Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [150]
Hroničarski zapis [68]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

155. - Sluge vremena

riznica | 29 Decembar, 2015 14:43


 

Dok su  drugi narodi negovali kult mrtvih, Indijanci nikako nisu želeli da imaju veze sa mrtvima. Ranije bi samo izbili rupu na severnoj strani kuće da bi duh mogao da izađe i niko više ne bi tamo kročio. Oni uglavnom i ne pominju ime mrtvaka jer smatraju da je njihov duh još blizu ...

 

Zapravo mnoga plemena američkih Indijanaca veruju u prisustvo duhova zasnivano na ideji da mrtvi postoje u drugoj dimenziji koja ima formu medjusobne povezanosti sa Zemljom. Ta druga dimenzija bila je prvobitno koncipirana kao postojanje na nebu visoko iznad zemlje, pa su od bleštavila zvezda mislili da su logorske vatre drugih plemena koja tamo žive, ali kasnije su ovim nebeskim telima data božanska svojstva.

 

U drugom delu sveta australijski domoroci imaju veliki broj verovanja,a značajno je da ona odražavaju koncept opstanka posle smrti.
Vreme snova za njih predstavlja neku vrstu nebeskih sfera koje se kreću u vremenu i prostoru. To je dom bogova, duhovnih poruka, duhova i predaka, koji i danas igraju snažnu ulogu u aboridžinskoj kulturi.

Nije neobično videti nekog Aboridžina kako stoji nepomično na jednom mestu dugo vremena. Pri slabom svetlu strancima se takve figure čine kao stena ili neko drvo. Ovi ljudi su u drugačijem promenjenom stanju gde su vreme i prostor od relativno malog značaja. Postoji, takodje, jak osećaj duhovnog vezan za sve postupke Aboridžina. Oni zasnivaju svoj život na intuiciji i sposobnosti da se sažive sa emocijama i postupcima ostalih čak i sa udaljenosti.

 

Kroz religijski koncept Raja i Pakla provlače se pojmovi Duha i Duše, dok su hinduistička vede utemeljile verovanje u ponovno radanje i transmigraciju, ideju da duša nekog čoveka može opet da se rodi u telu neke druge životinje. Razlog za ponovo radanje je zakon karme, da duša mora stalno da se vraća smrtnom postojanju sve dok ne sazna sve lekcije duhovnog razvoja.

 

Budizam se pojavio u VI veku p. n. e. razvijajući se iz hinduizma. Postavio je seriju gradiranih rajeva od kojih je svaki lepši i osetljiviji od prethodnog. Prolazak kroz ove dimenzije zavisi od individualne vrline i meditacije.

I u verovanjima budista i hinduista postoji Pakao gde duše pate, ali ne moraju trajno da budu proterane, moguć je povratak i izbavljenje.

 

Stari Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, ali su imali podzemni svet kojim su vladali Persefona i Pluton (Had). Ipak, postojala su mesta u zagrobnom životu nastanjena samo probranima.

 

Egipćani su verovali da bogovi procenjuju dušu, a onda je nagraduju ili kažnjavaju. Papirus Ani, koji datira od 1320. p. n. e, sadrži crtež vaganja srca i perja koje predstavlja „istinu". Ovo „vaganje srca" zabeležio je Tot, božji pisar. Verovali su da se iz tela dok prebiva u grobnici izdiže njegov eterski „dvojnik" i ide ka nebu.

(Izvor Wikipedija) 

 

Dakle, od početaka ljudskog razumnog razmišljanja, postojalo je skoro univerzalno verovanje u život iznad materijalnog sveta, bez obzira da li se radi o paganima ili pripadnicima religija.

Ono je bivalo uvek isto. Duh nadživljava prolaznost tela, ljušturu,  njene okvire i kreće se ka mestu iznad materijalnog sveta.

Ako ova univerzalna verovanja nisu podsvest kulturne svesti o nekoj osnovnoj istini, tada mora postojati jak razlog za njihovo postojanje, jer zašto su onda „izmišljali" priče ako smo samo životinje, a priče tek beskorisni mitovi?

