202. - Malo (bolje) sutra
riznica | 25 April, 2016 12:20
Tačno vreme.
Pauza.
Pogled kroz prozor ukazuje da treba poneti kišobran. Nevoljno krećem i žurim da bih u tih pola sata stigla završiti obaveze. Kiša sapire ulice tužnoga grada.U povratku kao i u odlasku vozim se tramvajem. Samo da opet ne smrdi, pomislih.
Ulazim.
Smrdi. Grđe nego prošli put.
Namrštena „bacam“ pogled da vidim da li su opet tu žena što je prošli put neprestano trebila vaške po glavi i uspavani čovek? Nisu. Vidim dvojicu baskućnika sa kapuljačama.
Pogled mi se susreće sa mladom devojkom i ona reče, linija kruži, pa Oni tu sede, spavaju i greju se ... Tramvaj kao socijalna ustanova, pomislih! Možda je to najjeftiniji način ...?
Možda?
Ali kruženje beskućnika tramvajem broj 2 u Beogradu je izgleda postalo put u bolje malo sutra.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (6). Trekbekovi:(0). Permalink
201. - Rok at Taš
riznica | 23 April, 2016 08:28
Završena je rekonstrukcija stadiona Tašmajdan i on je sinoć svečano otvoren odličnim rok koncertom na kome su nastupale rok grupe uz koje smo odrastali a koje su zajedno sa nama starile. Sjajan vatromet i poznati avangardni zvuk muzike.
Kultno mesto je imalo rekordan broj posetilaca. Sve je bilo kao nekad, a i ja sam kao dobra i poslušna Pepeljuga ostala samo do ponoći ...
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
200. Divna je Divna
riznica | 21 April, 2016 23:21
Neočekivano sam se obrela na koncertu Divne Ljubojević i zaista je vredelo večeras biti u Sava centru. Odlična akustika, sjajno osmišljena pozadina scene sa detaljima enterijera , apsidama, oltarima, freskama, eksterijerima manastira, prirodom, sve snimano kamerom u pokretu, ostavljalo je utisak da je izvođenje u crkvi.Vrhunska prezentacija, divan glas i odlična grupa Melodi u pratnji.
Divan audijelni ugođaj obogaćen vizuelnim efektima. Duhovna muzika.
PS
Od kad tebe volim ja nije izvođena.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (9). Trekbekovi:(0). Permalink
199. - Homo balcanicus 1
riznica | 20 April, 2016 12:56
Kad plakanje postane opasna veština, a laganje vrlina, znači da je došlo paravreme?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (11). Trekbekovi:(0). Permalink
198. - Dobre sluge – zli gospodari
riznica | 19 April, 2016 08:56
Homo balcanicus. Posmatram ljude ruralnog porekla, sudbinski predodređene za potčinjavanje prirodnim silama i pojavama; oni u uslovima građanskog života nastavljaju to kao logičan sled jednog stanja stvari.
Kad su u poziciji dole, oni uvek idu u pravcu veličanja pretpostavljenog a ne u pravcu sopstvenog usavršavanja i uzdizanja. Oni se čak trude i da umanje sopstveni ugled pre nego da podignu svoju vrednost i tako omogućavaju ostajanje u močvari.
Ali ako na neki način dođu u poziciju gore, tada zaboluju od sindroma bicikliste.
Teraju i voze isto.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
197. - Kazan-ovina kuhinja
riznica | 16 April, 2016 23:03
Ti misliš da je tebe nemoguće ne voleti, a zapravo zaboravljaš da je junak tvog života razapet između svih žena koje su se ikada pojavile u njegovom životu, između pomaganja baki, majci i silnim drugim pomahnitalim, bolesnim, ostavljenim i razočaranim ženama ... On je između. On je uvek između, jer on je čovek koji ne zna šta hoće, osim što zna da hoće sve. Bez kriterijuma, bez emocija, bez obzira ... bitno je samo da njegove budu sve...
Njemu je zapravo svejedno, tako da će voleti i tebe, ograničeno, važan je samo broj, voleće te kao jednu u nizu. Voleće te na sve moguće načine koje od njega žene traže, uglavnom sažaljenjem koje uspravlja i stvrdnjava njegovu mušku spravicu. Dovoljno je da budeš jadna, što ti od samog početka i jesi i on će ti se sam nametnuti iz želje da bude neizostavno potreban, da ti bez njega ne bi slučajno propala.
Zadovoljavaće te svakoga petka.
Subotom će otići onom ružnom devojčetu iz detinjstva, nedeljom starijoj ženi iz navike, ponedeljkom će se pozabaviti šeficom, utorkom pesnikinjom bolesnih kostiju koja mu silno želi roditi dete ali joj ženstvenost uvek završi pod krevetom, sredom višestrukoj samoubici koja ga stalno uhodi, četvrtkom onoj koju je fiktivno oženio, a petkom ...
