140. - Moj Zemun - Deo VI
riznica | 27 Novembar, 2015 15:07
Sitna i uporna kiša pada. Dosadna. Jedna od onih koja kada počne ne obećava da će se zaustaviti.
Ja u Zemunskom parku, bez kišobrana šetam po utabanom lišću, zbijenom, u fazi raspadanja. Ogoljele grane ne mogu zaustaviti kišu, nema zaštite. Kisnem!
Zemunski park je organizovan 1842. Godine na mestu nekadašnjeg ulaza u grad i kontumca. Oko mene ljudi sa kišobranima, nekuda žure i niko nikoga ne gleda. U vreme kada je park organizovan bio je centralno mesto za šetnju i okupljanje i druženje tadašnjih Zemunaca. Dame su oblačile lepe toalete, svečane, sa šeširima a gospoda su dolazila u odelima sa cilindrom.
Sedenje na klupama se moralo platiti. Postojao je čuvar parka.
U centralnom delu parka nailazim na rimski sarkofag. Nije on od nekog značaja sam po sebi, ali mu je poklopac interesantan i značajan zbog glava mitskih bića. Ali zanimljivo je to da je iskopan kada su rađeni temelji za Milenijumsku kulu, koja je ustvari kula Sibinjanin Janka odnosno Janoša Hunjadija. Janoš, Janko, Ivan ili Johann Hunjadi, zavisi ko ga kako zove, koji je predvodio Srbe i Mađare u borbi protiv Turaka, živeo je i umro 4,5 veka pre izgradnje ove kule, ali je umro od kuge u ovom delu Gardoša, u svojoj vili, a kula je dobila ime u njegovu čast ...
Milenijumska kula je jedna od, pretpostavlja se, pet kula koju su Mađari tada izgradili u čast proslave 1000-godišnjice svoga dolaska na ove prostore u Evropi i jedina je sačuvana. Pretpostavlja se da jedna bila u Budimpešti a ostale četiri na sve četiri strane sveta njihovog carstva.
Gardoška kula je podignuta 1896. Godine, a otvorena 15 dana kasnije na mestu nekadašnje tvrđave.
Najstarija mapa, geografska karta Zemuna, odnosno Taurunuma, izdrađena je u antičko doba i datira iz II v.n.e. Izradio ju je Klaudije Ptolomej.
Posted in
Zemun .
Dodaj komentar: (2).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