Da li je naše postojanje samo deo dugog i nedorečenog, složenog saznajnog procesa koji tek naslućujemo? Ili ne?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink

154. - Odlasci i sećanja

riznica | 27 Decembar, 2015 17:19


 

Odlasci započinju tako što kreneš sa nekog trga uzanom i krivudavom ulicom, sa kućama od ilovače, čija vrata prilikom otvaranja oslobađaju ugarke sna. I čuješ samo bat sopstvenih koraka što odzvanjaju tim sokacima. Pitaš se ili ne pitaš da li ćeš nekome nedostajati...i nema tu traženja... Nema.

Ne tražimo se, ali se ipak pronalazimo.

Zaglavi se, tako, neki komad sećanja u duši i to nešto se ne napušta. Svi putevi negde vode, ...

A uspomene su putevi misli koje nas povezuju sa mestom sa koga smo krenuli, to je prohodnost osećanja bez koje ni ta stara kuća - mesto uspomena - ne bi mogla biti sačuvana ...to je topografska oznaka našeg života i toponim našeg ishodišta ...
Kuća je reper u referentnoj ravni života.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

153. - Konceptualna umetnost

riznica | 26 Decembar, 2015 16:43


 

Izmet možda nije prvo što ljudima padne na um kada pomisle na umetnost, zabavu, ... ali za one koji vole da pomeraju granice ...

 

Tačno vreme.

Pauza.

Izlazim.

Zastajem.

Već sam tu prošla pet minuta ranije i sada se vraćam. Podignem jednu, pa drugu nogu.

Dobro je, nisam ja.

Pade mi na pamet novi post, mogla bih uslikati , ali ... ma daj ...

Pa gde na tako prometnom mestu da slikam izmet? Šta će ljudi pomisliti?

I uostalom znaju li oni za konceptualizam u umetnosti.

Ma to je već provaljen fazon, svi to već odavno rade.

 

Prvi, za kojeg ja znam je Piero Manzoni, 1933-1963 umetnik čije je delo minorizovalo i njega samoga,  jer svi znaju za konzerve sa izmetom koje je on u svoje vreme 1961. godine prodavao po ceni zlata, po 1.12 dolara po gramu , a nedavno, 2007. godine na aukciji u Sotbiju jedna od konzervi  bila prodata čak za 124.000 dolara.

 

Drugo što mi pada na pamet je Paula Kleea, bio je vrlo ponosan kad je u svoju izložbu, u Bernu u Švajcarskoj, Istočno od raja: Vrtni show postavio “Složeno sranje”, delo slavnog savremenog umetnika Paula McCarthy-ja, skulpturu veličine kuće, načinjenu od kompresovanog  psećeg izmeta. Zbog veličine i vrednosti skulptura je bila opremljena sigurnosnim sistemom. Međutim, slučaj je hteo da zbog oluje do koje je došlo, sistem zakaže, a vetar je istrgao skulpturu i oduvao je sa stalka koji ju je držao na tlu. Pseći izmet letio je naokolo i uništavao je sve pred sobom i kidao električne žice, a na kraju je sletio na kuću i oštetio je. Tako se to “Složeno sranje” raspalo.

 

Treće je čuveni i najkontroverzniji muzej u Australiji. Nazvan je ''subverzivnim Disneylandom za odrasle'', taj tasmanijski Muzej stare i nove umetnosti (MONA), a sadrži oko 400 umetničkih eksponata. Najkontroverzniji eksponat se zove ''Profesionalna kloaka'' i oponaša funkcionisanje ljudskog probavnog sistema. Napravio ga je belgijski umetnik Vim Delvoj. Nekoliko staklenih priključaka visi sa plafona, a radnici muzeja ih ''hrane'' dva puta dnevno. Hrana se probavlja ''prirodnim'' putem, baš kao i u ljudskom telu, a mašina stvara izmet na drugom kraju.
Miris je toliko jak da mnogi posetioci napuste muzej, pisao je Reuters. Muzej u Tasmaniji svake godine posjeti oko 400.000 ljudi.

 

E sad, umjetnost... suština „Umetnikovog izmeta“  bila je u u konceptu - Manconijevoj ideji da izmet može biti predstavljen kao umetničko delo, čime je proširio pojam estetskog i izvrgnuo ruglu sopstveni status i ulogu umetnika uopšte.

