačimo imena svoja

i imena predaka naših.

Nisu to samo pragovi i

kamenčići

što po starom drumu poskakuju,

to su boje neba i livada

i onaj jedinstveni miris vazduha

u proleća, leta, jeseni i zime,

gde se sva godišnja doba vole

i vekovi oslikani u njima,

unazad,

sve do one zemlje i one vižljaste trave

iz koje ponikosmo;

ime je pamćenje kojeg se ne odriče ...

 

 

Šta je, uopšte, ime? 


Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.
(Mika Antić)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

77. - Ko je ubrao jabuku iz Raja?

riznica | 09 Avgust, 2015 01:26

 

Točak vrti svoje cikluse, rađanja, umiranja, ponovna rađanja ...

Život je jedna krhka biljka koja podleže zakonima prirode.

 

Da li mi se čini ili te nerviram?

Evo ti Eva. Šta je bilo s njom?


Kad bi bila u pitanju samo religija, zakoni bi bili nepotrebni; religiozni narodi imaju malo zakona. Njihovo pravo je običajno. Moral počinje sa zakonima. Da je vezan za religiju ne bi bio promenljiva kategorija.

 

Šta te muči? Eva ili ja?

Eva je samo poželela. Žene uvek žele. Ženama treba da veruju da u životu postoji više.


Eva je srce, osećaj, a Adam je razum. Srce uvek greši, takve su i žene: zato je razum tu da ih opominje i čuva....Eva je samo svoju želju prenela razumu.Razum je poslušao srce i jabuka je ubrana. Eva nije prestupnica, razum je taj koji je doneo odluku.


Zašto?

Da bi bilo nas!

 

 

I kome sada verovati?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

76. - Pre i Posle Kiše

riznica | 06 Avgust, 2015 11:55

 

Pre kiše, obično je veliki pritisak.

Vetrovi, poplave, oluje, bujice, kiše, vode kad nadođu i druge nepogode  odnesu sve pred sobom, ali prijateljstva i ljubavi ostaju.Vreme je neumitno. Vreme stavlja na probu svako prijateljstvo, iskušava ga.Uostalom, kakva bi to prijateljstva bila koja uzmiču kada čovek treba pomoć?

Prijateljstvo prašta zablude, nepromišljenosti iz strasti, ali ono mora biti neumoljivo prema onome ko odluči da trguje svojom dušom, duhom, telom, mišlju i rečima.Biti svoj i biti prijatelj, najteža je stvar na svetu. 

Posle kiše je uvek  lakše.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

75. - Užitak ljubavi

riznica | 05 Avgust, 2015 11:30

"Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira." (Antoni de Melo, Put ljubavi)

Prava ljubav nas toliko ispunjava da je nemoguće osetiti usamljenost i kada nismo pored voljene osobe...

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

73. - Klatno

riznica | 04 Avgust, 2015 10:41

 

 

Svako ima svoju ljuljačku života,

svoj ritam,

frekvenciju proizvedenu njihanjem,

disanjem,

sopstveno titranje,

osetljivost.

Interferencija nas slabi, pojačava ili poništava.

Opasno je slabljenje koje vreba i preti da nas poništi.

Nekada jednostavno ne ide,

ne možemo promeniti svoj ritam,

navike,

ophođenje, ....

a

ne možemo se ni prilagoditi

tuđim imperativima

... 

Eto zato, zadržimo reči za sebe.

Ima i biće uvek boljih od nas.

 

A nije da nisam htela.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

72. - Cvetovi agave

riznica | 01 Avgust, 2015 16:11


Jutro.

Budim se rano, po običaju. Jutarnje plivanje, spremanje i putovanje. More  za sve vreme nije bilo tako mirno i pitomo, plavo i mirisno ... A onda cvetovi agave. Neverovatno visoki i lepi. Ponosni. I konačno izmamljuju onaj toliko željeni osmeh.

 

Podne.

Putovanje. Zastoji, Vrućine.

