121. - Usamljeni putevi
riznica | 10 Oktobar, 2015 22:52
Sama ideja o životu nije dovoljna. Glad za načim stvarnim, opipljivim daje smisao onom instiktivnom što prepoznaje ukus, teksturu i ne odustaje dok ne utoli glad, a stalno se hrani ...
Svaki čovek je biserna školjka koja se povremeno otvara prema stvarnosti, a pri tome duboko unutra čuva onaj svoj biser. Ljuska koja se na silu otvori ili pukne je kalvarija koja pruža drugačiji pogled a moguće i menja percepciju.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
119. - Fizionomija i svoje Ja
riznica | 07 Oktobar, 2015 19:59
"Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekome prijatelju, zato što onda još jače osećam da je jaz nepremostiv. Taj čovek je tu; ja vidim njegove jasne oči koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Jest, šta misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me on mrzi? Ili me prezire? Ili mi se ruga? On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, podsmeva mi se, osuđuje me, nalazi da sam prosečan ili glup čovek. Kako da saznam šta misli? Kako da saznam da li i on mene voli onako kako i ja njega volim? i šta li se kuva u toj maloj okrugloj glavi?
Velika je tajna neznana misao nekog bića – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, ni upravljati njome, ni potčiniti je, ni pobediti je!
A ja uzalud želim da se predam, da otvorim sva vrata svoje duše, i nikako da se predam! Na dnu duše, na samome dnu, čuvam svoje JA u skrivenom kutu, a do njega niko ne dopire. Niko ga ne može pronaći, ni ući u nj, zato što mi niko nije sličan, zato što niko nikoga ne razume."
(Gi De Mopasan, Usamljenost, Izabrane novele)
Ipak, stara izreka kaže, oči su ogledalo duše, a ljudsko telo je njena odeća. Fizionomija otkriva karakter. Govor i postupci nisu dovoljni, potrebno je uključiti sva čula da se stvori potpuna slika o nekome.
Ah, te uloge u životu, nikada nisi načisto s kojim likom iz kog vremena imaš posla. Ljudi se vole pretvarati da su ono šta nisu, bauljaju oko nas u raznim kostimima, slatkorečivi, i čini se da je sve na polici, golo pred nama. A nije.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
116. - Ljubav je Misterija
riznica | 01 Oktobar, 2015 11:54
Dotle, dok me hoćeš, ti me nećeš izgubiti – Ljubav.
Ljubav je čudna pojava, o njoj se pisalo, zapravo prvo crtalo, od samih početaka čovečanstva ... i još nije sve rečeno - Misterija.
... I još će se pisati, i uvek će se imati ponešto dodati ... – Neiscrpna tema.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink
112. - Jutro nije blizu
riznica | 28 Septembar, 2015 20:22
Sunce se spustilo nisko ostavljajući na nebu krvavo crven trag. Smrkavalo se i postajalo je hladnjikavo. Dva stara prijatelja su sedela oko kamina, on sa jedne, ona sa druge strane a između njih je pucketala vatra bacajući varnice iz otvorenog kamina. On je čitao a ona razmišljala.
Borba je bila silna, duga i mogla je trajati u nedogled da publika nije podbacila. Od siline udaraca stradali su navijači. Pokošeni do nogu, popadali svi do jednoga.
Oni su popravili dresove i napustili borilište. Sada više nije bilo nikoga ko će se, kao nekada, zapitati šta je on njoj, a šta ona njemu bila. Ona je njemu isto što i on njoj, sve ono što, sem njih, nikada niko više neće (sa)znati.
On podiže pogled sa knjige i pogleda kroz prozor. Kiša je raskvasila zemlju i putevi se nisu razaznavali u blatu. Ona ostade misli zaglavljenih u razmišljanju.
Daleko je zora, reci mi da znam, da jutro nije blizu.
Odmor prija. Neka potraje ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
111. - Snovi i Priključenije
riznica | 27 Septembar, 2015 13:54
Snovi Snovi su strast koja ne zna za pravila i obzire. Oni su slobodni od samosvesti i ponosa, od dostojanstva, živaca, skrupula, laži, moralnosti; od hipokrizije, mudrosti, straha za džepom i mesta u ovom svetu Strast je strela, a snovi vetar koji je nosi; Da zajedno nisu tako brzi i oštri, zemlja bi se odavno prazna okretala, letela ka nestajanju ...
