165. - Kulturni relativizam
riznica | 20 Januar, 2016 13:06
Uplivom konvoja demokratije i
razvoja slobodnog tržišta nakon II sv. rata, po američkom viđenju novog
svetskog poretka, ne samo da je srušen klasični imperijalizam, već je to
predstavljalo svojevrsnu revoluciju u shvatanjima i odnosima u svetu.
Razvoj demokratije i sloboda
imao je svoj istorijski tok koji je stvorio jednu sasvim novu i drugačiju
stvarnost, a danas smo, takođe, prvenstveno razvojem novih tehnologija, suočeni
sa novom „revolucijom“ mišljenja,
razmišljanja i odnosa koja za svet nije ništa manje šokantna od prethodno
spomenute. Tako je sa svakom promenom. Uvek.
Ipak, promena načina
razmišljanja (i delovanja) ne treba nužno da znači srozavanje jedne kulture.
Ona može biti obogaćena i oplemenjena ukoliko se društvo na adekvatan način
prilagodi promenama, ako iz njih crpi ono što je dobro, ako uspe da kanališe te
tokove u željenom pravcu.
Istina je i to da su veoma retka
fleksibilna društva, posebno ako je u njima ukorenjena tradicija.
Razvojem tehnologije potire se
razlika između privatnog i poslovnog; izlaskom na internet gubi se privatnost a
trajni zapis ostaje, gubi se klasična podela vremena na 3*8sati, drugačije se
živi život (nezdravije), a propaganda i rijaliti su postale ključne reči
današnjice. Pojavljuje se manjak vremena. Zato je ključno pitanje mera, lično
dostojanstvo i kultura ponašanja pojedinca. Kontrola samoga sebe, dobra
orgnizacija svoga života i vremena i budnost nad sobom postaje ključna stvar,
imperativ vremena.
Za transformaciju društva, od
napuštanja kulture koja promoviše neznanje do kulture koja ceni znanje, rad,
kreativnost .... potrebne su godine strpljenja ne samo da se uspostavi
vrednosni sistem već i da on zaživi. Nužno je raditi na edukaciji ma koliko to teško bilo, jer ljudi
su ti koji stvaraju , neguju i prenose kulturu, jer ako osvoji nekultura, ključno je pitanje
ko će se ponovo boriti da uspostavi kulturu?
Uprkos svemu, smatram da za
loše stanje u društvu ne treba kriviti nikoga sa strane, jer ipak sami biramo koje
norme ćemo prihvatati, koje ideje, naše misli su hrana našeh duha, pa na taj
način određujemo i način na koji ćemo to
implementirati u naše društvo kao način kojim ćemo usmeravati i formirati opšte
mišljenje. Kod nas to, kao već uvrežena pojava, ide naopako uz neminovno
izvrtanje svega što bi zdrav razum podrazumevao. Vlada kulturni relativizam.
Posted in
Hroničarski zapis .
Dodaj komentar: (10).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
