Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [175]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

305. - Zebrnjak

riznica | 23 Jul, 2018 07:15

Nekada treba i skrenuti sa puta. Na putu od Kumanova ka Ćustendilu, na 6-om kilometru iznad sela Mlado Nagoričane (ima i Staro), na brdu Zebrnjak nalazi se ostatak monunentalnog spomenika junacima Kumanovske bitke koji je ujedno i spomenik protjerivanju Turaka iz Evrope. Kumanovska bitka je glavna bitka Prvog Balkanskog rata koja je vođena između turske Vardarske armije i Prve srpske armije, 23. i 24. oktobra 1912. godine.
Kumanovska bitka je bila važna srpska pobeda nad turskom armijom u Vardarskoj Makedoniji, brzo posle izbijanja rata. Kumanovska bitka je označila početak oslobađanja Južne Evrope od viševekovne vladavine Turskog carstva. Prvim Balkanskim ratom je završen dugotrajni proces potiskivanja Osmanskog carstva iz Evrope, započet porazom Kara Mustafe kod Beča 1683. godine. Kumanovska bitka je krupan istorijski događaj za Srbiju i srpski narod u celini, a verovatno i za Evropu, jer je njen ishod oslobađanje oblasti Stare Srbije, koje obuhvataju područje Stare Raške, Kosova i Metohije i Skopsko-tetovske oblasti. Oslobodilačkom Prvom Balkanskom ratu je prethodio Balkanski savez, kao i uzajamni sporazumi balkanskih država – Srbije, Crne Gore, Bugarske i Grčke. Posle poraza u Kumanovskoj bitci, turska armija je napustila glavni deo vardarske Makedonije, pretrpevši teške gubitke u ljudstvu i ratnim zalihama
Spomenik Zebrnjak je sagrađen 1937. godine, u slavu i čast poginulim srpskim vojnicima na 25. godišnicu bitke, bio je autentičan u oblikovanju i koncepciji, jedinstven na Balkanu sa visinom od 48,5 metara. Po stilu se oslanjao na sakralnu srednjevjekovnu arhitekturu a unutrašnjost je bila oslikana freskama sa prizorima iz svakodnevnog života i likovima u narodnim nošnjama. Spomenik je porušila bugarska vojska na samom početku II svjetskog rata. Ono što se danas može vidjeti je samo postament spomenika. U unutrašnjosti nema freski a u podrumu je i dalje kosturnica. Prilaz spomeniku je uski makadam kojim bi se da je padala kiša teško moglo prići. Kapija se zaključava i postoji čuvar (po nekom međudržavnom dogovoru od prije par godina). Spomenik je podignut na samom poprištu bitke. Na slikama se u daljini može vidjeti Skopska crna gora i Vodno u produžetku, pozicija sa koje je napadala Prva armija, pod komandom regenta Aleksandra. Zebrnjak je bio cilj turske armije kako bi dobrom vojnom pozicijom dobila naklonost evropskih sila i zadržala se na Balkanu. To se nije dogodilo.
Spomenik na Zebrnjaku građen je od najtvrđeg bazalta i armiranog betona. Imao je oblik kule-obeliska visine 48,5 metara. Bio je to ubedljivo najviši spomenik ne samo na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, već i čitavog Balkanskog poluostrva. Skladnih proporcija, sa vitkom kulom, ovaj memorijal mogao je da se vidi iz velike daljine, čak i noću, jer je iz njegovog kubeta izbijala svetlost tri petro-maks lampe. Bilo je to simbolično, večito kandilo mrtvih čije su kosti tu počivale. Na svim planovima spomenika uočljiv je vertikalizam u strukturi građevine. Definitivan projekat predstavlja spoj masivnog podnožja u obliku tvrđave, vitkog stabla sa jajastom ``kapom“ na vrhu koje se ne sužava nagore i novog elementa - trougaone osnove. Takvom osnovom autor je, bez ikakve sumnje, ostvario izraženi skulptoralni efekat u ukupnom izgledu vitke, ali snažne građevine. Taj vrhunski spor arhitekture i skulpture bez uzora u našoj arhitekturi predstavlja remek-delo Momira Korunovića. U prizemlju spomenika bile su prostorije koje su služile kao kosturnice izginulih srpskih ratnika. Nad njima se nalazio prostor, podeljen u devet odaja, u kome je bila smeštena muzeološka postavka. Iznad podnožja spomenika, na osamnaestom metru od zemlje, nalazila se memorijalna kapela do koje se stizalo otvorenom spiralnom rampom. Na svakom uglu spiralne staze proširene kružnim zaravnima stajali su na postoljima originalni topovi korišćeni u Kumanovskoj bici. Gvozdenim stepenicama pelo se u prostor iznad kapele u kome su bile postavljene drvene hrastove merdevine koje su spajale pet spratova visoke kule sa betonskim galerijama. Na samom vrhu kule, pod samom krovnom konstrukcijom, nalazile su se pomenute svetiljke koje su noću osvetljavale okolinu. Na vrhu čitave građevine nalazio se krst, dok je njen najviši sprat bio ukrašen heraldičkim znamenjima Kraljevine Srbije. Fresko-dekoraciju u kapeli i kosturnici izradio je ugledni srpski slikar toga vremena Živorad Nastasijević koji je sa Korunovićem sarađivao i ranije, prilikom podizanja spomenika srpskim ratnicima stradalim u bici na Drini ujesen 1914. godine koji se nalazi na lokalitetu Mačkov kamen na planini Jagodnji kod Krupnja
. Izvor: Internet, slike su moje osim prve i treće