Za mene su sve ovo i puno toga još što nisam spomenula, zapravo performansi na granici dobrog ukusa, ali kritika često ne misli tako, pa neki smatraju da se radi o autentičnoj  umetnosti  koja se u teoriji umetnosti označava kao umetnost relacione estetike ili umetnost postprodukcije.

Sami umetnici ovim zapravo podrivaju  mit o umjetničkoj veličini i heroizmu umjetnika, posebno muškaraca među slavnim umjetničkim imenima .... Dakle, svude se ruše i pomeraju granice.

 

Zapravo savremena umetnost je odraz ili izraz antagonizama u društvu. Kroz  umetnost se čovek sukobljava sa ogađenom stvarnošću i ona (umetnost) će u budućnosti biti još radikalnija, direktnija, ukazivaće na sve ono što društva ili političke elite nisu u stanju da vide ili učine.

Umetnici se odavno ne obaziru ni na koga, oni jednostavno grade svoje političke platforme, oni će, ako već nisu, postati nova politička snaga!

Sa druge strane kupovinom „Umjetnikovog izmeta“ pokazuju se i društveni snobovi, oni koji bi se elitom hteli smatrati, pa eto kupujući i izmet žele pokazati koliko se „razumeju“ u umetnost.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

151. - Davna vremena

riznica | 24 Decembar, 2015 22:10

Semiramidini viseći vrtovi

Mirno teku dve reke u plodnoj ravnici Irana, pronoseći ko zna koji po redu kubik vode, 3,4 hiljade godina za redom.Ne bismo mogli ni zamisliti taj broj.
U toj bistroj vodi Eufrata, utopila se riblja boginja Derketo, domalo pošto je rodila nju, Semiramis, pa je napustila.
Devojčicu su hranili golubovi, a onda su je Simmasi našli i odgojili. Udala se za generala Ninusa, a posle njegove smrti za asirskog kralja. Tražila je od kralja samo pet dana vlasti koje joj ovaj dade.
Ona ga za to vreme utamniči i preote vlast ...
Smatra se da je ona izgradila ove veličanstvene vrtove.
Armenijska tradicija govori o Semiramis kao o ženi sa lošim moralom i prostitutki ... I ne čudi.

U carstvu vavilonskom preovladavao je muški elemenat.
Muškarac je vladao javnim životom.
Žena je tu da rađa decu, da čuva kuću i da, ne baš sasvim na kraju, bude razonoda muškarcu.
Ipak žena nije bila potpuno podređena. Stajala je ona pored muškarca kao punovredan čovek, a ne kao komad stoke sa kojom može činiti što ga volja.
Žena je imala svoja prava, istina manja od muškarčevih, ali prava utemeljena još Hamurabijevom zakonom.
Međutim, sveprisutna je bila i prostitucija, hrama prostitucija. Ona je bila pravo osveženje i relaksacija za muškarca, beg od obaveza koje je nametao pravno komplikovani odnos sa ženom što ga involvira brak i povrh braka i dozvoljeni konkubinat. Tako je isključena briga zbog posledica u moralnom i materijalnom pogledu. Postojao je samo seksualni akt, neuvijeni cilj, bez dugačka predgovora, bez pogovora.
Na toj ekstremnoj udobnosti muškaraca zasnivala se prostitucija.
Prostituisani su igrali ulogu službenika božijih sa pridevom "sveti" i bili su posvećeni razbludnoj ćerke boga Anu-a, boginji Ištar.
Prostitucija je zapravo bila prinudna, čisto religiozni akt, žrtva boginji.
Njoj je svaka žena pripadala jednu noć ili bar jedan sat.
Božica je svakoj birala ljubavnika.
To je bilo sasvim anonimno spajanje, mistično sjedinjavanje sa božanstvom koje je devojkama, pre stupanja u brak, oduzimalo devičanstvo.
Prenupcijalni običaj svojstven primitivnim narodima i teško spojiv sa građanskim svetom!

