112. - Jutro nije blizu
riznica | 28 Septembar, 2015 20:22Sunce se spustilo nisko ostavljajući na nebu krvavo crven trag. Smrkavalo se i postajalo je hladnjikavo. Dva stara prijatelja su sedela oko kamina, on sa jedne, ona sa druge strane a između njih je pucketala vatra bacajući varnice iz otvorenog kamina. On je čitao a ona razmišljala.
Borba je bila silna, duga i mogla je trajati u nedogled da publika nije podbacila. Od siline udaraca stradali su navijači. Pokošeni do nogu, popadali svi do jednoga.
Oni su popravili dresove i napustili borilište. Sada više nije bilo nikoga ko će se, kao nekada, zapitati šta je on njoj, a šta ona njemu bila. Ona je njemu isto što i on njoj, sve ono što, sem njih, nikada niko više neće (sa)znati.
On podiže pogled sa knjige i pogleda kroz prozor. Kiša je raskvasila zemlju i putevi se nisu razaznavali u blatu. Ona ostade misli zaglavljenih u razmišljanju.
Daleko je zora, reci mi da znam, da jutro nije blizu.
Odmor prija. Neka potraje ...
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (5).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
