Madredeus

Vreme je da se počne razmišljati o zimnici, kao nekada što se to radilo, jer ova suša, pa poplave i grad slute na glad. Za zimnicu se, po pravilu, odabiru zdravi i jedri plodovi, trulež se odbacuje.

Dobra stara vremena, govorili smo setno, spominjali ih onda kada smo bili sigurni da su zauvek prošla. Danas ne govorimo ništa. Samo šapućemo. I ponekad pišemo.

Volela sam pisati priče iz prošlih vremena, imam i blog o tome, ali otkako se sadašnjost smestila u prošlost, prestala sam pisati.

Naši satovi polako otkucavaju vreme, a naše vreme otkucava uzdahe poput sata na sahat kuli u Prilepu (@Lastavica).

Ovaj blog je bio blog svakodnevnice, najviše blog hroničarskih zapisa, dok   energije koje tvore psihološke slojeve ljudskog bića nisu, sa ovim čudnim vremenom presušile, pa niti tvore niti ruše njegove tokove. Preovladao je jedan jedini utisak - Čovjek se uklopio u savremene svetske tokove - sve je isto, a nema znakova jednakosti.

I ovako konzervisano u vremenu, ostaje još samo hermetičko zatvaranje. I eto zimnice! Od najboljeg roda.