 

 

Postojale su tri vrste hramskih prostitutki: kazete, senha i harimovi, koje su bile naročito ozloglašene.
Međutim, postojao je još jedan oblik hramske prostitucije na najvišem nivou.
U čuvenoj kuli vavilonskoj, nalazilo se, visoko gore, jedno svetilište u kojem je stajala velika, bogato ukrašena postelja, a pokraj nje zlatni sto. U toj je tajanstvenoj prostoriji stalno prenoćivala jedna žena koju je između kćeri zemlje odabirao njihov bog, verovatno silni Marduk, da počiva zajedno sa njim.
Ali, verovatno, boga zamjenjivaše obični smrtnik, nekada kralj a nekad veliki sveštenik ...
Po drugoj legendi Semiramida je dovedena iz Midije, a tim putem je postala miljenica kralja, dvorska dama, a nakon što je stekla kraljevu naklonost i njegova žena.
Nabukodonosor je dao sagraditi ove vrtove, jer je Semiramida čeznula za livadama svojih planina, pa je s toga i zamolila kralja da zasađenim vrtovoma imitira osebujni pejzaž Persije.
Vrtovi su ležali na četvrtastoj osnovi. Na svakom spratu bile su platforme terasa na kojima su rasle male šume.
Spratni vrtovi su bili spojeni stepenicama, a spratovima su imali dovoljno svetlosti.
Ispod terasa bil su galerije. Galerije su se izdizale malo po malo jedne iznad druge.
Najviša galerija je imala najveću površinu vrta, a napravljena je u visini kruništa bedema koji je okruživao grad.
Stepenasto postavljene galerije su imale mnogo kraljevskih soba različitih opisa i namena. Postojala je i jedna galerija koja je imala otvor koji je vodio od najvišeg nivoa i uređaje za snabdevanje vrta vodom.
Ti uređaji su podizali vodu u velikom obilju iz Eufrata a da niko iz vana nije mogao videti da se to radilo ...

(Po Diodorusa Sikulus II, 10)

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

150. - ...po zvučnosti

riznica | 23 Decembar, 2015 19:50



Kap po kap, odjekuje tišina. Mirno i jednolično. Upetljan u mrežu, čovek šćućuren u sebi tihuje, očekujući rukoveti uskraćenih akorda.

Prešućenih.

Draperija stvarnosti leluja na vetrovima vremena oko naših života. Putujemo na krilima neizvesnosti; tečemo tišinom ljubavi, ćutanjem do beskonačnosti ...

A Beskonačnost nas upija, neprestano  i istrajno, do neodustajanja!

Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink

149. - Buđenje

riznica | 15 Decembar, 2015 15:24

 

 

Sunce se spustilo nisko, a nebo je gorelo kao buktinja koja, usled treperave igre svetlosti, poče stvarati slike, jednu za drugom. Kretale su se sve brže. Promicale vrtoglavom brzinom da sam morala sklopiti oči i leći u ležaljku da ne padnem od vrtoglavice, a one onda zastadoše, rasplinuše se i ukaza se velika svetla dvorana.

 

   *    *    *

 

Kralj me dočekao stojeći kraj zlatnog prestola u okrugloj dvorani okićenoj zvezdama, a sa svoda su visili nevidljivi konci na čijim krajevima su bile okačene zlatne ptice raširenih krila, kao da lete.

Zidovi dvorane su bili ukrašeni primordijalnim likovima dvodimenzionalnih slika u anatomski nemogućoj pozi, čista materija, bez duha i energije misli od koje se sastoji Ljudsko Biće.

 

Obuzela me strava od nečega neobjašnjivog.

 

Ćutanje

 

On se onda okrenuo prema meni, pa nabirući čelo upitao me:

odgovorih mu, ne mogavši smisliti ni jedno drugo suvislo ni razložno objašnjenje u času u kome sam se budila.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

147. - Biće

riznica | 14 Decembar, 2015 15:48

 

Svakoga jutra uspravljajući se na zemlji i svake večeri ležeći na njoj čovek se nada da ga ona neće skoro prekriti.

Smrt je samo iluzija, koprena koja na pojedinim mestima samo prikriva  neprekidno trajanje života; prekriva ljušture.

Ali kako shvatiti vezu između materije i misli, kao i to od čega se sastoji Biće?

