262. - Lirski rodoslov
riznica | 11 Februar, 2017 11:04
I bi pesničko zamonašenje.
Zaustavi me neko vatrenim mačem
i naredi da rečima cvetam,
reč da začnem.
I satvorih svet
ni na nebu ni na zemlji,
svoje pučine i kontinente,
i sunca mnoga.
I smestih se cela
u pučinu srca sopstvenoga.
Dostići jednostavnost poetskog izraza nije ni malo lako ni jednostavno, još je teže rastumačiti sve manje cenjeni pojam jednostavnosti kojim se izražava sva složenost sveta. Ona lako može da zavara površnog posmatrača. Najteže je jednostavno govoriti o poeziji obavijenoj prividom jednostavnosti.
Ostala je verna sopstvenom lirskom glasu izrazite individualnosti u tonovima u kojima se vinuo njen pesnički glas i duh sopranski cvrkutavog nervnog titraja u kome treperi osećanje ljubavi, sete, zanosa, patnje. Izraz začinjen čulnim doživljajem prirode. Pesnikinja lirske misaonosti umetničke lepote i univerzalnog značenja - Desanka Maksimović.
Posted in
Hroničarski zapis .
Dodaj komentar: (8).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
