Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [179]
Haiku poezija [6]
Hroničarski zapis [69]
Poezija [20]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

184. - Kuća bez odziva

riznica | 27 Februar, 2016 11:49


Kriza vremena i nedostatak duha polako pretvara civilizaciju u onu sitnu staricu što će vremenom početi da mrzi sve što ima veze sa maštom, igrom, umetnošću i lepotom.

 

Zamire ljubaznost, učtivost i cvrkutanje u govoru kao i živahnost pokreta. Izostaju osmesi koji obećavaju. Ne nadolaze misli zajedno sa onima koji su sposobni da stvaraju, da grade.

 

Vreme kada se moglo odmarati dugo boraveći u osunčanom cvrkutavom vrtu bogatom sićišnim životinjskim svetom leptira, mrava, guštera, pčela ... polako ostaje za nama.

Neki budući, retki prolaznici uzalud će zvoniti na kapiji  kuće bez odziva.

 

Posted in Hroničarski zapis . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Aneta  |  02/27,2016 at 11:54

    Pesimizam je "zarazan".
    Biće života i posle nas, ovakvih... :))

  2. 2. Me- Te  |  02/27,2016 at 21:42

    Pesimizam, nostalgija i seta čini mi se da idu nekako .... „ruku pod ruku“. To se ne dobija od nekoga, niti je prelazno, ali se tako kaže. Njihov izvor je skriven u našim dušama i kada nas nešto dotakne, taj izvor proradi.
    Ja sam se ovih dana dočepao stare kartonske kutije u kojoj su davno kupljene Borovo patike, a sada u njima počivaju crno- bele fotografije. Savetovan sam dosta puta da se otarasim kutije i njenog sadržaja, ali nešto mi neda. Onda se u pauzi od gledanja nakačim na internet, odgledam sve moguće crno bele reklame moga detinjstva, a na kraju sve zgotovim dramom iz produkcije nekadašnjeg dramskog programa TV Beograda. Posle toga, zajedno navru seta, nostalgija i pesimizam i sve se to zbućka u neku tešku depresiju.
    Pre vožnje poklonjenog mi točka odem do vulkanizera da doduvam gumu. Odmeri me vulkanizer, onako ispod oka, i reče, da se guma mora naduvati na 2,5 bara. Bi mi malo neprijatno zbog te cifre ali kada se nešto mora-mora. I probah vožnju na putljku od sitnog tucaniku nadkrivenim napupelim granama vrba, za koje sam se držao balansirajući. I, veruj mi ; dok sam drmusao grane, razletoše se bube, bubice i mušice, koje su se okomile na prvi nektar, kao prvi najavljivači pčela, osa, bumbara, leptirova, mrava, gušterova i sitnih životinjica. Osunčani cvrkutavi vrtovi nisu nestali. Mi smo se preselili u vrtove koji su popločani asfaltom. Hoće li neka zvona zvoniti uzalud, hoće li se neke kapija otvarati, zavisi od nas samih. Pored crno- belih fotografija i pesimizma, sumnjam.

  3. 3. Aneta  |  02/28,2016 at 08:35

    Sve zavisi od toga koliko daleko čovek gleda i šta vidi. ;)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com