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

146.- Pokretne slike iz života

riznica | 12 Decembar, 2015 23:06


Junake jednog vremena odnela je istorija, a moderna vremena, ravnodušna prema bolu pojedinca, zahuktavaju se novim idejama.
 
2015. na izmaku
Ima 50 godina i sve ono što daje dobar rezultat ispod crte u prolaznom vremenu.
Ipak, za ovde, njen život je neprimećen, za tamo, njeno ime već zvuči kao odjek iz daljine.
 
Ulice se prazne; vide se samo tabani ... 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

145. - Sami

riznica | 11 Decembar, 2015 16:40


 

Čoveku se najteže suočiti sa samoćom, a ona je sveprisutnost našeg života. Čovek se pati da bi umro i čeka ne bi li živeo.

Čeka?

Čekanje izvire iz nadanja ... za boljim.

Čeka se polaganje mature, diploma, posao,unapređenje, čeka se na biti voljen, na malo zanosa, brak (ili ne), decu, ..., čeka se penzija i život prođe u čekanju.Čekamo, strahujemo ... a trebalo je živeti, kako reče Andrić.

I sve to strahovito zamara.

A kada izbisti misli, prestane čekanje, samo što ih onda utapa u samoći ili bistri u alkoholu da bi zavarao jasnoću sopstvenog pogleda.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (10). Trekbekovi:(0). Permalink

143. - Nijansiranje moralnih dimenzija

riznica | 05 Decembar, 2015 11:45


Želja za posedovanjem osobe, koja se uopšte ne razlikuje od želje za posedovanjem njene vile, moći, uticaja, slave i sl., predstavlja savremenu ljudsku i moralnu krizu čije su vrednosti materijalne ili koristoljubive, luksuz, a čije je jedino sredstvo komunikacije seksualni odnos lišen autentičnosti.
Naime, radi se o bitno drugačijem odnosu od tzv. ugovorenog braka gde su zakonom bili jasno definisani lični i imovinski odnosi.
 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

139. - Prijatelji

riznica | 25 Novembar, 2015 21:25


 

Iskusila sam puno puta da u životu nema pravila i da je svaka nova teška situacija, novo iskustvo koje otkrije nešto do tada neznano, nanovo otvori oči, da su ljudi za koje mislimo da bi nas dotukli u padu upravo oni koji nam pomognu da ustanemo, ali i da su one slatkorečive ljudske minijature u tim situacijama spremne da  nas gurnu u smrt. Olako i sa zadovoljstvom.

Ne treba biti nestrpljiv da se otkriju tajne osobine ljudskosti pojedinaca, jer neke tajne nam mogu zauvek promeniti život.

 

Iskusila sam da presudni uticaj na naš život imaju ljudi koje ne poznajemo i koji nas ne poznaju, jer bez obzira koliko prijatelja imali, kad zatrebaju neće ih biti (razlozi nisu važni), čovek je u nevolji uvek sam (i sa tim treba računati). Ne paničiti i verovati sebi.

 

Paradigma koju nam je društvo ponudilo ili nametnulo nije uvek i jedino rešenje, a reč prijatelj gubi vrednost ako se često poseže za njom ...

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

136. - Vrline nejednakosti

riznica | 07 Novembar, 2015 13:46


 

Velika kapija i široko dvorište. Naša dvorišta su široka, široka kao što je i naše gostoprimstvo.

Naša gostoprimstva su jednaka prema svakom gostu.

 

A sve naše vrline proizilaze upravo iz naše nejednakosti.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

135. - Aluzije, Eluzije i Iluzije

riznica | 03 Novembar, 2015 11:24

Simbolika govora se može postići mimikom, gestikulacijom ili retoričkim raskošima jezika, traganjem za ritmom u nijansiranom kazivanju koje odgovara semantičkim istančanostima Čehovljeve proze.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink

134. - Tradicija

riznica | 29 Oktobar, 2015 14:38

 

Pod tradicijom se podrazumevaju običaji, znanja i veštine koji se neguju unutar jedne kulture ili zajednice ljudi.

Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice i u tom smislu su važniji od teritorije, što veli i jedna stara izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.

