78. - Zovem se ime
riznica | 11 Avgust, 2015 13:13Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime, već kao svetlosni znak? Zovem se slično odjeku. Ne nečeg što je bilo,ne nečeg što je sada, ne nečeg što se priprema Odjek sam svega zajedno. I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio. Odakle smo ponikli, gde su nam koreni. Nema čoveka bez identiteta, bez saznanja o svojoj prošlosti.o krvi, srodstvu ... o nastanku. To je mnogo više od genetike. Ta zemlja iz koje isklijasmo i vižljaste vlati trave, lišće i grane što ih vetar vitla a mi na njih kačimo imena svoja i imena predaka naših. Nisu to samo pragovi i kamenčići što po starom drumu poskakuju, to su boje neba i livada i onaj jedinstveni miris vazduha u proleća, leta, jeseni i zime, gde se sva godišnja doba vole i vekovi oslikani u njima, unazad, sve do one zemlje i one vižljaste trave iz koje ponikosmo; ime je pamćenje kojeg se ne odriče ... Šta je, uopšte, ime?
Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.
Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?
Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.
(Mika Antić)
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (6).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
