Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [148]
Hroničarski zapis [67]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

217. - Sva blaga sveta

riznica | 16 Jul, 2016 10:26

 

Postoji blago koje držimo u kovčegu i previše ga volimo da bi ga delili sa svetlom dana.

Njegovo najveće blago, najdragocenije imanje, je Gospođa. Smešta se udobno kraj Nje, malo je opipa da oseti kako je topla, nežna, meka, stvarna i Njegova.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

215. - Uz jutarnju kafu

riznica | 14 Jul, 2016 08:56

 

...razmišljam kako ta reč "kafa" na svim jezicima svuči nepogrešivo isto, kao i ona iskonska reč „mama“, iako nema ni približan značaj njenom.  Postoje i gestovi stari koliko i sama istorija, kada ta jedinstvena „mama“  razdrlji svoju spavaćicu i spusti dete na grdi.

 

Neke su stvari zapisane u genima.

 

Ima i onih drugih, izokrenutih. Svake godine mi se u Grčkoj glava rastrese od nihovog NE, koje je zapravo DA, iako ne sledi, meni toliko važnu, logiku. A možda te neke male stvari koje prave zbrku u glavi samo pojačavaju „nadu“ , reč za koju svi dobro znamo a na španskom jeziku znači „NIŠTA“!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink

214.- Energija prirode

riznica | 21 Jun, 2016 22:48


 

“Postoji geometrija u šumu muzičkih žica…postoji i muzika u prostoru između sfera”,

Pitagora

 

Vrisak nije tonski ravan, niti su oblici koji nas okružuju u prirodi pravilna geometrijska tela.

Univerzum je fraktalan, sastoji se od beskonačnog ponavljanja istih ili sličnih nepravilnih oblika, koliko god se ide u dubinu njihovih detalja.

Fraktali su geometrijski objekti čija je fraktalna dimenzija strogo veća od topološke dimenzije.Topološka dimenzija se objašnjava stepenima slobode kretanja tela, dok fraktalna dimenzija prodire u beskonačnu unutrašnjost tela.

Svemir zvuči kao eterična muzika univerzalnosti pejzažnog beskraja. On je gradivna struktura velike lepote sa mogućnostima beskrajnog ekspresivnog izraza.

Beskonačnost je jedno veliko, pravo, igralište za maštu koje omogućava doživljaj nadzemaljskog kolorita i tuđinske grafike.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink

213. - Deca ...

riznica | 14 Jun, 2016 18:08

 

Svi naši napori da očigledno dovedemo u red znaju biti neshvatljivo beznadežni, tim više što su naša nastojanja izraženija. Džaba bilo, kada sudbina ima svoj program.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

210. - Na rubu

riznica | 19 Maj, 2016 21:32


 

Površinom zemljine kore krivudaju vode strašnoga života, duboke, kanjonima utisnute. Prosečene.

Na samom rubu obale, sa jedne strane reke raste Jasmin, a na drugoj je Ljubičica.

Tu sam – doviknu Jasmin – ne mogu dalje, sada je na tebe red.

Ljubičica uvuče glavu peteljki i odmahnu tom ljubičanstvenom glavicom kao da se nje to ne tiče.

Gledao je u dubine, gde je penila bistra planinska voda.

Nemamo mnogo vremena -  ponovo progovara Jasmin.

Provalija je velika i ne želim da gledam, suviše sam mala – odgovori Ljubičica.

Ne moraš!

(ima i drugog cveće, pomisli Jasmin)

Svetlost se odbijala od uzburkanu površinu vode koja je hučala sve jače i jače, zaglušujuće.

 

Ona je krenula.

Isprva polako, a posle sve brže u potragu za vodom božjeg spasa.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

207. - Grobnica za Savu

riznica | 10 Maj, 2016 09:16

 

Sve češće mi se čini da je ranije u našim životima bilo više vremena za sve što bismo hteli.  Možda i nije, ali jedno je sigurno, da postoji mesto gde vremena ima na pretek i da ono više nikome ništa ne znači.

Groblja.

Mesta apsolutnog mira i tišne.  Grobne tišine. Spomenici smiruju dok tiho stoje u polju usnuli i hladni kao kralj pred mrtvim dvorjanima.To je, mislim, tako zbog materijala od kojih su izrađeni, jedni od kamena a neki i od bronze, teških materijala koje zamišljamo kao neuništive, te oni stvaraju iluziju večnosti.

