257. - Divlji Anđeli
riznica | 21 Januar, 2017 14:44
Govorio je dugo i tiho. Govorio je pažljivim slušanjem, a ja sam čitala polako da mi ne promakne neko slovo a sa njim nestane ona nit što povezuje naše misli.
Slušaj me dobro, neću ti ponavljati, uostalom znaš da su moje reči neponovljive ...
Znala sam da jesu.
Samo nisam znala kako mu uspeva da bude tako nežan u grubosti i tako grub u nežnosti, da me dovodi u istu ravan sa nižim od mene. To samo on može, složih se sama sa sobom, kao one njegove neponovljive reči...
Već sam dovoljno dugo s njim, da ni ne pomišljam na to da bih ga odrešila.
Voli me.tvoja zver.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (7).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
