Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [179]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

210. - Na rubu

riznica | 19 Maj, 2016 21:32


 

Površinom zemljine kore krivudaju vode strašnoga života, duboke, kanjonima utisnute. Prosečene.

Na samom rubu obale, sa jedne strane reke raste Jasmin, a na drugoj je Ljubičica.

Tu sam – doviknu Jasmin – ne mogu dalje, sada je na tebe red.

Ljubičica uvuče glavu peteljki i odmahnu tom ljubičanstvenom glavicom kao da se nje to ne tiče.

Gledao je u dubine, gde je penila bistra planinska voda.

Nemamo mnogo vremena -  ponovo progovara Jasmin.

Provalija je velika i ne želim da gledam, suviše sam mala – odgovori Ljubičica.

Ne moraš!

(ima i drugog cveće, pomisli Jasmin)

Svetlost se odbijala od uzburkanu površinu vode koja je hučala sve jače i jače, zaglušujuće.

 

Ona je krenula.

Isprva polako, a posle sve brže u potragu za vodom božjeg spasa.

 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Voyager  |  05/29,2016 at 15:16

    pozdrav draga prijateljice, nisam pisao malo duže, i ja sam došao na težu tematiku, a onda usput stiglo proljeće i privatne obveze pa ne stigoh. Ali evo neki dan sam napisao novi post. Evo me do tebe vidim da si i ti za sebe relativno duže vrijeme bez posta. A tvoj me post odmori podsjeti na prirodu, i prirode i života oko nas, svi smo mi u dubini duše plahi kao ljubičica i potrebna nam je snaga i hrabrost za korak naprijed, ona je tu kraj nas. pozdravljam te i radosno gledamo u istom smjeru...

    LP i BB

  2. 2. Aneta  |  06/04,2016 at 19:15

    Dragi Voy,
    Tek kada sam pročitala tvoj komentar kod Evore, shvatila sam da sam potpuno zaboravila na ovaj blog. Oprosti što ti nisam odgovorila, nisam vidjela.

    "...svi smo mi u dubini duše plahi kao ljubičica i potrebna nam je snaga i hrabrost za korak naprijed, ona je tu kraj nas."

    To su prave riječi :))
    Hvala ti. Popraviću se. Obećavam! ;)

  3. 3. Voyager  |  06/05,2016 at 01:43

    Draga Evora,

    drago mi je da sam te podsjetio da imaš i ovaj blog hehehe, ma nemam ti što opraštati, pa ja nisam neko vrijeme pisao i onda sam se pojavio, potpuno te razumijem kako si napisala u odgovoru na onom blogu, i ja isto tako ne dođem neko vrijeme onda ima privatnih obveza i tako skupi se, ne trebamo se za te stvari ispričavati, glavno da se mi razumijemo, samo onda učinimo korak naprijed, to je ta hrabrost, korak je napisati komentar kod drage osobe ;)

    LP i BB

  4. 4. Лаки  |  06/05,2016 at 12:06

    Драга Анета,
    неколико пута, док боравим ван цивилизације, морам да намирим обавезе инфостана, струје, кабловске,телефона па успут свратим у стан и погледам блог. Рс.
    Пишем ти јер ме је изненадио твој коментар у којем велиш, да си заборавила на твој блог којег имаш на блог.рс.
    То ме помало зачуди па сам у мислима; да ти сигурно међу нама није било лепо када си нас тако брзо заборавила? Не потецирам тиме себе, већ друге блогере са којима си кроз коментаре и дијалоге комуницирила. Код мене кажу: „колика је љубав била, толика су и сећања. Незнам како је код Вас, код нас Срба је познато, да се брзо упознајемо а још брже заборављамо!? Такви смо!
    А, ето: хтедох да поставим на твом блогу крај моје започете приче о Невену који изниче на дивљој депонији. Прича у себи има мирис набујале реке и свега што она носи, са помешаним мирисом депоније, јер, на крају крајева, сви смо ми једна велика депонија свакојада.

  5. 5. Aneta  |  06/05,2016 at 19:41

    @Laki
    Dragi Laki,
    Sve si pogrešno shvatio!
    A ja sam htela da napišem da mi upravo ti nedostaješ i da sam se solidarisala sa tobom do septembra, koliko ti "kazna" traje, pa sam i ja zajedno sa tobom otišla "u ćošak" da ti bude lakše, kao devojčica i dečak koji se drže za ruke. Uostalom na mom blogu si i dobio kaznu za neprimereno ponašanje na društvenim mrežama, zar ne? ;)

    PS
    Ako te interesuje moja nacionalna pripadnost, i to ti mogu reći. :)

  6. 6. Aneta  |  06/05,2016 at 19:54

    Voy
    Dragi Voy,
    Nadam se da si već na samom početku zaključio da je blog u domenu .rs bitno drugačiji od bloga .hr.
    Ovdje, na srpskom blogu možeš danima pisati a da te niko ne posjeti niti ostavi komentar.
    Zato i nemam naviku da pogledam komentare i ne vidim šta je u tome tako čudno?

  7. 7. Aneta  |  06/05,2016 at 20:36

    @Voy i Laki

    Vidim da ste u nekoj nedoumici oko srpskog i hrvatskog bloga!
    Hm, već sam negde pisala da blogosfera na može da ima nacionalne granice, ali može da ima pravila, pisana I nepisana, i to je sve.
    Kako ćete ljudima izmeriti krvna zrnaca da biste ih "pustili" na blog ? I hoćete li ih meriti i čitaocima?

    Imam dovoljno blogova,koliko mi se hoće i ne vređam nikoga ni na jednom svom blogu!
    Meni je na svakom mom blogu lepo, baš i upravo zato jer je to MOJ blog i zato što svaki uređujem prema sebi, da bi MENI bilo lepo i nije me briga čiji je servis i šta ko misli o tome (a svi su slobodni komentarisati). Pisaću gde mi se prohte sve dotle dok mogu slobodno i besplatno otvoriti blog a da pri tome ne moram davati "krv" na uvid.

    Što se tiče društva na blogu @Laki, jasno ti je da je društvo potuno isto na sva tri servisa a verovatno i šire ... u tom smislu mi je svugde isto, jer uostalom ja odavde ne vidim ko je koje nacije, već samo mogu da osetim ko je kakv čovek. I ništa više.

    PS
    Volela bih da pročitam nastavak priče o Nevenu ...

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com