308. Snohvatica
riznica | 26 Avgust, 2018 08:54Do podne je bilo vrelo, golo i sedefasto nebo, a onda su se pojavili oblaci i nečujno uvukli u sobu. Neočekivano dobovanje kapi, prvo tiho, kao šapat, potom sve glasnije govorkanje. Samo je nemir nečujan. Kiša je opet uzburkala dan, a nemiri nas. Oseća se snohvatica jeseni i izmak leta. Ispred kontejnera vidim prosjaka kako halapljivo jede pronađenu hranu. Šta je u samoj srži ovaj naš grad, a šta njegovo ime. U njemu danas gospodare muve nad prosjacima i onima koji jedva životare negde između njih. Sve je to lanac složenih odnosa sačinjen od samoga nemira. Nevidljivog i nečujnog.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (3).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