Sa svim onim što moderne tehnologije donose, veštine mahom izumiru, dok su se običaji uglavnom prilagođavali vremenu i uslovima života i tako su dugo opstajali. Sam pojam tradicije se danas više zloupotrebljava nego što se neguje na pravi i kvalitetan način, tako da uopšte ne čude sukobljavanja između globalističke i tradicionalističke struje.

Ne treba gajiti iluzije da se može živeti kao nekada, ali se kroz život može zadržati sve ono što je nekada bilo vredno.

 

 

 

Pronašla sam  lep i uspešan primer primene elemenata autohtone srpske arhitekture u jednoj savremenoj kući na Divčibarama.

Autori su prepoznali vrednosti u arhitektonskim elementima starograditelja i preuzeli neke od njih, poput geometrijske strukture, kontakta sa terenom, materijalizacije, trema i prava na pogled.

 

 

 

U osnovi je delom zadržana tradicionalna organizacija prostora u vidu jedinstvenog prostora dnevnog boravka i kuhinje(ognjišta) a dodat je mokti čvor i predsoblje kojeg u tradicionalnoj arhitekturi nije bilo ali se pojavljivao trem ili veranda sa istom funkcijom. Međutim prisustvo tradicionalnog se više ogleda u vizuelnom efektu usled primene tradicionalnih materijala gde prednjači šindra, drvena obloga krova i vertikalnih elemenata.

 

  

 

Tradicionalna kuća je bila prizemna sa obično dve ili tri prostorije za boravak i spavanje, a ovde imamo urađeno i potkrovlje.

Ostvaren je dobar kontakt sa prirodom i lep spoj starog i novog. (Preuzeto)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink

132.- Kuća građena od krova

riznica | 27 Oktobar, 2015 15:19

Zazvoni telefon u agenciji, jednoga dana, i javlja mi se čovek da poruči projekat za porodičnu kuću. Dobro velim, napravićemo projektni zadatak ...ako tačno znate šta hoćete.

-       Ma znam, gospođo, kako ne bih znao. Kupio sam građu i rogove isekao na meru! Sve je to meni majstor rekao. I on je sebi takvu kuću zidao, zna majstor. Vi samo da mi to iscrtate šta treba da bi se legalizovalo!

-       Hm, ..progutah knedlu da šta ne kažem. A da li ste uzeli urbanističke uslove?

-       Za šta uslove?  Ma ko će meni govoriti šta ću ja na svojoj zemlji graditi!! 

Osim toga, sve ću ja to legalizovati kad napravim, svi tako rade... 

 

E ’bem ti arhitekte u zemlji u kojoj se kuće grade od krova a „legalizacija“ nakon izgradnje. Ali tako svi rade kako čovek reče. I ne samo da rade već ni bolje ni drugačije ne znaju. Većina arhitekata se svela na proste crtače projekata izvedenog stanja na objektu, takoreći tehničare.

A statičari? Trebaju li oni kome? Ne, u ovoj zemlji majstori sve znaju! 

 

U kakvim kućama živimo i kako se gradilo u poslednjih 100 godina?

 

Naime, kod objekata građenih do druge polovine 20. veka može se primetiti jasna  izdiferenciranost po regionalnim, geografskim i klimatskim uslovima, zatim tipološke i morfološke razlike između urbanih i ruralnih sredina, itd. Od polovine 20. veka, lokalna komponenta slabi, tradicionalni sklopovi, materijali i tehnike gradnje bivaju zapostavljeni i preovlađuje uniformni, gotovo konfekcijski, pristup. Tako se može konstatovati da se od 1970-tih do danas može naći gotovo istovetni pojavni oblik stambene arhitekture u gotovo svim krajevima Srbije.Sa energetskog aspekta, može se konstatovati da većina zgrada obuhvaćenih ovim istraživanjem ne zadovoljava standarde, što s obzriom na način na koji su građene, uglavnom bez adekvatne dokumentacije i poštovanja propisa, ne iznenađuje.“ 

 

To da sve kuće nalikuju jedna drugoj nije ništa neobično imajući u vidu svetske tokove ne samo u arhitekturi već i u svim drugim oblastima a naročito modi, a onda se vršilo diferenciranje dodavanjem elemenata tradicionalne arhitekture i drugih pikanterija.