Posted in Priče . Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Лаки  |  07/23,2018 at 10:56

    Баш ме нађе. :)))

    Једнога јула, једне давне године, био сам петнаест месеци на „гостовању“ у Куманову. Сва села око Куманова сам прошао пешке (пјехе), па и ова која си навела, младо и старо Нагоричане. Пролазио сам поред самог споменика али га нисам могао посетити јер није био део историје НОР-а, и како би то изгледало да наследник НОРА-а у ЈНА обилази споменик „тамо некој војсци“. Тада, са осамнаест година, није ме занимала историјаи архитектура са којом се упознах преко овог твог поста, мислећи уморан од ходања, само на војнички ручак и разгласну станицу, са које се чуо предиван Даворин глас (Индекси) и песма, „Да сам ја нетко“, „Сањам“, „Балада“,“Све ове године“......!

    Сав терен око града Куманова пун је артефаката из балканских ратова и Првог Великог, где се одиграла кључна битка за Српску војску. Обично смо обуку имали на тим узвишеним котама (све топониме и данас памтим) и било је довољно само мало закопати ашовом у земљу да би се ископала празна пушчана чаура, комад гелера од мина и разноразни хрђом изједени делови војне опреме. Много је малих споменика која су подигнута уз свако село где су обележена страдања нарада у свим споменутим ратовима, претежно од бугарске војске. Није ме зачудила изрека Македонаца из околних села која гласи: „Сите нек дојду, само Булгар да не дојде“.
    Леп је то предео Македоније и диван македонски народ увек ослоњени на Србе са скопске Црне горекао и они на њих.

    Равнотежа тог склада је нарушена седамдесетих година када се на рубу града(иза пруге и железничке станице) досељавају Шиптари са Косова због отварања неких рудника и тада се оснива Черкеско село. Сада као народ, доминирају Кумановском долином. Требало им је само четири децебије. Дешавања која су се скоро десила ме нису изненадила.

    Шта да ти радим!? Дугачак пост, дугачак коментар.

    Поздрав Анета.

  2. 2. riznica  |  07/29,2018 at 01:27

    Laki
    Sve si lepo rekao ... :-)
    A vredelo bi ponoviti to hodanje, samo u drugoj režiji. Zar ne? ;)

  3. 3. Лаки  |  07/29,2018 at 14:05

    Да, баш би ваљало. Али ... како? Сви ви понекад одете негде, нико се не сети да каже- „Лаки ајде са нама“. Ја сам, ако Ризнице ниси знала, један модерни домар заузет свим и свачим. Како да одем негде, када треба бринути о башти, воћњаку и травњаку око куће? Ко ће, хранити петнаест кока и две куце? Ко ће, комшијама оштрити мотике и секире, ко ће им заменити тамо неки ногар, сломљену летву на мердевинама, заварити поломљени срп? Ко ће, када се купи лап топ за дете, заменити неки андроид оперативни систем виндоуз десетком? Ко ће, на истим заменити батерије када почну да хлапе? Ко ће, деци из комшилука на компјутеру променити стари хард диск, проширити рам меморију, подесити резолуцију екрана, научити их како се праве спотови на јутјуб канау? Ко ће, да им објасни основну обраду слика у фотошопу? Ко ће, спремити карнишоне, мешану салату и парадајз за зимницу? Ко ће, да скупља ове опале јабуке и да их рендане зготови у питу од јабука, од које се прсти лижу? Ко ће, када већина није ту да брине о Блог.рс-у и да пази дан и ноћ на њега? Ко ћејош сем мене, да живи у овој недођији?
    Не! Немојте ме звати. Ја сам много заузети домар. И поред добре воље ја не могу ићи нигде. Волео бих и ја, да сваке године, обиђем Грчко море, видим Увац седам пута за редем. Али, једном ћу ипак отпутовати. Када будете приметили да ме на Блог.рс нема дуго, знајте; Лаки је напокон отпутовао. Тог путовања се не плашим. Само да будем први.