Priključenije
Nakon košmarnog sna
osvanuo je lep dan oslobađajućeg jutra,
spremnog za novo priključenije.
Važno je bilo
osloboditi se okova zla
preći na novi peron
koloseka života
i sa novom snagom
dolazećeg jutra
iznova osvajati snove
drugačije,
s pogledom punim nežne odlučnosti
i opominjujuće dobrote,
(životne) krepkosti i (moralne) kreposti
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
110. - Život i Sećanja
riznica | 26 Septembar, 2015 23:50
Život
U najezdi jednina
i zlu svagdašnjem
sačuvaće se cvet
koji će dati
seme i plod
vetrom ili pčelom
sačuvaće život ...
Sećanja
Dan po dan, prolaze godine ...
Starimo, a sa tim dolaze i zaboravi
i dok stoji gola do istine,
kao stablo opalog lišća,
sretna što se još uvek jasno može setiti
svih onih lepih trenutaka ...
i onih divnih, retkih ljudi
koji su je voleli i poštovali
upravo zbog onoga što ona u suštini jeste.
Njih nikada neće zaboraviti,
ni u trenutku kad skonča
u onoj bolnoj tački tuge
što nagovijestiće kraj ...
Život sledi neke svoje nagone, obrće oko svoje ose, tu i tamo skreće, iznenadno se razleti uzduž i popreko kao poludeo, nemilosrdan, i povlači nas po sopstvenoj volji, prema raju ili paklu, bez obzira na naše napore ili naše zasluge.(A.Kaso)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
106. - Smajračica
riznica | 22 Septembar, 2015 01:08
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
105. - Ptičija tragedija
riznica | 21 Septembar, 2015 09:57
Sunce se kretalo ka zenitu pa je dnevna svetlost sada jasnije otkrivala detalje susedovog dvorišta. Na južnoj strani dvorišta se ukaza veliko jezero između visokih, ponosnih čempresa. Bilo je tu, bliže vodi, i šipražja u kome su boravile patke, guske i ševe. U jasikinom šumarku ugleda prelepu mladu fazanku kako stoji na nekom čudnom panju, puno takvih panjeva okruženih kamenjem jezivog oblika koje ga je okružovalo kao čudovišta, ali fazanka se nije plašila.
Naša Golubica se strese. Čudnog li dvorišta, bože mili!??
Videla je ona tačudovišta sa svojim iskolačenim očima negde ranije, ali se nije mogla setiti gde tačno; možda u svome snu?
Ne hte više o tome da razmišlja.
Vetar je sada sasvim legao i dan se smirio. Ona poče razgledati okolo i tek tada ugleda i druge lepe i prijatne ptice, žune, vrapčiće, slavuje, senice, detliće, bilo je i papagaja (valjda su ih puštali iz krletki da slobodno lete) i jednu lastavicu ... Slavuji su pojali najlepše pesme koje je do tada čula, pa je i sama počela pevušiti. Imalo je to dvorište svojih čari i svoju lepotu.
Najzad se diže da pođe kući, kad joj počeše prilaziti neke ptice, te tako započe njihovo druženje ...
Primetila je i neke paune kako se šepure dvorištem, sa gladnim pogledima punim žudnje.Pogled izbliza na sve njih davao je sasvim drugačiju sliku nego kada su se oglašavali iz daljine. Videla im je lice, usne, oči; iz nekih je zračila ljubav i dobrota. Pružiše ruke jedni drugima.
Nije baš sve tako crno i beznadežno, pomisli ponovo.
* * *
U veselom čavrljanju prođe dan, često ometan kreštanjem kreja, graktanjem gavrana i raznim drugim urlicima i zvucima. Sve ptice su igrale svoju, čudnu igru, sebi svojstven ples, neke su se u tome svađale, sve je ličilo na performans. U nekim trenucima prljave igre čar je bila tako mrtva kao da je svaki smisao napustio život.
