9.-Vidimo se za petnaest minuta
riznica | 14 April, 2015 12:50Odlasci započinju tako što kreneš sa nekog trga uzanom i krivudavom ulicom, sa kućama od ilovače, čija vrata prilikom otvaranja oslobađaju ugarke sna. I čuješ samo bat sopstvenih koraka što odzvanjaju tim sokacima. Pitaš se ili ne pitaš da li ćeš nekome nedostajati...i nema tu traženja...
Nema.
Ne tražimo se, ali se ipak pronalazimo.
Zaglavi se, tako, neki komad sećanja u duši i to nešto se ne napušta. Svi putevi negde vode, ... a „ako nećeš ići celim putem, zašto bi uopšte išao?“ (Joe Namath)
Stvarni život ne čine naši planovi i namere, već baš suprotno tome, ono što se slučajno dešava, ono što je potpuno nepredvidivo.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (0).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
