3.-Košulja satkana nitima ljubavi
riznica | 08 April, 2015 09:07U bespuću prostora
kao i zabačenom uglu duše
Rađa se u košuljici
Nastaje u igri svetla i sene
Neprestani ples života
Trebaš mi
Trebaćeš mi uvek
Kao vazduh, kao voda,
kao hrana, kao nada ...
Kao planina vetar da zaustavi
Kao otmena misao gadost da obustavi
Ključem našeg razumevanja
Otključane su, oslobođene
Sve misli, nadanja
Složene u mozaiku
Sada
Nit
Ta stara mera luminacije
Svetlost koja ozari dušu
Sve je u tom zraku
U nit stane
I tan, i tanka, i tanana,
t(h)anaka
Upletena, izvezena, okićena
Telu pripijena
Uvijena, najbliža
Srođena
Nitima stvorena
Košulja
Trebaš mi
Kao nedostajući stub
na kući koju je gradila.
Ti
Koji bi je sa svojih leđa skinuo
I meni je dao.
Košulju
Dobro te znam
I ti mene
Kao svoju, kao sebi najbližu
Mislima upredenu, uvijenu
tkanu, kukičanu, onu na čovjeku
a po kojoj se žena poznaje
Košulju
Trebaš mi
I uvijek ćeš mi trebati
Da me čuvaš od onih
Kojima je greh bliži od nje, od onih
Koji je prugastu nose,
A nama bi hteli navući onu poslednju
Što džepa nema
Trebaš mi
Trebaš, kao zaklon od onih
što je lako presvlače
Kao zabran onima
što je na leđima kopčaju, onima
što je jednom godišnje odbacuju
Košulju
* * *
Našu košulju,
Nosim je i čuvam
Sa njom ležim i spavam
Pripijenom
Sunčevim zrakom ispletenom
Zvezdama vezenom
Mesecom okićenom
Tananom, tankom, t(h)anakom
Koncima, vlaknima
Trebaš mi
Trebaš, da upredaš te niti
Kojima ćemo isplesti budućnost
I obući je u najlepšu košulju
Satkanu od ljubavi
Posted in
Poezija .
Dodaj komentar: (8).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