I ne potraja to dugo.
Na krilima mraka spusti se neizvesnost i nadvi nad njom, izađe neki duh kao veštac, zaplete se među drveće, u cveće, travu, u svaki onaj oštri zluradi kamen što se skrivao duž obale jezera, u visoke čemprese i krošnju topole , svuda baš svuda se uplete.
„Zatim izađoše buljine i ptice što lete noću. U šumi nastade jedna svirepa ptičja tragedija – neko mračno gonjenje u sumraku nad paprati; prodorni krici stvorenja u koja se zarivaju kandže; i, pomešani snjima,promukli gnevni urlici pobede. Dugo je trajala ta noćna larma koja je u zvucima davala simbole sve svireposti u srcu Prirode; dok najzad smrt nije smirila tu oblast. A neka duša koja bi žalila za beguncima, mogla bi još jednom slušati, ali bez plača.Tada je jedan slavuj počeo svoje dugo treptavo izvijanje; i jedna ševa zapeva u mladom žitu. I opet je noć zastala duboko zamišljena u ćutljivim vrhovima drveća, u još tišim dubinama vode.“ Džon Golsvordi
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
104. - Ritam srca – Moj golube
riznica | 20 Septembar, 2015 13:45
Naše dvorište je veliko, prostrano, lepo i bogato zasadima raznog voća. Kuća je u njegovom središnjem delu, sa verandom duplo većom od susedove i ulazom koji gleda na Istok. Veranda je prilično svetla, a kuća dosta starija od susedove, još uvek dobro držeća.
Susedov ulaz, pak, gleda ka Zapadu, tako da su komšije okrenute leđima jedan u odnosu na drugog, nikada se ne posećuju, ne paze, takoreći i ne gledaju. A nije to oduvek tako bilo ...
Onaj Golub-Sused domaćin je još ranije pozvao Našu Golubicu u posetu, ona je obećala i toga jutra je i otišla.
Da nije dala reč i da je znala da ostale ptice i živina kod suseda ne znaju za taj poziv, sve bi bilo drugačije...
Ona je dakle toga jutra preletela i stala na topolu koja je bila na drugom kraju njihovog dvorišta ispred ulaza. Golubovi su je čekali na krovu verande, na ulazu. Zaglušujuća buka kombajna, sunce koje ju je zaslepljivalo, sve nepoznanice novog mesta držali su je na oprezu. Golubovi nisu reagovali a ona je, misleći da ne vide da je došla, uzletela da pogleda dvorište.
Kombajn je domalo prestao sa radom i tada je mogla čuti graktanje uznemirenih gavrana, protest drugih golubova, ćurlikanje, kreštanje, pa i kokodakanje, a tek poneki pev slavuja ili senice ... Samo su sove utihnule jer je uveliko počeo dan. One će sa kobcima, jastrebima i orlovima tek kasnije organizovati krvavi pir.
Kakva zaglušujuća graja!
Oni su mislili da je nepozvana uletela u njihovo dvorište i razleteli su se da je oteraju. Uspela je sleteti na krov blizu ovih Golubova Domaćina ali oni su i dalje ćutali praveći se da je ne vide i prepustili je na milost i nemilost živini iz dvorišta.
Kako su ovi susedi nevaspitani, pomislila je, a stalno se prave da su gospoda sa Zapada!
I tako je to počelo.
„Reč, kad nestane daha, samo je praznoverica; a radi praznoverice bilo je greh upropastiti svoj život. Društvo – to ona zna, to mora znati – mari samo za formu, za spoljni oblik stvari. A šta ih se tiče šta društvo misli? Ono nije imalo ni duše, ni osećanja, ničega.“ Džon Golsvordi
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
103. - Anđeli vremena
riznica | 19 Septembar, 2015 12:47
Beli oblaci se razvili nad šumom, poput reke svetlih anđela šire krila. Vetar se stišao pa sanjiva toplota ne da jutru da se probudi. Šumor leta se u svojoj punoj snazi nakupio nad rekom.Vazduh odiše sladunjavim zemljanim mirisom od istrulog lišća. Sunce se ogleda u krošnjama topole, svetlošću u treptavo jutarnje zlato i srebro.
