210. - Na rubu
riznica | 19 Maj, 2016 21:32
Površinom zemljine kore krivudaju vode strašnoga života, duboke, kanjonima utisnute. Prosečene.
Na samom rubu obale, sa jedne strane reke raste Jasmin, a na drugoj je Ljubičica.
Tu sam – doviknu Jasmin – ne mogu dalje, sada je na tebe red.
Ljubičica uvuče glavu peteljki i odmahnu tom ljubičanstvenom glavicom kao da se nje to ne tiče.
Gledao je u dubine, gde je penila bistra planinska voda.
Nemamo mnogo vremena - ponovo progovara Jasmin.
Provalija je velika i ne želim da gledam, suviše sam mala – odgovori Ljubičica.
Ne moraš!
(ima i drugog cveće, pomisli Jasmin)
Svetlost se odbijala od uzburkanu površinu vode koja je hučala sve jače i jače, zaglušujuće.
Ona je krenula.
Isprva polako, a posle sve brže u potragu za vodom božjeg spasa.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (7).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
