107. - Zemun koji volim - Deo II
riznica | 22 Septembar, 2015 10:13
„Čudna i čudljiva je ta ljubav – često rastrzana između ushićenja i mučenja“
Tih godina je doslovno bilo tako; sve mi je bilo novo i nepoznato, ali i lepo i držalo me to ushićenje darovanjem uvek nove lepote koju samo život može da pruži, sastavi u trenutnu sladost dublju nego išta na svetu, nedokučiviju nego išta po poreklu i sudbini.
Koliki je uticaj čoveka na plimu i oseku sopstvenog života?
Mučenje je bila reč i pojava koja me godinama pratila u stopu, a ja sam bežala i otimala se, nekada i stoički podnosila, pa opet bežala, ali uvek u tom hodu hvatala te male čari i naslade koje nam život svesrdno pruža, a mi često i ne primećujemo živeći uobičajenim, relativno komfornim životom.
Ja sam primećivala sve. Ja sam se trudila da primetim što više. Imala sam dovoljno vremena, sve vreme je bilo moje!
Dvadeset i više godina prolazim baš tim parčetom Glavne ulice, gde god pođem, put me nanese ispred broja 9. To je zgrada Zavičajnog muzeja Zemuna, koja pokazuje prošlost Zemuna od njegovog nastanka do 1945. Kada je ovaj objekat proglašen spomenikom kulture.
Zgrada je podignuta 1840. Godine u stilu pseudogotike. Bila je jedna od prvih visokoparternih porodičnih kuća u vremenu kada je sagrađena, a pripadala je bogatoj i uticajnoj porodici Spitra.
Bočna krila su duboko u dvorištu sa asimetrično postavljenim kolskim ulazom. Glavna fasada komponovana je u shemi neparnih brojeva, karakterističnoj za period romantizma.
U kući je jedno vreme bio smešten hotel „Garni“.
Posted in
Zemun .
Dodaj komentar: (3).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