Postoje ljudi čiji životi nadilaze vreme u kome su živeli, čija dela prevaziđu njihove živote, po trajanju, po težini, po značaju, po volumenu ... i čiji grob postane mesto okupljanja, kao mesto nove nade, kao izvor energije koja se crpi iz tog njihovog dela, ugleda koje preraste u kult.Takav beše grob Svetog Save Srpskog u manastiru Mileševa. 

Međutim, te 1594. godine Gospodnje banatski su Srbi podigli ustanak protiv turske vlasti. Lik srpskog velikana nošen je na zastavama. Kao kazna za ovu bunu u krvi ugušenu, Sinan-paša je 10 maja naredio da se mošti najvećeg srpskog svetitelja donesu iz manastira Mileševa , gde su se nalazile preko 350 godina, i spale. To je trebalo da uništi svetiteljev veliki kult u narodu, a sa njim i sve nade za oslobođenje od osmanlija. Mošti Svetog Save bile su, po rečima istoričara, „izvor srpskog državnog legitimiteta" i „simbol srpskih tradicija o državi i nezavisnosti".Po jednima spaljivanje moštiju se dogodilo na Vračaru, gde je podignut veliki crveni krst po čemu se ovaj deo Vračara tako i zove, a po starijim izvorima je to bilo na Malom Vračaru, na mestu današnjeg Tašmajdana.

Svake godine, 10. maja, Srpska Pravoslavna Crkva molitveno se seća i obeležava dan spaljivanja moštiju Svetog Save Srpskog.

(izvor internet)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

206. - Ljubomora

riznica | 08 Maj, 2016 16:02


 

Ljubomoru stvara sujeta onda kada oseti da je neko bolji. Tada čovek počinje da gubi meru, preteruje u postupcima u svemu.

Uklapanje sopstvenog izgleda u društveno prihvatljive norme je najbolji primer ličnog nastojanja da se bude bolji na prepoznatljiv način. To je moda. Tada naša „elita“  ropski prihvata sva svetska zastranjivanja i sve gluposti tzv. Savremenog života, demantujući samu sebe.

Ljubomora je rezultat površnosti, a površnost zanemaruje suštinu jer vidi samo spoljašnji sjaj.

Tako ljubomora postepeno ali sigurno razdire ličnost.

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

205. - Ćorava kutija

riznica | 04 Maj, 2016 20:21


Postoje predmeti koji ne gube svoju lepotu, sjaj ni privlačnost uprkos protoku vremena.
Takoreći prkose vremenu. 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

204. - Fatalni Aca

riznica | 04 Maj, 2016 11:32

Kralj Aleksandar I Karađorđević, kralj Kraljevine Jugoslavije, poznat kao kralj Ujedinitelj (Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije dali su mu naziv Viteški kralj Aleksandar I Ujedinitelj) , poznat kao drugi sin kralja Petra I Karađorđevića iako je bio četvrto dete (od petoro dece) po redosledu rađenja (ženskinje se ne računaju), poznat po tome da je na presto stupio zahvaljujući tome što se njegov brat princ Đorđe odrekao prava na presto nakon snažnog pritiska političkih krugova u Srbiji (27. marta 1909), poznat po svojoj ključnoj tezi "Balkan - balkanskim narodima" (s tezom da je to jedni način da se stvori zona mira i stabilnosti), poznat po agrarnoj reformi, ličnoj vlasti, Oktroisanom ustavu (septembar 1931) i (šestojanuarskoj) višegodišnjoj diktaturi, po tome da ga ni Srbi nisu baš nešto voleli budući nije napravio manju državu prikladno veliku Srbiju i konačno poznat po svom tragičnom kraju ( ubijen je u Marselju9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske organizacije VMRO) kao i po tome što mu pripisuju da je bio Mason.

Manje je poznato da  je bio prvi Srbin koji je leteo avionom, po nestalom gradu Žrnovu (na mestu Neznanog junaka na Avali) i to da je bio veliki ljubitelj tetovaža, pa je i sam imao jednu na telu (na grudima mu je izrađena velika tetovaža na kojoj je predstavljen pruski jednoglavi orao raširenih krila koji u jednoj ruci drži mač, u drugoj šaru, dok mu na glavi počiva heraldička kruna, a tu u činjenicu otkrio je Đakon Nenad Jovanović prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže), kao i po najlepšem mostu koji je Beograd ikada imao, kako tvrde starosedeoci, a koji je ime dobio u čast kralja Aleksandra, dva meseca ranije ubijenog u Marseju.

Ovo je priča o mostu!

