192. - Moja Ulica
riznica | 01 April, 2016 11:53
Nisu ulice tek neke izdužene linije u prostoru, ravne ili krivudave, sa regulacijom parcela sa obe njene strane, ulice su mesta sa kojima se identifikujemo, mesta prepoznavanja i pamćenja.
Naše ulice su mesta gde zvuk štikle o asfalt ima jedinstven i neponovljiv tonalitet, gde se senke za nama vuku na neki poseban način, lišće na vetru stvara jedinstven šum i gde sve miriše posebno, nekako drugačije od drugih ulica ...
U našim ulicama znamo svako ispupčenje i rupu u asfaltu, njegovu finoću i gotovo da bismo mogli definisati njegovu granulaciju, znamo svaki šaht sa koga su skidali poklopce i pamtimo one čiji su točkovi automobila upadali u njih. I kada opuste njihova tišina ima poseban, samo nama znan šum, kao i nekada noću kada se u stišanoj ulici čuju samo psi lutalice i mačke...
Naše ulice su mesta koja volimo.
Danas su oprali moju ulicu!
To sam, zapravo, htela reći, jer to je događaj. Dvadeset godina živim u svojoj ulici i pamtim da je za vreme svake vlade oprana samo jednom. Dakle, još smo kod jednocifrenog broja pranja. Eto, zato je to događaj.
Posted in
Hroničarski zapis .
Dodaj komentar: (5).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
