72. - Cvetovi agave
riznica | 01 Avgust, 2015 16:11
Jutro.
Budim se rano, po običaju. Jutarnje plivanje, spremanje i putovanje. More za sve vreme nije bilo tako mirno i pitomo, plavo i mirisno ... A onda cvetovi agave. Neverovatno visoki i lepi. Ponosni. I konačno izmamljuju onaj toliko željeni osmeh.
Podne.
Putovanje. Zastoji, Vrućine.
Vetar spašava situaciju. Klimu smo odavno napustili, držimo otvorene prozore!
Kao nekada, i bolje je.
Veče.
Još putovanje. Još zastoji. Umor.
Noć.
Putujemo kao da se i put izdužuje. Poslednja naplatna rampa kilometarska kolona. Tužno gledam još jedno čekanje od dva sata .... kad ne znam na koju foru prođosmo za nekim kamionom prvu, pa u drugom delu još, još i još i ne zadržasmo se ni pet minuta ... Uh, spasila sam nervni sistem ... Izvinjavam se svima što sam prošla preko reda, ali me očigledno niko i nije video usled stravičnog umora od svih čekanja...
Kuća.
Povratak kući je uvek lep, ali ostaje želja za onim odakle smo se vratili ...
Zaključak.
800 km i nije neki put, ali u ovakvim uslovima glupo je ići izjedna. Obavezno noćiti negde! U odlasku jesam, ali u povratku nisam. Velika greška. Ispada da čovek treba biti srećan što se sa odmora vrati živ, zdrav i čitav!? Makar i mrtav umoran i ošamućen.
Sada su i roletne podignute.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (2).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