Na mestu na kom se danas nalazi Brankov most nekada je stajao most kralja Aleksandra, prvi most u istoriji koji je drumski spojio Beograd i Zemun . Oslonjen je bio na dva armirano-betonska soba stuba u srpsko-vizantijskom stilu, dok su čitavu konstrukciju držala čelična užad. izgrađen je po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu, a ukupna dužina iznosila je 474 metara, a Beograđani su ga od "milošte" zvali Acin most. Bio je to Zemunski most, zahvaljujući kome su Beograd i Zemun postali jedno.

 “Most nije bio dugog veka, posle samo sedam godina dignut je u vazduh u aprilu 1941. godine, a rušenje je obeležila velika tragedija. Naime, most je dinamitom survan u vodu baš u trenutku kada se ispod njega nalazio brod "Tanasko Rajić" sa 110 ljudi.Inženjeri su u mrkloj noći prevideli lađu, te se metalna konstrukcija survala tačno na nju na mestu usmrtivši 95 osoba. Tako se i potvrdio mit o prokletstvu mosta nastao zbog činjenice da se gradio na ostacima stare džamije. Nekadašnja Liman džamija nalazila se tačno na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save.” 

Još zanimljivosti

Posle rušenja, kad su Nemci potom ušli u Beograd hitno im je bio neophodan most za prebacivanje trupa i opreme iz srednje u jugoistočnu Evropu, kao i sirovina, ali i ranjenika u obrnutom smeru. Kako je opravka postojećeg mosta bila krupniji zalogaj rešenje je pronađeno u Žablju, gde je neposredno pre toga, s ciljem da premosti Tisu, iz Nemačke u delovima dopremljen novi most. Pošto je most u Beogradu bio neophodniji to je nesuđeni žabaljski hitno prebačen u Beograd, montiran, i tokom 1942. godine pušten u saobraćaj - To je Savski most (Beograd).

Postoji i mit o prokletstvu mosta kralja Aleksandra, koincidencijom korišćenog 7 godina, posebno zbog činjenice da se most gradi na ostacima nekadašnje džamije, koju su prethodno morali da raščiste. Džamija se, inače, nalazila tačno na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save. Upravo su tu Liman džamiju, kako se zvala ova bogomolja, ljudi želeli da zaborave.

Izvor Vikipedija

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

203. - Glavešine iz našeg ćorsokaka

riznica | 02 Maj, 2016 13:05

 

Ne izjednačuj propast države sa propasću svega, države se i daju narodima da bi imalo šta propasti umesto naroda, da bi se imalo šta dati u otkup duše naroda. Vladika Nikolaj Velimirović


"Moj narod" nova je i za moj ukus prečesto korištena floskula kamarile na vlasti od koje mi se kosa diže na glavi. Potrošili su državu, pa je valjda sada došao na red narod?
Ne nije to diskretno podilaženje, podvačenje pod kožu narodu, to je opako svojatanja nečega što ni po čemu ne može pripadati vršiocima dužnosti na vlasti, običnim državnim činovnicima, slugama naroda. Mogu li poverenici za služenje narodu biti gospodari?
Izgleda da mogu.
Mogu biti gospodari ove mučenice države koju im niko ni ne brani, koja im je prepuštena za otkup duše narodne, i zato narod ne prizna sopstvenih vlastodržaca, gospodara,  ma koliko se debelokožci na to ne osvrtali.
"Moj narod", misao je koja predstavlja anatomiju naše propasti.
Zar se time ne ubijaju sve građanske vrline i sva društvena dostignuća na kojima ona počivaju, ma kolika da su i odbacuje svaki onaj koji ne sedi pred ruševinama tih dostignuća? 
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

202. - Malo (bolje) sutra

riznica | 25 April, 2016 12:20

Tačno vreme.

Pauza.

Pogled kroz prozor ukazuje da treba poneti kišobran. Nevoljno krećem i  žurim da bih u tih pola sata stigla završiti obaveze. Kiša sapire ulice tužnoga grada.U povratku kao i u odlasku vozim se tramvajem. Samo da opet ne smrdi, pomislih.

Ulazim.

Smrdi. Grđe nego prošli put.

Namrštena „bacam“ pogled da vidim da li su opet tu žena što je prošli put neprestano trebila vaške po glavi i uspavani čovek? Nisu. Vidim dvojicu baskućnika sa kapuljačama.

Pogled mi se susreće sa mladom devojkom i ona reče, linija kruži, pa Oni tu sede, spavaju i greju se ... Tramvaj kao socijalna ustanova, pomislih! Možda je to najjeftiniji način ...?

