Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [172]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

155. - Sluge vremena

riznica | 29 Decembar, 2015 14:43


 

Dok su  drugi narodi negovali kult mrtvih, Indijanci nikako nisu želeli da imaju veze sa mrtvima. Ranije bi samo izbili rupu na severnoj strani kuće da bi duh mogao da izađe i niko više ne bi tamo kročio. Oni uglavnom i ne pominju ime mrtvaka jer smatraju da je njihov duh još blizu ...

 

Zapravo mnoga plemena američkih Indijanaca veruju u prisustvo duhova zasnivano na ideji da mrtvi postoje u drugoj dimenziji koja ima formu medjusobne povezanosti sa Zemljom. Ta druga dimenzija bila je prvobitno koncipirana kao postojanje na nebu visoko iznad zemlje, pa su od bleštavila zvezda mislili da su logorske vatre drugih plemena koja tamo žive, ali kasnije su ovim nebeskim telima data božanska svojstva.

 

U drugom delu sveta australijski domoroci imaju veliki broj verovanja,a značajno je da ona odražavaju koncept opstanka posle smrti.
Vreme snova za njih predstavlja neku vrstu nebeskih sfera koje se kreću u vremenu i prostoru. To je dom bogova, duhovnih poruka, duhova i predaka, koji i danas igraju snažnu ulogu u aboridžinskoj kulturi.

Nije neobično videti nekog Aboridžina kako stoji nepomično na jednom mestu dugo vremena. Pri slabom svetlu strancima se takve figure čine kao stena ili neko drvo. Ovi ljudi su u drugačijem promenjenom stanju gde su vreme i prostor od relativno malog značaja. Postoji, takodje, jak osećaj duhovnog vezan za sve postupke Aboridžina. Oni zasnivaju svoj život na intuiciji i sposobnosti da se sažive sa emocijama i postupcima ostalih čak i sa udaljenosti.

 

Kroz religijski koncept Raja i Pakla provlače se pojmovi Duha i Duše, dok su hinduistička vede utemeljile verovanje u ponovno radanje i transmigraciju, ideju da duša nekog čoveka može opet da se rodi u telu neke druge životinje. Razlog za ponovo radanje je zakon karme, da duša mora stalno da se vraća smrtnom postojanju sve dok ne sazna sve lekcije duhovnog razvoja.

 

Budizam se pojavio u VI veku p. n. e. razvijajući se iz hinduizma. Postavio je seriju gradiranih rajeva od kojih je svaki lepši i osetljiviji od prethodnog. Prolazak kroz ove dimenzije zavisi od individualne vrline i meditacije.

I u verovanjima budista i hinduista postoji Pakao gde duše pate, ali ne moraju trajno da budu proterane, moguć je povratak i izbavljenje.

 

Stari Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, ali su imali podzemni svet kojim su vladali Persefona i Pluton (Had). Ipak, postojala su mesta u zagrobnom životu nastanjena samo probranima.

 

Egipćani su verovali da bogovi procenjuju dušu, a onda je nagraduju ili kažnjavaju. Papirus Ani, koji datira od 1320. p. n. e, sadrži crtež vaganja srca i perja koje predstavlja „istinu". Ovo „vaganje srca" zabeležio je Tot, božji pisar. Verovali su da se iz tela dok prebiva u grobnici izdiže njegov eterski „dvojnik" i ide ka nebu.

(Izvor Wikipedija) 

 

Dakle, od početaka ljudskog razumnog razmišljanja, postojalo je skoro univerzalno verovanje u život iznad materijalnog sveta, bez obzira da li se radi o paganima ili pripadnicima religija.

Ono je bivalo uvek isto. Duh nadživljava prolaznost tela, ljušturu,  njene okvire i kreće se ka mestu iznad materijalnog sveta.

Ako ova univerzalna verovanja nisu podsvest kulturne svesti o nekoj osnovnoj istini, tada mora postojati jak razlog za njihovo postojanje, jer zašto su onda „izmišljali" priče ako smo samo životinje, a priče tek beskorisni mitovi?

Da li je naše postojanje samo deo dugog i nedorečenog, složenog saznajnog procesa koji tek naslućujemo? Ili ne?

Posted in Priče . Dodaj komentar: (7). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. mediterraneo  |  12/29,2015 at 17:16

    evo imam pitanje za tebe- npr-komunicirala si i izmenjivala emocije sa osobom koja je preminula- pitanje-da li je privid nepostojanje te osobe,dali je privid tvoje postojanje ili je privid vaša komunikacija ?

  2. 2. Aneta  |  12/29,2015 at 18:27

    @mediteraneo
    Ako je osoba za koju smo bili emotivno vezani preminula, može se desti da ostanu sveža i "živa" sećanja na nju, da mislimo da će se odnekud pojaviti i sl ... privid je postojanje te osobe, ali ti me, možda, nisi to pitao? :)

  3. 3. Станимир Трифуновић  |  12/29,2015 at 21:49

    Све је привид.
    Стварност је само наша свест да је све привид.
    А, и то је упитно!
    Поздрав Анета!

  4. 4. Aneta  |  12/30,2015 at 11:41

    @Станимире
    Живот је могућ док се то не схвати. Али шта после?
    Хвала, отпоздрављам! :)

  5. 5. Станимир Трифуновић  |  12/30,2015 at 21:27

    Нема после...
    Поздрав Анета!

  6. 6. Aneta  |  12/31,2015 at 11:57

    @Станимире
    Зато не треба размишљати у том правцу, зато не треба (дуго) бити сам и усамљен јер није Кафка случајно рекао "Кад је човек сам, увек је лошем друштву", мисли морају бити у интеракцији, зато постоје арене, поезија, уметности, окупљања, скупови, љубави, музика... илузије, снови, фантазије, митологије ... као далеки циљеви, недостижни, због којих рекоше да је важан пут ..
    Једно је сигурно, сасвим добро се може живети и у незнању.
    Можда грешим?
    Можда иза свега постоји једно велико "можда"?
    Ти знаш. :)

  7. 7. Aneta  |  12/31,2015 at 12:01

    ПС
    Неко је рекао да је смисао живота, дати животу смисао ...
    За боље од тога не знам. ;)
    Велики поздрав! :))

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com