Mračna veranda jedne stare kuće, miris dunja i skoro pokošene trave, klaparanje kombajna u zrelom žitu, zujanje mnogobrojnih pčela, palisada obrasla mahovinom ... leto izmiče vrednim danima jedne, inače, lenje godine pustoga veka.
Na krovu dva goluba a u lelujavom lišću topole golubica. Golubovi gaćani, tanani i ćudljivi, drže se po strani.
Kad bi ona bila moja, pomisli jedan od njih, načinio bih je besmrtnom kao što su stari Grci i Rimljani spašavali svoje ljubavnice od vremena ...
Golubica odlete.
„Čudno da je u životu moglo biti takve lepote i divne mekote koje u srcu bude bol svojom krasotom, i da u istom životu bude surih pravila i okrutnih brana – mrtvačkih sanduka sreće! Da vrata budu zatvorena ljubavi i sreći.“ Džon Golsvordi
Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink
102. - Put za Bolje
riznica | 18 Septembar, 2015 09:47
Toga jutra, nakon doručka, bila je ćutljivija nego inače. Izašla je u šetnju i ne rekavši kuda će – sede u voz za Bolje. Nije tačno znala gde je to mesto, ali je znala da postoji. Mora da postoji!
Radosna što može biti sama i sada prilično umorna, ona potraži kabinu za dame, uze svoju knjigu čekajući polazak voza ...
Vozovi su stajali.
Dugo.
Toga dana otkazani su svi polasci. Ipak, svi putnici su i dalje sedeli u vozu i čekali polazak.
Tako je bilo, seća se, i pre 20 godina ...
Bila je iscrpljena i osećala je snažan bol u mišićima. Bio je isti ovakav voz, ili sličan,ona u njemu na putu za Bolje. Voz je, istina, domalo krenuo i povezao je Negde. Ali, tada je sve bilo surovije i beznadežnije, ili se samo tako činilo, tako je mislila, pa je svaka destinacija bila Bolje ...
A gde su nas ti vozovi dovezli?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
101. - Tokovi misli
riznica | 17 Septembar, 2015 14:14
Na planini Radan u blizini Kuršumlije voda teče uzbrdo u dužini od oko 250 metara. Na tom mestu uzbrdo će krenuti i ugašen i otkočen automobil. Za taj fenomen još nema naučnog objašnjenja, ali ga neki povezuju sa blizinom Đavolje varoši. >>>
Dobro poznati put spušta se do reke. Po njemu klizi misao. Lagodno, bez potrebe da podešava svaki svoj pogled, svaku reč. Kad je rutina ponese, kreće se toliko opušteno da zaboravlja da su njegova dva lica koja kretnjom dotiče stvarna i opasna, a ne samo blede senke u neodvojivom praćenju, nevidljive u koracima pod i za njom, kako se moglo naivno u površnom posmatranju učiniti.
Neko će, a neko nikada neće razumeti da je misao bujica, a njen put korito reke kojim dopire, dotiče, uzima i odnosi sve ono što odabere na tom putu.Svaka reka teče nizvodno, pa makar to bilo i uzbrdo, ali još ni jedna reka nije, pokunjeno, tekla uzvodno!!
Eto, a neko to nikada neće razumeti.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
90. - Peeping Tom
riznica | 06 Septembar, 2015 16:56
Eeeeh,
Virimo svi po tuđim blogovima.
I šta tu ima loše? :P
Kako bismo znali šta drugi pišu.
Čitamo, čitamo, a čitaju i oni nas!
Lepo.
Ovo je priča o dve Lady, istorijskoj i savremenoj ličnosti.
Lady Godiva i Ledy Savremena.
Zašto lady Godiva?
Prateći napredna društva, naše državice u regionu su počele uvoditi „pravila“ sebi odgovarajuća, pa je prvi na potezu bio porez... ljudi imaju puno preblema vezano za to ... a nećemo dalje o politici, već o Lady Godiva koja je, osam vekova pre nas, pristala da projaše naga gradom Koventrijem da bi njen suprug Leofrika, erla Mersije, smanjio poreze koje je ubirao od svojih podanika...