  4. 4. Aneta  |  07/29,2018 at 23:37

    Laki :-)
    He, znači izbrojao si Lastavici koliko je puta bila na Uvcu ;) Ni ja tamo nisam bila ni jednom, ako će biti za utehu. A tebi bi na toj tvojoj Nedođiji mnogi pozavideli. Koke bi mogla ta deca paziti dok ti putuješ, a blog možeš održavati i kroz mrežu. Jedino za hardver i memoriju moraš biti fizički prisutan. ;)
    A na to putovanje, kada će oni drugi primetiti da nas dugo nema, svi ćemo jednom otići, pa ćemo se opet Tamo! sresti.
    Ćeraćemo se, rekao bi Matija.
    I da,
    Ne zovi me "riznica" to mi se pojavljuje kada pišem komentar dok sam u Adminu. :-)

  5. 5. Aneta  |  07/29,2018 at 23:44

    Laki
    A blog.rs? Zašto pada u san?
    Veoma je teško upravljati blogom, stalno nšto baguje ... to je razlog što više ne objavljujem. Naprosto nemam toliko vremena. Ova platforma je pravi "žderač" vremena. :-)

  6. 6. Aneta  |  07/29,2018 at 23:51

    A ove liste sa desne strane, da li je to konačno ažurirano ili stoji sve tako kako je bilo pre 3,5 godine kada sam došla na blog.rs?

  7. 7. lastavica  |  07/30,2018 at 07:43

    Drago mi je da je Laki bar ovde objasnio zašto...
    Na Zebrnjaku sam bila i idem ovog leta opet.

  8. 8. Лаки  |  07/30,2018 at 15:19

    Анета, шта да ти кажем у вези рада Блог.рс-а. Знам исто колико и ти.

    Блог је отвореног кода и и да би га блогер користио како жели и мењао изглед мора да има знање CSS програмског језика и основе HTML протокола. То, што поједини мењају насловну тему блога или постављање „тапета“ је ситница за све остале могућности.Изгледа ми, да је идеја ове блого свере била да се преко ње учи рад на споменутом програмском језику. Мислим на то, јер, приметила си сигурно као и ја, да неки пут ученици неке школе користе блог.рс за вежбе из информатике. Наравно, није то сталним блогерима никаква сметња али јесте тотално неконфоран рад на блогу, за разлико од на пример, Word pres-a, где све иде глатко,где се из једног потеза увози слика, видео запис или написани текст.

    Колики су ресурси ове блого свере ја стварно не знам, али се види да на њему нико не ради нити решава проблеме. Платформа је, интернетски речено, застарела. Сведоци смо, како блоговање као вид комуникације полако иде у историју као што су отишли и форуми. У моди је фејзбук, инстаграм, твитер и други, где си ти „газда и баја“ на своме: примаш кога ти хоћеш, одлучујеш о твојим пријатељима, проглашаваш своје непријатељe, дозвољаваш само одабранима да виде твоју лепоту коју силикони испунише, твоје богатсво, место твојих излазака, шта једеш, шта не једеш, шта ти расте на твојој гузи, затим, твоје куце, твоје маце и ....... твоје, твоје, твоје!

    Ето, то вам је па бирајте. На крају ће бити, да, какви год да су, блогови су за показивање личне креативности у било којој свери, најбољи. Па тако је и овај.

  9. 9. Лаки  |  07/30,2018 at 15:22

    Ластавице, није баш све тако како написах. Знаш, има мушкараца који ватају на снагу, на мушкост, такво им јеи писање и лично опхођење. Арогантни. Има оних других, који ватају на сузе и сажаљење. То сам ја у горњем писању. :-)))
    Мој савет је, чувајте се и од једних и од других.

    Све се може када човек жели ,хоће и није лењ. О болести званој лењост већ сам код тебе на блогу довољно писао. Свидела ми се твоја једном написана реченица, да, док други купују и скупљају некретнине, кола, злато, крпице и кучине, ја скупљам, путовања и лепа сећања. Добром организацијом живота, без много улагања, свако може бити срећан и задовољан.

  10. 10. lastavica  |  07/30,2018 at 17:33

    Laki, svako skuplja ono do čega mu je stalo i od čega će živeti kad više ne bude mogao da skuplja...

  11. 11. Aneta  |  08/04,2018 at 20:53

    Najteže je skupiti snagu za život, a neki to mogu i onda kada ona ponestaje ...:-)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com