Madredeus

Krenula je stazom kroz šumu, sva u belom, noseći u ruci korpu punu svežeg cveća.

Izbegavala je da misli o Njemu. Nije želela da je podseća kako je presretao druge žene pre Nje jer ta činjenica joj je narušavala samopouzdanje tanko kao papir i podupirala  dvoumljenje da pobegne iz te opasne šume. Sa obe strane puta raste tanko i visoko drveće retkih krošnji koje lista samo pri vrhu i podseća na metle. Stabla se nižu u daljini kao parada neuglednih barjaka koja pretvara put kroz šumu u ceremonijalni prilaz. Neki čovek hoda prema njoj. Trebao je biti  On ali nije. Lovac. Prilazi joj čovek s puškom, a za njim ide pas. Lovac ne pokazuje interesovanje za nju, a nema ni vuka.

Šta se događa? Ko je ispreturao uloge i pokvario priču? 

Možda je to zato što se zaputila kroz šumu obučena sva u belo, a ne u crveno. Ali, takvi su njeni običaji.