Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [172]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

28. - Prašnjave senke

riznica | 15 Maj, 2015 09:41

Stajala je sama usred noći sa mnoštvom zvezda koje su se prostirale na izneverenom nebu kao milioni milosrdnih ponuda. Znala je da će to priviđenje trajati samo tren.

Udiše duboko.

Diše.

Diše.

Ona hladna i savršena jutarnja izmaglica ponovo je obavija kako joj je volja. 

Uvek je bila kukavica. Bojažljiva uplašena kukavica. Stalno. Još od malih nogu. Bila je ubeđena da je za to kriva njena porodica, rodbina pa i društvo u celini.Telo joj se često grčilo, a ona bi postajala krhka i lomljiva i zapadala u neki proces uhodane tišine. Sve bi tada zamuknulo, ukočilo se, kao da nije postojalo ništa drugo osim sveobuhvatnog prisustva tog čoveka koji se čitavom težinom spuštao na nju i sve što joj je drago, a ona bi se šćućurila duboko u svojoj osrednjosti, negde u ćošku svemira i netremice zurila u svetlost zvezda koja je dopirala kroz hladnu prazninu i provlačila se kroz pukotinu njenih svetova jave i sna, a onda  bi tihim glasom mrmljala, skoro ne dišući, stihove svih pesama koje je znala ... Tako joj se činilo da se otkucaji njenoga srca koliko – toliko smiruju, mada bi je s vremena na vreme neki novi šum naveo da se trgne. 

Vreme prolazi, polako, sasvim polagano klizi niz senke čije se siluete mogu videti kako krajnje usporeno odlaze kroz odškrinuta vrata a ona se vraća nazad u normalan život, među upaljena svetla. Njemu je, ustvari, mnogo nedostajala njena ljubav koju je tako nemilosrdno odbacivao, a ona ostajala tužnog pogleda u prazninu.

Sada, međutim, nije mogla više da ga voli jer do daljine njihovih razmaknutih svetova ljubav više nije mogla dobaciti. On se njoj zamerio, samo što ona ćuti o tome. 

Posted in Priče . Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. merkur  |  05/16,2015 at 21:58

    "prosetah" tvojim blogovima, i ovom i onim "napustenim". Interesantne teme i divna poezija.
    i...neki svetovi ostaju nepovezani...slicno izgradnji mostova, trebaju dva oslonca, inace, nema svrhe.
    p.s.hvala sto si svratila do mene i ostavila komentar.
    Pozdrav!

  2. 2. Aneta  |  05/16,2015 at 23:54

    @ merkur
    Dobrodošao! :-)
    Hvala ti što si pogledao moje blogove.
    Zaista je lep osećaj da neko i čita što pišemo, ma koliko to radili iz i za sopstveno zadovoljstvo. Mi smo sada povezali naše male svetove :-)
    Za one druge, nepovezane ... šta reći, ... važno je da smo hteli, da znamo da smo imali dobru volju i iskrenu želju, a ne može svaka rabota koju započnemo da uspe
    Sada smo sigurni da ništa nismo ni izgubili niti propustili i ako se iko ikada bude i za šta kajao to nećemo biti mi ...
    Nama je to više nego važno ...
    Mi idemo dalje. ;)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com