26. - Pobeda i Ideali
riznica | 12 Maj, 2015 13:08
Malo je reći da je sinoć (11.maj 2015.) u Kolarcu bilo prijatno, bilo je izuzetno, osećanja su se prelamala i provlačila kroz vreme baš kao i dela kompozitora postavljena u programu – Čajkovskog i Betovena.
Poseban ugođaj je priredio pijanista, Aleksandar Serdar. Uostalom, publika je to pokazala i u toku a naročito na kraju koncerta.Koncert je priđen povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom – Pobeda i Dana Evrope – Ideali, izveo je Simfonijski orkestar RTS-a, dirigent Bojan Suđić, a nazvan je Pobeda i ideali.
Kad je započeo sa pisanjem svog prvog klavirskog koncerta, Petar I Čajkovski nije ni slutio da će umesto podrške, gruba kritika njegovog prijatelja, dirigenta i pijaniste Nikole Rubinštajna, da njegovo delo u celini ne valja, biti tek prolazna početna teškoća na putu do slave. Teškom mukom je sačuvao prisebnost i nije posustao. Jedino što nije valjalo je ime Nikole Rubinštajna koje je izbrisao iy najave naslova i održao svoj prvi koncert na drugom kraju sveta u Bostonu, 25. oktobra 1875. godine, uz pomoć Hansa fon Bilova, jednog od najvećih dirigenata i pijanista epohe. Koncerti su se nizali, a kako onda, tako i danas originalnost dela, svom snagom prepunih detalja izaziva treperenje srdaca kod publike.
S druge strane, i Betoven je, pola veka ranije od njega, imao slične muke. Tri godine pre njegove smrti čuvena Deveta simfonija imala je svoju premijeru , 7. Maja 1824. godine a Betoven je lično dirigovao njihavši se napred nazad kao ludak. Ovu dugu a pre svega zahtevnu simfoniju orkestar nije razumeo, propušteno je dosta taktova, soprani nisu uspevali otpevati neke visoke tonove, a celo sviranje je više ličilo na mumlanje ... Repriza premijere, dve nedelje kasnije, još gore je prošla. U sali nije bilo pola publike.Suviše dugačka, komplikovana i teška za izvođenje, ova simfonija se tada nije ustalila za izvođenje, dok je danas među najizvođenijim kompozicijama na svetu.
Oda radosti, za tekst ima deo istoimene Šilerove vedre poeme koja bila namenjena izvođenju u društvu uz vince, takoreći napitnica. Za taj deo teksta Betoven je komponovao svečanu veličanstvenu i vedru kompozicuju koja preko poruke iz naslova završava tako što se svi glasovi i instrumenti sjedinjuju u slavu dobrote i plemenitosti ujedinjenog čovečanstva. Nastala nakon velikih ratova kao topla ljudska potreba za jedinstvom, Oda radosti je ostala zauvek aktuelna, pa je stoga imala svoj poseban život izvan Devete simfonije.Tako je, između ostalog, Oda radosti i zvanična himna Evropske unije.
Slike za ovaj post možete pogledati u galeriji -Album -u folderu sa istim naslovom "Pobeda i Ideali".
Posted in
Kolarac - koncerti .
Dodaj komentar: (0).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