E sad, ovakva Lady nije moguća danas, ne zato što nema plemenitih plemkinja, već što današnji vlastodršci nisu muževi koji bi postavljali tako nastrane zahteve kao Leofrik ...;)
Ledy Savremena
je moderna žena kojom može postati i postaje svaka od nas, pritisnuta hiljadama obaveza što na poslu, što kod kuće, deca ako ih imaju i muževi ako ih imaju, koji, kao što rekoh nemaju nastrane zahteve, ali imaju stotine zahteva osmišljenih da stvore sopstveni komoditet ...
Hm, dakle tako žena prepuštena rutini zadovoljavanja tuđih a ne svojih potreba, neposvećena sebi, brže stari. Prvi znaci starenja nisu bore i sede kose (to se sve danas da lako srediti i postati „lutka bez mane“), prvi znaci su gubitak inspiracije, beskrajna ponavljanja događaja iz prošlosti i nostalgija, nostalgija nostalgija ...
Unutrašnja nadogradnja hemijom, doping uma i proteza duše još nisu osmišljeni kao nadomeštanje propuštene edukacije, nazovimo to „botoks erudicije“. ;) Mora se ono prosto seljački čitati, učiti (a napisa mi skoro mail-om jedna blogerka da sam joj smešna što čitam knjige ... takoreći zaostala sam skroz naskroz :D ...).
E sad, ne kažem da se lako pronaći u modernim tokovima života, naprotiv treba biti lud pa smestiti se u “farma reality“ programu današnjice, onomatopejom pojati, ali ...
... ali ako hoće da je pamte vekoma nakon (kao LG) ... mora biti hrabra, odvažna i puna ideja, večito mlada duhom.
Ne ide to baš svakoj, modernoj ženi. ;)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
79. - Magija
riznica | 14 Avgust, 2015 15:29
Došlo je vreme po svoje, reče M. rezignirano, nemoćno, kao prorok, pomalo i kao glasnogovornik njihovih najskrivenijih slutnji i strahova.
Panika je ponovo zavladala.
Njemu je veoma važna porodica i ništa mu drugo nije tako važno, zato odustani dok još ima vremena ... reče Proročica svevidećeg oka.
Ali ja ništa ne radim, pomalo uvređeno reče Selena.
Živim u njegovoj duši kao što su strahovi u vašoj. Čemu strah ako voli to što mu je važno?
Vi mene ustvari uhodite, proganjate i pronalazite ono čega nema.
Sve se odvija u vašim glavama i našim srcima, jer koga je kada bilo briga za nečije ljubavi i postelje ako iz njih zorom nije izlazila MOĆ?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
78. - Zovem se ime
riznica | 11 Avgust, 2015 13:13
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime, već kao svetlosni znak? Zovem se slično odjeku. Ne nečeg što je bilo,ne nečeg što je sada, ne nečeg što se priprema Odjek sam svega zajedno. I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio. Odakle smo ponikli, gde su nam koreni. Nema čoveka bez identiteta, bez saznanja o svojoj prošlosti.o krvi, srodstvu ... o nastanku. To je mnogo više od genetike. Ta zemlja iz koje isklijasmo i vižljaste vlati trave, lišće i grane što ih vetar vitla a mi na njih kačimo imena svoja i imena predaka naših. Nisu to samo pragovi i kamenčići što po starom drumu poskakuju, to su boje neba i livada i onaj jedinstveni miris vazduha u proleća, leta, jeseni i zime, gde se sva godišnja doba vole i vekovi oslikani u njima, unazad, sve do one zemlje i one vižljaste trave iz koje ponikosmo; ime je pamćenje kojeg se ne odriče ... Šta je, uopšte, ime?
Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?
Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.
(Mika Antić)
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
77. - Ko je ubrao jabuku iz Raja?
riznica | 09 Avgust, 2015 01:26
Točak vrti svoje cikluse, rađanja, umiranja, ponovna rađanja ...
Život je jedna krhka biljka koja podleže zakonima prirode.
Da li mi se čini ili te nerviram?
Evo ti Eva. Šta je bilo s njom?
