Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [172]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

124. - Sozercanje

riznica | 13 Oktobar, 2015 14:34

Sedele su jedna naspram druge. Ona i ona; ona jedna i ona ona druga kakva je nekada bila dok  je bila mlada. Sedele su šuteći i ne pogledajući se, srkale ravnodušno supu i preznojavale se, kao dve drugarice, jedna stara, druga mlada.

Posle nekoliko zalogaja ona uzdahnu i priseti se svojih godina. 

Nikada nije uspela da se oporavi do kraja.Teturajući po baruštini svojih sećanja tragala je za pribežištem od doživljenih grozota, ali joj je u osami samo jedan lik predstavljao izvesnu svetlu tačku. Pokuša da odgonetne misao o njemu (tom liku) prisećajući se svih onih mana koje je imao, koje su joj najviše bile urezane u sećanju, u njene sarkastične primedbe, ali što je više nastojala da naruži to sećanje, taj lik se sve više preobražavao i postajao privlačniji.

Međutim, odgovora nije bilo, a ona je i dalje sedela sama pred sobom.

Supa se ohladila.

 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. riznica  |  10/13,2015 at 14:41

    ... i stalno ta dilema da li je važnije ono o čemu pisac piše ili to da li napisano ima veze sa njegovim životom ...

    Bitan je samo tekst, sam za sebe.
    A ljudi bi tako želeli (za)viriti u nečije živote.

  2. 2. mediterraneo  |  10/13,2015 at 16:29

    dzoni stulic ima jedan zanimljiv izraz u stihu/ slutnja gubi privid ,ogolela do kostiju/o efemernosti mozemo pisati ali imam osecaj da mi nekad i sad u vremenu ne starimo...jedostavno pitanje i odgovor /da li postojis ti nekadasnja/da,da li postojis ti sadasnja / da/onda je bilo sada i sada je sada

  3. 3. Aneta  |  10/13,2015 at 20:09

    @ mediterraneo

    Razmišljam o tome što si rekao u dva pravca i čini mi se da sam se malo zapetljala :)
    Dakle prvo,
    ako se složim da ne starimo nameće se pitanje kako je to moguće i šta onda biva?
    Onda bih rekla (negde sam slično pisala) telo je ljuštura čiji je biološki ritam različit od ritma njenog unutrašnjeg, nevidljivog, čulnog sadržaja ... ljuštura stari, mi ne ...
    sa druge strane ako se ne složim, pa kažem mi ipak starimo i kroz to se menjamo ... nametnulo bi se pitanje koliko? Koliko se možemo stvarno promeniti?
    A upravo sam sama zagovornik teze o tome da mi svoju suštinu ne možemo promeniti, koliko god se menjali. Ne znam, možemo li?

    O čemu se tu, dakle, radi?
    Možda je odgovor na prvo da sazrevamo, a na drugo da se prilasgođavamo?
    Samo kažem i samo razmišljam?

    Htedoh post nazvati tihovanje, a opet sam htela izbeći pojam isihije i isključiti misticizam, a opet ova crkvenoslovenska reč ...(?) beše mi najbliža ...
    ali sam pojam i ideja razmišljanja, dubokog poniranja mislim u nešto - što opisuje tvoji citirani stih - ogoljeno do srži - suština jeste ista.
    I na koncu konca na preostaje mi ništa drugo nego da se složim sa tobom, u svakom trenutku jeste to sada i u svakom sada naša suština jeste ista; misao može kroz dimenzije, ljuštura ne ona je uvek u nekome sada u kome se ona menja a mi ostajemo isti ...
    tako nekako? :D
    (ma rekoh da sam se zapetljala) :))

  4. 4. Aneta  |  10/13,2015 at 20:24

    PS
    Naša inteligencija nas upućuje na (ideološko)prilagođavanje i kompromise, posedujemo urođeni oprez prema životu.
    Naše unutra živi drugim ritmom od našeg spolja, ono dotrajava umire i u isto vreme se rađa, više puta, puno puta u jednom životnom veku... naše spolja ima samo jedan ciklus ...

    Pisala sam u trećem licu, ne projektujem sebe u svoje tekstove, ali svi vide mene ... Da li je to Aneta, ja ili obe? Nadam se da sam dosledno iznela "njen" lik na svetlost dana?
    Da li je privatna ličnost umetnika važnija od njegovog dela? - to sam te htela pitati, eto to želim znati (šta misliš)? :D

  5. 5. mediterraneo  |  10/13,2015 at 21:03

    odgovor je da cilj plovidbe nije luka vec sama plovidba.gakle vaznija je licnost umetnika,izmedju sustine i forme biram sustinu

  6. 6. Aneta  |  10/13,2015 at 21:45

    @ mediterraneo

    Oko suštine smo se odmah složili :)

    Ovo prvo ... hm ... ti tvrdiš kao svi decenijama unazad a ja to ne razumem (?)
    Ali nema veze, ako je jedan nobelovac Andrić mogao ostati usamljen u tvrđenju istoga da je delo ipak važnije i ako je drugi nobelovac M.V.Ljosa "istrpio" ulogu "dobrog dečaka" udovoljavajući čitalačkoj publici i kritici, zašto bih se onda ja, mala, sekirala oko toga što ne razumem i oko svih mojih oscilacija ...
    rekoh inteligencija nas upućuje na kompromise, moguće je da smo jedino verni svome vremenu, onome (tvome) SADA u kome smo uvek ISTI (?)
    Hvala ti. :)
    Puno. ;)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com