Vetar spašava situaciju. Klimu smo odavno napustili, držimo otvorene prozore!

Kao nekada, i bolje je.

 

Veče.

Još putovanje. Još zastoji. Umor.

 

Noć.

Putujemo kao da se i put izdužuje. Poslednja naplatna rampa kilometarska kolona. Tužno gledam još jedno čekanje od dva sata .... kad ne znam na koju foru prođosmo za nekim kamionom prvu, pa u drugom delu još, još i još i ne zadržasmo se ni pet minuta ... Uh, spasila sam nervni sistem ... Izvinjavam se svima što sam prošla preko reda, ali me očigledno niko i nije video usled stravičnog umora od svih čekanja...

 

Kuća.

Povratak kući je uvek lep, ali ostaje želja za onim odakle smo se vratili ...

 

Zaključak.

800 km i nije neki put, ali u ovakvim uslovima glupo je ići izjedna. Obavezno noćiti negde! U odlasku jesam, ali u povratku nisam. Velika greška. Ispada da čovek treba biti srećan što se sa odmora vrati živ, zdrav i čitav!? Makar i mrtav umoran i ošamućen.

 

Sada su i roletne podignute. 

 


Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

71. - Oazama su potrebne pustinje

riznica | 28 Jul, 2015 12:13


Godinama unazad, vodili smo život kojim se sutrašnjica stalno vezivala za jučerašnjicu, nikako ne pronalazeći pravi smer, poput mora što plimom nadođe na kraju dana, a već suta ga oseka vrati ponovo nazad.
U takvom kretanju se vremenom tupio duh, čemu je obilato doprinosila i štampa, što i danas čini, pa se u tom neurednom životu trošila sva potencijalna energija, gubila i rasipala u iščekivanju neke nove, jače plime, potmulim iscrpljivanjem.
Ljudi su postali surevnjivi jedni na druge. 
Dugo smo tavorili tako, poput Janusa, gledajući i u budućnost i u prošlost, a onda su plime postepeno počele jenjavati, a oseke jačati. Hoće li pogled moći dobaciti do sutrašnjice i hoće li je više biti da za nju vežemo to juče ili će oseka odneti i ovo danas? 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

70. - Oreol ljudske tajanstvenosti

riznica | 25 Jul, 2015 11:59


Kad god pogledam u Svetu goru, vidim je u nekoj izmaglici. Ima ona svoj oreol tajanstvenosti. Svoje priče.
 
Ljudi žive na razne načine i misle da je to ispravno i najbolje. Društvo ima uspostavljen poredak i hijerarhiju i samo je revolucija može promeniti. A kad se dogodila, čudili smo se šta je sve isplivalo na površinu. I još se čudimo ne prihvatajući novouspostavljena ili nametnuta etička načela.
Moral se u svom istorijskom hodu stalno menja stvarajući poredak koji može da zaživi samo ako ga većina prihvati. A prihvatiće ga ako ne postoje ili se ne čuju druge ideje ...
 
Kada su te 1300 -i neke godine došli da se spasu od kuge, Car Dušan, carica Jelena i sin Uroš, Jelenu ne htedoše primiti jer je žena. A ona im tada reče: Ja ne dolazim kao žena, već kao carica. I ostala je a Dušana je to neprihvatanje uspostavljenog poretka koštalo svetosti. Ali šta je svetost spram jednog života? Samo što su takvi muškarci retka pojava.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

69. - Mućke

riznica | 24 Jul, 2015 10:53

 

Kažu da dobro jelo govori stotinu jezika.  Ne volim kad kuhari brbljaju, a spremljeni jezici ćute. O orgijama. Zapravo nije to tema koja me interesuje. Naprotiv, odvratna je i za čitanje. 