Kad bi bila u pitanju samo religija, zakoni bi bili nepotrebni; religiozni narodi imaju malo zakona. Njihovo pravo je običajno. Moral počinje sa zakonima. Da je vezan za religiju ne bi bio promenljiva kategorija.
Šta te muči? Eva ili ja?
Eva je samo poželela. Žene uvek žele. Ženama treba da veruju da u životu postoji više.
Eva je srce, osećaj, a Adam je razum. Srce uvek greši, takve su i žene: zato je razum tu da ih opominje i čuva....Eva je samo svoju želju prenela razumu.Razum je poslušao srce i jabuka je ubrana. Eva nije prestupnica, razum je taj koji je doneo odluku.
Zašto?
Da bi bilo nas!
I kome sada verovati?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
76. - Pre i Posle Kiše
riznica | 06 Avgust, 2015 11:55
Pre kiše, obično je veliki pritisak.
Vetrovi, poplave, oluje, bujice, kiše, vode kad nadođu i druge nepogode odnesu sve pred sobom, ali prijateljstva i ljubavi ostaju.Vreme je neumitno. Vreme stavlja na probu svako prijateljstvo, iskušava ga.Uostalom, kakva bi to prijateljstva bila koja uzmiču kada čovek treba pomoć?
Prijateljstvo prašta zablude, nepromišljenosti iz strasti, ali ono mora biti neumoljivo prema onome ko odluči da trguje svojom dušom, duhom, telom, mišlju i rečima.Biti svoj i biti prijatelj, najteža je stvar na svetu.
Posle kiše je uvek lakše.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
75. - Užitak ljubavi
riznica | 05 Avgust, 2015 11:30
"Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira." (Antoni de Melo, Put ljubavi)
Prava ljubav nas toliko ispunjava da je nemoguće osetiti usamljenost i kada nismo pored voljene osobe...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
73. - Klatno
riznica | 04 Avgust, 2015 10:41
Svako ima svoju ljuljačku života,
svoj ritam,
frekvenciju proizvedenu njihanjem,
disanjem,
sopstveno titranje,
osetljivost.
Interferencija nas slabi, pojačava ili poništava.
Opasno je slabljenje koje vreba i preti da nas poništi.
Nekada jednostavno ne ide,
ne možemo promeniti svoj ritam,
navike,
ophođenje, ....
a
ne možemo se ni prilagoditi
tuđim imperativima
...
Eto zato, zadržimo reči za sebe.
Ima i biće uvek boljih od nas.
A nije da nisam htela.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
72. - Cvetovi agave
riznica | 01 Avgust, 2015 16:11
Jutro.
Budim se rano, po običaju. Jutarnje plivanje, spremanje i putovanje. More za sve vreme nije bilo tako mirno i pitomo, plavo i mirisno ... A onda cvetovi agave. Neverovatno visoki i lepi. Ponosni. I konačno izmamljuju onaj toliko željeni osmeh.
Podne.
Putovanje. Zastoji, Vrućine.
Vetar spašava situaciju. Klimu smo odavno napustili, držimo otvorene prozore!
Kao nekada, i bolje je.
Veče.
Još putovanje. Još zastoji. Umor.
Noć.
Putujemo kao da se i put izdužuje. Poslednja naplatna rampa kilometarska kolona. Tužno gledam još jedno čekanje od dva sata .... kad ne znam na koju foru prođosmo za nekim kamionom prvu, pa u drugom delu još, još i još i ne zadržasmo se ni pet minuta ... Uh, spasila sam nervni sistem ... Izvinjavam se svima što sam prošla preko reda, ali me očigledno niko i nije video usled stravičnog umora od svih čekanja...
Kuća.
Povratak kući je uvek lep, ali ostaje želja za onim odakle smo se vratili ...
Zaključak.
800 km i nije neki put, ali u ovakvim uslovima glupo je ići izjedna. Obavezno noćiti negde! U odlasku jesam, ali u povratku nisam. Velika greška. Ispada da čovek treba biti srećan što se sa odmora vrati živ, zdrav i čitav!? Makar i mrtav umoran i ošamućen.
Sada su i roletne podignute.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
