220. Dan bez senke
riznica | 28 Jul, 2016 16:36Dugo su talasi pohodili obalu u hučećim kolonama, penušajući se razbijali i stenama klizili u dubine, polako tvrdeći pazar i da se nisu penom razbili na tvrdoj obali sva obećanja ne bi bila uzaludna.
Dan sam zaključala za tajne saveze i podmukle misli kao sjajni zamak pun šapata, čija sam gospodarica ja, mala učenica muzike. Nema odaje u njemu koja ne šušti zvukovima mora poput biserne školjke koja svo svoje blago čuva zatvoreno. A kada ledena noć u dugom oklevajućem zavijanju udarcem nastoji prodrijeti u zaključane odaje, nema tu neke moralne rasprave, samo imperativ čistog instinkta da se odbaci Senka koja svira ariju kao prikaza sa članovima košmarne pastve i zagrljaj njene ludosti.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (6).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