Možda?

Ali kruženje beskućnika tramvajem broj 2 u Beogradu je izgleda postalo put u bolje malo sutra. 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

201. - Rok at Taš

riznica | 23 April, 2016 08:28

 

Završena je rekonstrukcija stadiona Tašmajdan i on je sinoć svečano otvoren odličnim rok koncertom  na kome su nastupale rok grupe uz koje smo odrastali a koje su zajedno sa nama starile. Sjajan vatromet i poznati avangardni zvuk muzike.

Kultno mesto je imalo rekordan broj posetilaca. Sve je bilo kao nekad, a i ja sam kao dobra i poslušna Pepeljuga ostala samo do ponoći ...

 

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

199. - Homo balcanicus 1

riznica | 20 April, 2016 12:56

Kad plakanje postane opasna veština, a laganje vrlina, znači da je došlo paravreme?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink

198. - Dobre sluge – zli gospodari

riznica | 19 April, 2016 08:56

 

Homo balcanicus. Posmatram ljude ruralnog porekla, sudbinski predodređene za potčinjavanje prirodnim silama i pojavama; oni u uslovima građanskog života nastavljaju to kao logičan sled jednog stanja stvari.

Kad su u poziciji dole, oni uvek idu u pravcu veličanja pretpostavljenog a ne u pravcu sopstvenog usavršavanja i uzdizanja. Oni se čak trude i da umanje sopstveni ugled pre nego da podignu svoju vrednost i tako omogućavaju ostajanje u močvari.

Ali ako na neki način dođu u poziciju gore, tada zaboluju od  sindroma bicikliste.

Teraju i voze isto.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink

197. - Kazan-ovina kuhinja

riznica | 16 April, 2016 23:03


 

Ti misliš da je tebe nemoguće ne voleti, a zapravo zaboravljaš da je junak tvog života razapet između svih žena koje su se ikada pojavile u njegovom životu, između pomaganja baki, majci i silnim drugim pomahnitalim, bolesnim, ostavljenim i razočaranim ženama ... On je između. On je uvek između, jer on je čovek koji ne zna šta hoće, osim što zna da hoće sve. Bez kriterijuma, bez emocija, bez obzira ... bitno je samo da njegove budu sve...

Njemu je zapravo svejedno, tako da će voleti i tebe, ograničeno, važan je samo broj, voleće te kao jednu u nizu. Voleće te na sve moguće načine koje od njega žene traže, uglavnom sažaljenjem koje uspravlja i stvrdnjava njegovu mušku spravicu. Dovoljno je da budeš jadna, što ti od samog početka i jesi i on će ti se sam nametnuti iz želje da bude neizostavno potreban, da ti  bez njega ne bi slučajno propala.

 

Zadovoljavaće te svakoga petka.

Subotom će otići onom ružnom devojčetu iz detinjstva, nedeljom starijoj ženi iz navike, ponedeljkom će se pozabaviti šeficom, utorkom pesnikinjom  bolesnih kostiju koja mu silno želi roditi dete ali joj ženstvenost uvek završi pod krevetom, sredom višestrukoj samoubici koja ga stalno uhodi, četvrtkom onoj koju je fiktivno oženio, a petkom ...

Petkom ti uvek možeš čekati svoj red i misliti da je tebe nemoguće ne voleti. Za njega zapravo i jeste jer on voli sve. Voleće te i kada postaneš ona stara istrošena krpa, ne odbacuje taj ni jednu. Zavođenje je njegova profesija. Zadovoljavaće te kao i sve druge, malo će te usrećiti i nikada ti neće dozvoliti da postaneš bivša, jer bi na taj način njegova paleta bila okrnjena. Ostaćeš na sreću spašena sramote, odgodićeš suicid, osećaćeš se večito mladom lepom i poželjnom obavijena oblacima sopstvenih iluzija, osećaćeš se zdravom iako to zapravo nisi ... jer on je tvoj Kazan-ova.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink

196. - Nezainteresovano

riznica | 14 April, 2016 09:37

 

Slojevi od sunca i senki, a između njih memljiv miris. Ustajalost. Ne silazi u prošlost, i ne traži zaboravljene veze, niti dozivaj u pomoć snage mrtvih naraštaja.

Događanja su poput pisama ispisanih lepim rukopisom ali grafitnom olovkom na papiru, pa kako vreme prolazi, ona stare a tekst počinje da bledi dok sasvim ne iščezne, obrišu se sama kao loše upakovana laž u koju niko nije poverovao. 

