Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [179]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

139. - Prijatelji

riznica | 25 Novembar, 2015 21:25


 

Iskusila sam puno puta da u životu nema pravila i da je svaka nova teška situacija, novo iskustvo koje otkrije nešto do tada neznano, nanovo otvori oči, da su ljudi za koje mislimo da bi nas dotukli u padu upravo oni koji nam pomognu da ustanemo, ali i da su one slatkorečive ljudske minijature u tim situacijama spremne da  nas gurnu u smrt. Olako i sa zadovoljstvom.

Ne treba biti nestrpljiv da se otkriju tajne osobine ljudskosti pojedinaca, jer neke tajne nam mogu zauvek promeniti život.

 

Iskusila sam da presudni uticaj na naš život imaju ljudi koje ne poznajemo i koji nas ne poznaju, jer bez obzira koliko prijatelja imali, kad zatrebaju neće ih biti (razlozi nisu važni), čovek je u nevolji uvek sam (i sa tim treba računati). Ne paničiti i verovati sebi.

 

Paradigma koju nam je društvo ponudilo ili nametnulo nije uvek i jedino rešenje, a reč prijatelj gubi vrednost ako se često poseže za njom ...

 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Aneta  |  11/25,2015 at 21:31

    Nekada je zaista teško povući crtu razgraničenja između sebe i drugih ...

  2. 2. pricalica  |  11/25,2015 at 22:03

    Оно што ми некад осетимо према другима сасвим извесно да и други у неким ситуацијама помисле за нас. Али кад они помисле то о нама, ми се нађемо у чуду, изговарању, па и замерању.
    Но, то је све губљење суштине. Одређени људи, у одређено време дођу да нам се нађу у одређеним тренуцима. Пријатељ није савршен, па је и њему, чак и кад је немоћан да нам се нађе, потребно наше разумевање.
    Ми често тражимо и очекујемо од другог што сами не дајемо.
    Има прича о муслиману који се у пустињи молио да му Господ подари камилу. Туда наиђе неки караван, или човек са камилама, да не лажем сад, и између осталог да муслиману једну камилу. Муслиман почне да захваљује Богу, а дародавац се наљути на њега, јер му је, каже, он дао камилу. На то му муслиман рече: Не, ја сам је тражио од Бога и од Њега сам је и добио.
    Ово је суштина свега и смисао.
    Сваки човек који нам долази или не долази има своје разлоге зашто то чини. Они који долазе, долазе јер су нам потребни; који не долазе, не долазе јер нам нису тог тренутка потребни. Или још боље - спремни.
    Велики поздрав и хвала на теми за размишљање. :)

  3. 3. Aneta  |  11/26,2015 at 10:54

    Svi mi zasigurno, draga @pričalice, imamo manje prijatelja nego što mislimo, a više nego što znamo.
    Mislm da na prijateljstvo ne treba gledati kao da neko bezuslovno i bezrezervno mora ili treba da rešava naše probleme kada mi to tražimo, već se prijateljstvo meri time da li je neko hteo da nam pomogne onda kada je on to zaista i mogao.
    Različita su ljudska iskustva u zavisnosti iz koje pozicije gledaju. Tako oni koji imaju sve često ne vide ništa, a tek kad to izgube shvate ili progledaju ...

    Šekspir je, npr. rekao da "Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek."
    Mislim da nešto nije uredu ako nas svi vole isto onoliko koliko nije uredu ni da nas svi mrze. Između tih krajnosti pronalazimo prijatelje... :)
    Hvala ti ;)

  4. 4. Станимир Трифуновић  |  11/26,2015 at 17:50

    Усамљенима нас чине - пријатељи. Или нам недостају, или су нас разочарали.
    Поздрав!

  5. 5. Aneta  |  11/26,2015 at 20:30

    Razmišljam o ovome što sre rekli @Stanimire, u suštini se slažem ... i setih se da
    "Čovek nije ni zver ni bog, pa da je sam sebi dovoljan", rekao je Aristotel.
    Hvala Vam i ja Vas, takođe, pozdravljam. :-)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com