"Ako ni  zbog čega drugog samo zato da se prenesu u lepe oblasti prave ljubavi, zar nije potrebno poznati radost, savršenstvo, ushićenje, snagu, prefinjenost, ljubavi kurtizana i glumica? Nije li to ipak poezija čula? ... Ambasadori kad kroče nogom u taj vrtlog, ne misle ni o onom što je bilo sinoć ni o onome što će biti sutra. Ja bih bio prava budala kad bih bio veći probirač od tih silnika, naročito kad ne volim još nikoga."

Tako je razmišljao mladi pesnik, Balzakov junak iz provincije, našavši se pred svim blagodetima koje mu je ponudio Pariz, dva veka ranije, tako i danas razmišlja naša provincija..

Ti kuhani jezici, ćutali ne ćutali, zapravo me ne privlače na taj način koji je kuhar opisao.  Zapravo nije mi jasno šta to toliko, uporno, kuhar hvali?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

68. - Pupoljak pun obećanja

riznica | 23 Jul, 2015 16:19

 

Milujem te pogledom dok se protežeš u postelji boje lavandinog cveta. Nas dvoje, dve energije koje se naporedo viju kao dve bujice koje, u poplavi, hoće da se spoje.

Ne, nećemo praviti gluposti.

Nikada nismo, pa nećemo ni sada, utoliko pre što smo sposobni da se odupremo čaroliji tog života na pozornici u osvetljenom krugu,  života ispunjenog munjama i oblacima...

Ja ću ostati pupoljak koji će isticati trnje spram lepote cveta punog obećanja koji se može dopasti samo umetnicima koji više vole skicu nego gotovu sliku, a ti ćeš blistati kao vatromet posle duboke tame svog radnog, stešnjenog i jednolikog života.

Ali ovako ne, nećemo praviti gluposti na opšte zadovoljstvo svih

Zadržaćemo u crtama sav taj lukavi nestašluk u kojem će biti dovoljno prostora da se izgledom čula još rasplamte. 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

65. - Priča o zelenom mastilu

riznica | 16 Jul, 2015 14:13

 

U neka stara (dobra) vremena imali smo šefa koji je u posebnim prilikama određene dokumente potpisivao zelenom bojom da bi se razlikovali od drugih.

Zašto?

Zato što je zeleno mastilo privilegija patrijarha u SPC.

Zapravo je tom analogijom hteo ostaviti trag privilegovanih dokumenata.

Patrijarsi se po vizantijskom pravilu i u duhu tradicije potpisuju zelenim mastilom i jedino takav potpis ima validnost ispod zvaničnih akata.

Međutim, tragom nekog teksta o sevastokratorima koji sam pripremala nađoh na Wikipediji sledeće podatke:

Boja sevastokratorskog dostojanstva bila je plava i svaki nosilac ove titule imao je pravo da dokumente potpisuje plavim mastilom i da svoj pečat stavlja na plavu svilenu vrpcu. Od odeće, on je nosio plave cipele, ali je mogao da nosi crvenu odeždu, kao i crvenu i zlatnu koronetu.

Vizantija je prepoznatljiva po plavoj boji sa fresaka, koja je početkom 13. veka, bila skuplja od zlata. Trebalo je dati više od kilograma plemenitog metala za litar ove dragocene boje.

Zelena boja je boja Duha Svetoga u hrišćanstvu i ako se dobro sećam izvorna je boja u hrišćanstvu.

A kako, gde i kada se izgubila, zamenila drugim bojama ... to nisam povezala? :)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

62. - Duh jedinstva

riznica | 13 Jul, 2015 13:58

Njih nekoliko sačinjvalo je uski krug ljudi koje je povezivala nesebičnost, blaga narav i prijateljstvo. Prepirali su oni, ali bez svađe, obdareni onom moralnom lepotom koja utiče na spoljašnjost i oblikuje čoveka koliko i rad, bdenje i mišljenje ...

Jednoga dana kada se osetila hladnoća pre vremene, prijatelji su se okupili svaki sa istom mišlju, svaki je doneo po cepanicu da se zajedno ogreju oko jedne velike vatre, kao što izletnici donose ponešto hrane za zajednički piknik.

