Madredeus

Kaljavi put i miris lipe, a mi i dalje zaglavljeni u vremenu.Ona zna da nije lako, ali nije se dala zavesti površnoj lepoti prolaznosti jednog trenutka vremena ma koliko njegova neponovljivost bila izvesna, jer u njenim sećanjima živo je goreo i onaj žar sunca što je svojim prženjem godinam brusio sve planine njenih očekivanja, oštre vrhove svake stene njenog uspeha a sada bi još pravio i račun bez krčmara. U grlu je još uvek jasno mogla osetiti prašinu što se dizala sa suvog dela kraja puta, gorela od vreline osećaja situacije, lebdela u vazduhu i lepila se za znojava tela, stopala ruke, noge, oči, poput vrelih iskrica što zadaju bol svakoj nadi i stapaju se sa svakom mišlju njenom o željama i odlukama, upadima i ispadima i činjenicom da niko osim nje ne može konačnačno presuditi kako će se izaći iz te kaljuge.

Ta činjenica je ućutkala svaku drugu njihovu misao. 

 

 

Ruža i ruzmarin ograđeni u bliskosti svoga dvorišta stapaju se logičnošću situacije i lepotom svojih mirisa.