Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [148]
Hroničarski zapis [67]
Poezija [19]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

236. - Kafane i Boemi

riznica | 06 Oktobar, 2016 21:10


 

Svaki veliki grad ima svoje kafane i boeme, a i golubove na mokrim pločnicima. Ovaj put neću pisati o istoriji kafane, zato što su kafane pisale istoriju. Bila su to mesta gde su se pisale pesme i pronalazila inspiracija, utapala tuga, prekraćivalo vreme i saznavalo puno toga .... i još mnogo više od toga...

 

Zašto o kafanama?

Možda zato što ću početi sa znakom pitanja a ne sa Skadarlijom, kako se možda očekivalo da skladno naslovu treba početi sa boemskom ulicom koja je još uvek simbol Beograda.

 

Kada sam prvi put u žuvivotu posetila Beograd, bila sam sednjoškolka, došla sam sa rancem i mapom grada u ruci i ličila sam na pravog stranca (iako to u suštini nisam bila). Tada mi je baš tu kod Saborne crkve prišao jedan fini gospodin i ispričao priču o toja kafani „?“.

Kako su ovde ljudi divni i predusretljivi pomislila sam i odmah zavolela Beograd. Kako onda tako i sada.

 

Kao da se oduvek tu nalazila, ta kafanica na donjem spratu integrisane turske kuće koja je sačuvana u svom izvornom obliku. To je bila kuća čuvenog Ećim Tome, pa se prva kafana tu i zvala po njemu Ećim-Tomina kafana. Kasnije je promenila ime u Kafana kod Saborne crkve. Međutim, kada je vladika Inokentije postaomitropolit i nastanio se u kraju pobrinuo se snagom moći svoga položaja, onako kako se to u Serbiji vazda činilo, da se to ime zabrani, a sveštenicima i ostalom crkvenom osoblju da posećuju kafanu dok nosi to ime. Tako je zakupac kafane bio prisiljen da promeni ime kafani. Kad je firmopisac izbrisao staro ime niko, ni gazda ni gosti nisu mogli smisliti odgovarajuće ime. I onda, čekajući da se ime smisli firmopisac je napisao „?“.  I tako je pitanje imena kafane ostalo  otvoreno: „Znak pitanja“, i ostalo kao definitivno rešenje ...Ovaj naziv je ozvaničen 1892. godine, a pre toga od 1878 do 1892. kafana je bila u vlasništvu Bogosava Ivkovića, koji joj je dao ime „Kod pastira“. 1885 vlasnik kafane je bio Ivan Pavlović  i on je taj koji je kafani dao to „sporno“ ime Kod Saborne crkve. Neki su je zvali i Srpska kafana pa se veruje da je to bio njen prvobitni zvanični naziv.

 

E, a o tome šta se dogodilo sa tom kafanom u naše vreme privatizacije neću pisati ...neću da kvarim sopstveni utisak i sećanja ...

Posted in Priče . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Aneta  |  10/06,2016 at 21:17

    Zgrada u kojoj je kafana bila, sagrađena je između 1820. i 1823. Godine i bila je u vlasništvu, a koga drugog nego Miloša Obrenovića.On je poklanja Naumu Ičku, svom trgovačkom konzulu. Namera Miloševa je bila da obezbedi svoga lekara hećima Tomu Kostića, zeta Nauma Ička, a gradnja je poverena Hadži Nikoli Živkoviću, graditelju konaka.Postoje i zapisi da su zgradu gradili i „majstori iz Grecije“
    Hećim Toma je u ovoj zgradi držao kafanu do 1878.a ona je bila nezaobilazni deo stare srpske varoši. U kafani se do 1834. nalazio bilijar, a kako je zapisano prvi put u Beogradu i prvo čitanje „Serbskih novina“.
    1946. kuća u kojoj se nalazi kafana proglašena je spomenikom kulture.

    Sve su to priče sačuvane prepričavanjem, poneki pisani trag .... a možda se zbog onog prvog čitaanja novina kafane prozvaše „bibliotekama“ ...
    Možda? :)

  2. 2. Лаки  |  10/07,2016 at 13:48

    У то време о којем пишеш Анета, може се рећи да су кафане биле једна врста читаонице или претеча овим библиотекама, стим што се у кафанама читала дневна штампа многих издања ондашњих улучних новина. Новине су чиниле од две до четири стране. По кафанама су се новине читале, водиле дискусије, исто тако и писали нови чанци.

    Тако, и данас-дан у граду постоје неке кафане у којима се може доста научити, чега у књигама по библиотекама нема. То нису бирцузи, естрадни локали, и сплавови.
    Додуше, има и добар виц о кафани библиотеци, па ко жели да га прочита, лако ће га на интернету наћи.

  3. 3. Aneta  |  10/15,2016 at 19:47

    @Laki
    Tako je to počinjalo :-)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com