Duhovno jedinstvo omogućava ljudima da se se sporazumevaju bez nepotrebnih reči, delima, da ne budu odvojeni, povezuje ih jedinstvena misao i odnos prema životu i događanjima. Taj odnos ih navodi i na istvetno delovanje. Neki događaj bude povod tome i izgleda spontano, a nije.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

59. - Neki od razloga odlaska

riznica | 08 Jul, 2015 15:16

Mali gradovi i zatvorene sredine su mesta koja naprosto vrve od glasina i ogovaranja. To je sav njihov život koji vremenom učini da se duh zaprloži.Oni koji postanu predmet ogovaranja, spletki i intriga u jednoj takvoj sredini nemaju boljeg izbora od odlaska, te da tako ostave mržnju vremenu da se smiri.Čovek se dobro oseća prema sebi ravnima. Na svakom drugom mestu on pati, oseća se kao žaba pod kamenom na dnu bare.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

58. - Mesečeva reka

riznica | 07 Jul, 2015 22:05


 

Sigurno je zaspao kad nije čuo nikog da prilazi plaži, samo pljusak talasića. Polako je otvorio oči i zapitao se ko se to još odlučio na noćno hodočašće na reku? Mlad mesec se isticao na nebu.

Tamo je ćutala žena.

 

 

Nikada nemoj moje ćutanje shvatiti kao ignorisanje, kao bezuslovno prihvatanje ili pokoravanje, kao slabost.

 

Možda ju je prepoznao još pre nego što se okrenula prema njemu. Tada su oboje shvatili da su na neki način oskrnavili jedno drugo, da su narušili zajednički trenutak u čuvstvenosti reke koji nije trebao biti slučajan, ni usputan, trebao da se dogoditi u želji obe strane mesečevog srpa.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

56. - Život i Borba

riznica | 06 Jul, 2015 11:50

 

Kako je svetlo lepo

I kako je nebo visoko!

Radujemo li se životu (dovoljno) uprkos bolima i patnji?

A kakvi bismo bili da smo čuvani pod staklenim zvonom, u životu učmalom i bez borbe, gde nema dovoljno prostora za orlova krila? 

 

Svaka patnja razvija snagu u čoveku i uglavnom vodi ka pobedi. Treba se sa žaljenjem setiti onih puno ljudi čija inteligencija je nestala pod pritiskom moralnog azota sredine i koji su propali sa svešću o životu koji se ne može živeti, koji su imali oštre oči ali nisu bili u mogućnosti da gledaju, čije je čulo mirisa, uprkos njihovoj izuzetnoj osetljivosti, mirisalo samo otrovno cveće i koji su bili poput biljke koja se osušila u gustoj šumi, stegnuta vrežama, obrasla imelama i zarasla u gustom proždrljivom rastinju da je sunce nije moglo milovati, te je uginula pre nego je procvetala ...Ljudi su umirali i od tuge koju niko nije mogao da razume, pritisnuti podjednako hladnoćom i ljubavlju. 

Zato patite, tako se postaje veliki čovek, patnja je cena besmrtnosti!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

55. - Bosa po asfaltu

riznica | 04 Jul, 2015 16:38

 

Napolju vrućina. Najavili su 32°C. Asfalt je vreo. Izuvam baletanku i stajem bosom nogom. Uf! Gori. Ipak, volim osetiti tu vrelinu asfalta, u kratkom kontaktu, tek toliko koliko može da traje osećaj prijatnosti, a onda pobegnem u hladovinu.

Vuče me da kao što sam nekada, kao dete, znala skinuti sandalice i bosa trčati cestom. Da proverim koliko mogu izdržati.(?)

I mogla sam.

Najviše.

Čak i ako osetiš bol, nastavljaš...

Uvek negde neke vatre gore ili pucketaju a od nas zavisi da li ćemo ih čuti i primetiti, na koji način ćemo ih osetiti i da li će nas opeći ili ogrejati.

Posle toga u hladovinu.

I lepo je. (u toj hladovini)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com