Ali sa ovakvim trendom možemo se zapitati da li će postojati  i šta će se za sledećih 100 godina nazivati tradicijom? 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

130. - Most od trave

riznica | 24 Oktobar, 2015 20:32

 

  

 

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

 

Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.

 

Niko o mostovima nije tako lepo govorio, mislio i pisao, toliko se divio njihovoj lepoti, smislenosti i postojanosti koliko naš Ivo Andrić. Verni i ćutljivi, izraz su nezasićene ljudske želje da se poveže izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom.

Tako naše želje premošćuju obale jer su sve naše nade s one strane.

 

Ali ima jedan most koji živi sa svojim plemenom, od godine do godine i jednoga dana kada njih nestane nećemo se moći diviti njegovoj veličanstvenoj lepoti. On je pravi dokaz kako čovek ne posustaje pred preprekom. To je most Qeswachaka u južnoj provinciji Canas u Cuzco u Peruu. Napravljen je od trave Qoya koja samo ovde raste, zovu je inču trava i koristi se kada je potpuno suva jer tada ne puca.

Da bi se iskoristila za pravljenje mosta oni je prethodno pripremaju udaranjem kamenom i čišćenjem. Nakon toga žene pletu pletenice i vredne ruke mogu dnevno isplesti i do 4 km, koje muškarci kasnije uvrću u debelu užad. Žene rade samo to i ništa više na mostu jer se plaše prokletstva bogova.

 

 

  

 

 

Užad prebacuju na drugu obalu koristeći stari most koji će iseći tek kada ovaj bude gotov. Koriste stara postolja Inka ya oslonac.

Kada sve ispletu i postave ogradu na gazište postavljaju daske. (preuzeto)

 

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao.

 

  

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink

127. - Pikova Dama

riznica | 18 Oktobar, 2015 00:33

   

 

 

Uobičajeni špil od 52 karte, koji se danas koristi, vuče poreklo od francuskih karata iz 15. veka. Oko  1480. godine karte sa četiri znaka (detelina, list, romb i srce, odnosno tref, pik, karo i herc) počele su da se koriste u čitavoj Evropi i postale model po kojem će se nadalje izrađivati špilovi.

U to vreme je na 12 karata s licima pisalo i kome pripadaju.


Dama pik je Atina, grčka boginja mudrosti.

 

U kratkoj priči pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Puškin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične smrti, mlada aristokratkinja Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraća kao duh i dobije svoju osvetu - mladić izgubi razum.:

3. slika: Kartanje uveliko traje, kada se u kockarnici pojavljuje euforični mladi čovek Herman. Prisutni su svi njegovi prijatelji, kao i knez Jelecki. Herman seda za sto i dva puta dobija velike sume na trojku i sedmicu. Zdravicom trijumfuje pred zbunjenim znancima koji ga nagovaraju da ide kući, osećajući da je đavo ušao u njega. Ne slušajući drugove, herman stavlja sve na treću kartu - asa. Niko ne želi da igra dalje osim Jeleckog. U Hermanovim rukama se umesto pobedonosnog keca stvori dama pik i on gubi sve. Van sebe, probada se nožem i umire, proklinjući Groficu i moleći Lizu za oproštaj. Potreseni igrači oplakuju njegov kraj.

 

 

Grofica Ana Fjodorovna se u Parizu zaista sastala sa besmrtnim grofom Sen-Žermenom koji joj je, pričalo se, otkrio tajnu o nepobedive tri karte "za cenu jednog randevua". Ana Fjodorovna  "Pikova dama" u Parizu je bila poznata kao "moskovska Venera", zahvaljujući ovoj tajni vratila je izgubljeno bogatstvo. Te tri karte su trojka, sedmica i as.


 


Istorijske ličnosti

Princess Juliana Henriette Ulrike od Saxe-Coburg-Saalfeldena, poznat kao Velika Vojvotkinja Anna Feodorovna Roussillon (ruski Anna Fedorova voditelja ~~ = pobj ), bila je nemačka princeza kći vojvode Saxe-Coburg-Saalfeldena a udajom je postala žena Velikog kneza Konstantina PavloviÀa Roussillon.