Nezainteresovano posmatram dokone ljude koji tamo negde u svojim zamislima, zainteresovanim naporom duha, u svom očaju, smišljaju neke nemoguće situacije.Jednoga dana sve može postati stvarnost. Može. Ali neće, jer to je samo rečenica u maštanju devojaka, noćnoj svirci, nesvesnoj suzi u oku mladića i rečima vaših pesnika u kojima se događa vaš život. A vaš život biće naš zaborav. 

Nisu najgora ona zabeležena događanja, ili ona samo nagoveštena sa jadom koji nose. Najgora su ona nigde ne pomenuta niti opisana, zbog nezainteresovanosti.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (27). Trekbekovi:(0). Permalink

195. - Prepametni gubitnici

riznica | 12 April, 2016 13:51

 

Oni znaju sve šta drugi trebaju. Šteta što sami ne znaju to znanje primeniti u sopstvenu korist.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

194. - Mali čoveče, šta sad?

riznica | 08 April, 2016 20:14


 

Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne

zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo

nemoguće. j , s •-"*≪ IA

 

A ta zloupotreba uvek nekako izranja periodično, iz naših izbora!

 

 

  *        *         *

 

Svest je bombardovana,razum utamničen, a istorijsko pamćenje stavljeno iza žice, u logor. Savremeni čovek je bez samopouzdanja, onaj koji ne sledi svoje unutrašnje impulse i osećaje i koji ništa ne zna a da mu se ne objašnjava kako se to radi, pa se tako žene više i ne mogu porađati bez dule niti se u život može zakoračiti bez psihologa!, bez agencija da vas podučavaju kako se to, hoda, diše, voli ...(?)

 

Zašto?

 

Zato što deca više ne odrastaju gledajući kako roditelji rade,pa da tako uče od malih nogu, već uz kompjutere i društvene mreže. Zato što je stasala generacija neradnika i potrošača, palčića. Zato što je svet biznis koji sledi zakone novca, a ne zakone čoveku prirođene logike. Zato je čovek izgubljen u novom dobu, izgubio je sebe, svoje unutrašnje osećaje koji proističu i z genetskog zapisa. Uništen je njegov duh i on je postao bezosećajno, programirano biće vremena.

 

I kuda dalje, mali čoveče?

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (23). Trekbekovi:(0). Permalink

193 - Jedna jedina

riznica | 06 April, 2016 13:23


Niko nije izuzet od pričanja besmisla. Velika je nesreća ako ih se priča svečano i dostojanstveno, neko je rekao.
 
Zato ja od danas i zvanično prekidam sa njim, premda sam i pre šet godina tačno znala da on nikakvog uspeha kod mene ne može imati. Zanimalo me koliko se duboko može ići u besmisao? A život je igra i ja sam se igrala za sebe. Sad ga, besmisao, ostavljam njegovom besmislu, jer ja sam svoje završila.
Idemo dalje tragom novog smisla .... 
 
S tim u vezi promenila sam i ime bloga, prekidajući tako sve niti poveznice sa besmislom. Neka vas to ne zbuni!
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink

191. - Drvo

riznica | 16 Mart, 2016 14:46

 

U našem svakodnevnom životu vidimo oko sebe samo ono čime se stalno služimo, a često ne primećujemo celi jedan stari svet zelenila koji nam život daje. Vidimo aleje, a ne vidimo drvo, jer nigde u svetu drvo ne ume tako mirno, tiho, zagonetno, odbojno i pritajeno da ćuti u stalnoj težnji ka novim oblicima.

Jedno drvo starog gradskog dekora koje pamti razne ćudi ljudi i vremena ćuti o tome bezimeno i nemo. Teško je ovde biti drvo. Ljudi koje sada usrećuje ne primećuju njegovu tajanstveno razgranatu krošnju sa granom uz granu, treperavu i laku, prozračnu i svetlu ispod koje je  snažno i dugovečno deblo, pri dnu naborano kao srozane čarape nemarnog deteta, kvrgavo kao noge obolele od gihta, a pri vrhu glatko poput lica mlade devojke i nagoveštaj korenja gde se naslućuju crne podzemne razgranate dubine.

Kad pljusak prevari i nastane veseo romor krupnih kapi kiše po tim živopisnim krošnjama, bežimo pod drvo. I gledamo u nebo. I gledamo u mokri asfalt iznad kojeg ono stoji, ponosno i mirno kao nad slikom u mirnoj vodi. I opet ga ne primećujemo ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (12). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com