Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [168]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

272. - Muzika iz rajskih vrtova

riznica | 02 Jun, 2017 23:48

Music For Dreams

 

Na malom brežuljku određenog oblika ili iznad trga od crne ugažene zemlje leluja zgusnuti vazduh kao muziku koja se obraća i čulima i razumu.

 

Muzika koja pobuđuje samo čula prima se uhom i za nju nije potrebno učešće razuma; takvo je pevanje ptica; njihov pev slušamo sa zadovoljstvom, ta muzika nije proizvod razuma, u njoj nema harmoničnih odnosa koji bi mogli uključiti razum, u njoj nema konsonanci i disonanci, ona se dopada kao posledica prirode prijatnih glasova. Ta muzika je iracionalna kao i osećanje iz kog nastaje i kojem se obraća. Nju čak i ne bi trebalo nazivati muzikom. Muzika se može obraćati i razumu; to je muzika koja se može shvatiti a da nije čulna i u nju spada musica mundana i musica humana; harmonija te muzike dostiže se razumom; ona ne daje smješu zvukova već odnos brojeva. Ona se odnosi na muziku sfera i muziku koja izražava moći duha. Između te dve muzike nalazi se ona koja se sluhom opaža i razumom prosuđuje; to je muzika koju su u staro vrijeme nazivali musica instrumentalis; ona nije samo prijatna lepotom glasova već naš razum u njoj nalazi i harmoniju brojeva. Samo čovek, budući da je razumno biće može da razume harmoniju. Ta muzika dozvoljava suđenje osećanja i razuma i to nije posledica prirode prijatnih zvukova i glasova, već konsonansa i drugih intervala raspoređenih prema unutrašnjem poretku harmonskih brojeva. Takva muzika daje zadovoljstvo i uči. Osećaju ili razumu pripada poznavanje muzike. Ono što čula dobijaju od materije zvukova, to razum odvojivši se od materije, saznaje u onom obliku u kom ono postoji u prirodi; suđenje čula je neophodno jer je ono vremenski prvo i razum ne može obaviti svoj deo posla, ako mu ne prethodi delatnost sluha. Sluh i razum deluju tako što jedan percipira u zvucima, a drugi dokučuje muziku u brojevima. Predmet teorije muzike, po Salinasu, je zvučni broj. To je za posledicu imalo da se muzika ne mora zahvatati samo čulom sluha već i mišljenjem, pa je muzika tražena u svemu gde su se mogle naći proporcije i brojčani odnosi; bila je viđena i u svetu i u unutrašnjosti naše duše; na taj način ona se mogla deliti na muziku koja postoji u kosmosu (musica mundana), na muziku koja prebiva u ljudskoj duši i čija je osnova unutrašnja harmonija (musica humana) i na muziku koja se realizovala uz pomoć instrumenata (musica instrumentalis). Muzikom sveta koja je tražena u kretanju nebeskih tela bavili su se matematičari, a muzikom koja počiva u čoveku i zasniva se na proporciji duše i tela bavili su se fizičari; samo je treća od pomenutih oblasti muzike pripadala "muzičarima" i to beše instrumentalna muzika. Istinska muzika jeste samo muzika sveta, dok su druga dva oblika muzike bili njeno podražavanje; ta nebeska muzika bila je metafizička, transcendentalna, neuhvatljiva čulima ne zato što smo se na nju navikli od rođenja, kako su to smatrali stari pitagorejci, već stoga što se ona ne čuje, što ne zvuči, budući da je ona duhovna harmonija. Ta samo mišljenjem dokučiva muzika nazivana je i spekulativna i ona je imala uvek viši rang u odnosu na praktičnu muziku. Nebeska muzika se razlikovala od pitagorejske muzike sfera: ona beše nebeska u smislu hrišćanske transcendencije. Harmoniju te spekulativne muzike čovek ne stvara već može samo da je misli; kako je tu reč o jednoj jedinoj nebeskoj harmoniji, srednjevekovni mislioci nisu nalazili mesto fantaziji, originalnosti, stvaralaštvu;

Izvor: M. Uzelac, Filozofija Muzike 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. lastavica  |  06/04,2017 at 11:59

    Nešto sam danas naučila kod tebe :)

  2. 2. Aneta  |  06/04,2017 at 19:34

    @lastavica
    I ja sam se tek sa ovom temom susrela i sa činjenicom da se vekovima unazad od pitagorejaca muzika mislila.
    Filozofija muzike
    se po treći put našla na mestu bez senki u delu Johana
    Keplera koje je njena kruna i njen kraj, tvrdi gore spomenuti autor. Nakon toga, u
    vreme koje traje do danas, pod uticajem novovekovne filozofije i s pojavom estetike, musica mundana biva potisnuta; zamenjuje je musica instrumentalis; to je vreme
    opadanja mišljenja muzike i narastanje nesporazuma
    muzike sa samom sobom, muzike koja je konačan oblik
    svoje propasti dobila u drugoj polovini XX veka; istina,
    situacija se znatno počela pogoršavati već krajem XIX
    veka; ne treba gubiti iz vida da su kasnije kompozitori
    poput Kejdža, Štokhauzena, Buleza, Šnitkea, Gubajduline,
    bili na tragu onog što je na vreme spoznao u oblasti
    pesništva Artur Rembo, ali su zavedeni slavom i novcem
    nastavili da "komponuju" (živeći u iluziji kako "stvaraju" muziku).

  3. 3. Aneta  |  06/04,2017 at 19:56

    Od pitagorejaca do Keplera razvila se posebna vrsta muzike kpja je nazvana muzika sfera. Ljudska muzika imala je uzor u kretanju i harmoniji nebeskih tele i bila je neodvojiva od matematike...

  4. 4. Aneta  |  06/04,2017 at 19:57

    Осим у музици, математика је пoслужила и каo инспирација за настајаое нoвoг музичкпг смера.
    Math rock је ритмички кoмплексан смер експерименталнoг rockа и indie rocka. Карактеришу га
    кoмплексни, атипични ритмoви, кoнтрапункт, непарне мере, диспнантни акoрди и незграпне
    мелoдије. Музика нема тoликo типичних елемената рoк музике, већ је више спoнтана и има
    призвук jazza. Упркпс тoме је прoрачуната и инструментални riffovi на гитари се заправп пoјављују у тачнo oдређенo време. Звук oве врсте музике мoже звучати чак и пoмалo хаoтичнo иакo је у
    пoзадини заправo стрoга математичка структура.
    Стил се пoјавиo 80-их гпдина 20 векa.

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com