Grof Saint-Germain bio je neverovatan alhemičar za kojeg se kaže da je uspeo da pronikne u tajnu večnog života. Uživao je društvo bogatih i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je još uvek živ. Iako je bio dobro poznat na većini dvorova tadašnje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom životu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog rođenja, a i okolnosti pod kojima je zvanično i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja.

Imao je veze sa nekoliko najvećih tajnih udruženja kao što su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara.

Čuvena je izjava Voltaire  napisana 1758. godine u svom ironičnom pismu Frederiku od Prusije:

«Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.»

(Izvor Vikipedija)

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

124. - Sozercanje

riznica | 13 Oktobar, 2015 14:34

Sedele su jedna naspram druge. Ona i ona; ona jedna i ona ona druga kakva je nekada bila dok  je bila mlada. Sedele su šuteći i ne pogledajući se, srkale ravnodušno supu i preznojavale se, kao dve drugarice, jedna stara, druga mlada.

Posle nekoliko zalogaja ona uzdahnu i priseti se svojih godina. 

Nikada nije uspela da se oporavi do kraja.Teturajući po baruštini svojih sećanja tragala je za pribežištem od doživljenih grozota, ali joj je u osami samo jedan lik predstavljao izvesnu svetlu tačku. Pokuša da odgonetne misao o njemu (tom liku) prisećajući se svih onih mana koje je imao, koje su joj najviše bile urezane u sećanju, u njene sarkastične primedbe, ali što je više nastojala da naruži to sećanje, taj lik se sve više preobražavao i postajao privlačniji.

Međutim, odgovora nije bilo, a ona je i dalje sedela sama pred sobom.

Supa se ohladila.

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink

123. - Generacija novih palčića

riznica | 12 Oktobar, 2015 09:43

Svuda oko nas možemo videti bića koja se ulicom kreću drugačije nego „sav normalan svet“, ili sa slušalicama u ušima drže mobilni telefon u ruci u iščekivanju poruka ili telefon drže u obe ruke palčevima kucajući poruke i to traje .... 

Stasala je generacija novih palčića, savremenih (sa ili bez navodnika), odrasla na elektronskim, informacionim tehnologijama i masovnim medijima.Masovni mediji formiraju mišljenje na način da čovek ima utisak da sam donosi odluke, da vlada situacijom. Stvoreno je masovno konzumentsko društvo, koje je inače u svojoj suštini u kontrastu sa samostalnim odlučivanjem.Jednom rečju, proces globalizacije ulazi u svoje finale. 

Generacija novih palčića se savršeno uklapa u ovaj trend, jer, po tvrđenju psihologa, u njihovom mozgu su, usled intenzivnog rada palčeva, pobuđeni sasvim drugačiji neuroni u odnosu na čoveka bez tih navika. Njihova glava je drugačija, a svest usmerena ne ni spolja ni unutra, već prema jednom naročitom svetu namenski kreiranom za njih, kreiranom upravo tim masovnim medijima. 

Posmatrani očima običnog čoveka oni u najmanju ruku izgledaju čudno, izvitopereno. No dobro, tako je sa svim novotarijama. Vreme će pokazati šta je vreme iznedrilo.

Samo je jedno sigurno – oni neće obrađivati baštu!

 

Posted in Priče. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink

121. - Usamljeni putevi

riznica | 10 Oktobar, 2015 22:52


 

Sama ideja o životu nije dovoljna. Glad za načim stvarnim, opipljivim daje smisao onom instiktivnom što prepoznaje ukus, teksturu i ne odustaje dok ne utoli glad, a stalno se hrani ...

 

Svaki čovek je biserna školjka koja se povremeno otvara prema stvarnosti, a pri tome duboko unutra čuva onaj svoj biser. Ljuska koja se na silu otvori ili pukne je kalvarija koja pruža drugačiji pogled a moguće i menja percepciju.

Posted in Priče. Dodaj komentar: (8). Trekbekovi:(0). Permalink


Large Visitor Globe
<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com