Petkom ti uvek možeš čekati svoj red i misliti da je tebe nemoguće ne voleti. Za njega zapravo i jeste jer on voli sve. Voleće te i kada postaneš ona stara istrošena krpa, ne odbacuje taj ni jednu. Zavođenje je njegova profesija. Zadovoljavaće te kao i sve druge, malo će te usrećiti i nikada ti neće dozvoliti da postaneš bivša, jer bi na taj način njegova paleta bila okrnjena. Ostaćeš na sreću spašena sramote, odgodićeš suicid, osećaćeš se večito mladom lepom i poželjnom obavijena oblacima sopstvenih iluzija, osećaćeš se zdravom iako to zapravo nisi ... jer on je tvoj Kazan-ova.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (16). Trekbekovi:(0). Permalink
196. - Nezainteresovano
riznica | 14 April, 2016 09:37
Slojevi od sunca i senki, a između njih memljiv miris. Ustajalost. Ne silazi u prošlost, i ne traži zaboravljene veze, niti dozivaj u pomoć snage mrtvih naraštaja.
Događanja su poput pisama ispisanih lepim rukopisom ali grafitnom olovkom na papiru, pa kako vreme prolazi, ona stare a tekst počinje da bledi dok sasvim ne iščezne, obrišu se sama kao loše upakovana laž u koju niko nije poverovao.
Nezainteresovano posmatram dokone ljude koji tamo negde u svojim zamislima, zainteresovanim naporom duha, u svom očaju, smišljaju neke nemoguće situacije.Jednoga dana sve može postati stvarnost. Može. Ali neće, jer to je samo rečenica u maštanju devojaka, noćnoj svirci, nesvesnoj suzi u oku mladića i rečima vaših pesnika u kojima se događa vaš život. A vaš život biće naš zaborav.
Nisu najgora ona zabeležena događanja, ili ona samo nagoveštena sa jadom koji nose. Najgora su ona nigde ne pomenuta niti opisana, zbog nezainteresovanosti.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (27). Trekbekovi:(0). Permalink
195. - Prepametni gubitnici
riznica | 12 April, 2016 13:51
Oni znaju sve šta drugi trebaju. Šteta što sami ne znaju to znanje primeniti u sopstvenu korist.
Posted in Priče. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
194. - Mali čoveče, šta sad?
riznica | 08 April, 2016 20:14
Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne
zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo
nemoguće. j , s •-"*≪ IA
A ta zloupotreba uvek nekako izranja periodično, iz naših izbora!
* * *
Svest je bombardovana,razum utamničen, a istorijsko pamćenje stavljeno iza žice, u logor. Savremeni čovek je bez samopouzdanja, onaj koji ne sledi svoje unutrašnje impulse i osećaje i koji ništa ne zna a da mu se ne objašnjava kako se to radi, pa se tako žene više i ne mogu porađati bez dule niti se u život može zakoračiti bez psihologa!, bez agencija da vas podučavaju kako se to, hoda, diše, voli ...(?)
Zašto?
Zato što deca više ne odrastaju gledajući kako roditelji rade,pa da tako uče od malih nogu, već uz kompjutere i društvene mreže. Zato što je stasala generacija neradnika i potrošača, palčića. Zato što je svet biznis koji sledi zakone novca, a ne zakone čoveku prirođene logike. Zato je čovek izgubljen u novom dobu, izgubio je sebe, svoje unutrašnje osećaje koji proističu i z genetskog zapisa. Uništen je njegov duh i on je postao bezosećajno, programirano biće vremena.
I kuda dalje, mali čoveče?
Posted in Priče. Dodaj komentar: (23). Trekbekovi:(0). Permalink
193 - Jedna jedina
riznica | 06 April, 2016 13:23
Posted in Priče. Dodaj komentar: (15). Trekbekovi:(0). Permalink
192. - Moja Ulica
riznica | 01 April, 2016 11:53
Nisu ulice tek neke izdužene linije u prostoru, ravne ili krivudave, sa regulacijom parcela sa obe njene strane, ulice su mesta sa kojima se identifikujemo, mesta prepoznavanja i pamćenja.
Naše ulice su mesta gde zvuk štikle o asfalt ima jedinstven i neponovljiv tonalitet, gde se senke za nama vuku na neki poseban način, lišće na vetru stvara jedinstven šum i gde sve miriše posebno, nekako drugačije od drugih ulica ...
U našim ulicama znamo svako ispupčenje i rupu u asfaltu, njegovu finoću i gotovo da bismo mogli definisati njegovu granulaciju, znamo svaki šaht sa koga su skidali poklopce i pamtimo one čiji su točkovi automobila upadali u njih. I kada opuste njihova tišina ima poseban, samo nama znan šum, kao i nekada noću kada se u stišanoj ulici čuju samo psi lutalice i mačke...
Naše ulice su mesta koja volimo.
Danas su oprali moju ulicu!
To sam, zapravo, htela reći, jer to je događaj. Dvadeset godina živim u svojoj ulici i pamtim da je za vreme svake vlade oprana samo jednom. Dakle, još smo kod jednocifrenog broja pranja. Eto, zato je to događaj.
Posted in Hroničarski zapis. Dodaj komentar: (5). Trekbekovi:(0). Permalink
