227. - Ø 150 km (I)
riznica | 29 Avgust, 2016 13:01 
Nisam bila na sajmu šljive u Valjevu, poput mediterranea, nisam ni znala da se održava, ali sam za vikend napravila put u krugu od 150 km od Beograda, onim delom Srbije koji bih nazvala njenim srcem, a nije Kosovo. To je dugo bio anatemisan kraj što se i vidi, ali je ostala zdrava i netaknuta priroda (u svakom zlu je i neko dobro), obronci Suvobora, predeo izuzetne lepote, mesto gde svaka stopa progovara našom slavnom istorijom i odiše lepotom. Nisam bila ni na kosidbi, ni u pećinama, nisam videla sve te životinje na Rajcu, ali sam videla nekoliko „čeka“, obišla nekoliko muzeja i uživala u mirisu vazduha i lepoti krajolika.
Prvo odredište su bili Koštunići, „kod Generala“ u eko selu Čekovići, zatim poseta fabrici zdrave hrana (bez konzervansa) i obilazak Ravne gore.
Zavojitijim i strmijim serpentinama se još nisam vozila, a put je, iako uzak, ipak dobar, u šarenom hladu pitome i mirisne šume.
Ljudi su ovde, čini mi se, već odavno prežalili ono što je bilo i odbolovali i ono što nije bilo ... i u nekoj nevidljivoj provaliji krajolika kao da je ostalo vreme i nikad dobijeni odgovor na ono jedno jedino pitanje „Zašto?“ ...
Priču nastavljam u slikama.
Posted in
Hroničarski zapis .
Dodaj komentar: (0).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
