Menu:

Recent Entries

Categories

Priče [172]
Poezija [20]
Hroničarski zapis [69]
Kolarac - koncerti [9]
Generalna [22]
Zemun [7]
Haiku poezija [6]
Zbornik [0]
Konvolut [0]

Links

Link blogova
- Prečica do sna
- merkur
- nietzsche
- Dragi lepi svete moj
- Svet mašte
Link muzika
- Historia de Amor
- Flaer Smin
- Hana`s Eyes
- GIOVANNI MARRADI - Just For You
- Passage Into Midnight
- Moonlight sonata
- Secret Garden - The Promise
- J.Linstead
- Shevaree
- Enya
- Inxs
- Ry Cooder
- Chris Spheeris - Electra
- Mix Laura
- Saint Privat - Poisson rouge
- Moreza - tell me why
- Continuando
- Hindi Zahra
precica.do.sna@gmail.com

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

42. - Jedna obična jutarnja priča

riznica | 05 Jun, 2015 09:51

 

Imala je običaj da svoju prvu, jutarnju kafu i sok pije sam u obližnjem kafiću, brzinski listajući novine i gledajući samo naslove. Uvek isto, standardno, puno isforsiranih senzacija i gluposti ...

Ponekad bi joj se na kafi pridružio gospodin Karlos. Nosio je šešir uz moderno i skupoceno svetlo odelo leti, a tamno zimi. Navika iz boljih dana. On joj je, inspirisan uspomenama koje je njena pojava budila u njemu, stalno iznosio nostalgične ponude tipa - e, da smo se upoznali pre pedeset godina ... pazio bih te kao kraljicu, što zaista i jesi!! E, da ceo jedan život nije uzalud bačen, možda bismo i bili srećni, veselo ga je zadirkivala, a on bi se onda zavalio u pletenu stolicu i duboko zaronio u svoja sećanja, a ona listala novine ...

Ostali gosti su uglavnom bili malo pričljivi penzioneri. Svi su izgledali tužno i nekako izgubljeno, baš kao da ih je vreme pregazilo i usput im iz pamćenja izbrisalo sve svetle trenutke njihovog života i kao da im sumrak sadašnjice pojačan sa sutonom njihovog života nije dao ni da gledaju, ni da dišu a kamo li da se u tim godinama nečemu nadaju ...

Ona je, pak, bila žena koja je čitav svoj život nosila sa sobom, na leđima, kao puž kućicu. Baš tako se i kretala kroz život, teško i tromo uprkos svoj svojoj enormnoj životnoj energiji, rasipajući je na one okove koje joj je neko još u detinjstvu privezao za obe noge da joj se ne da pomicati napred, nego da večno  tapka u mestu.

 

Jutros Karlos nije bio tu. Ni ona nije listala novine. Zagledala se u do pola ispijenu čašu i pretresala u glavi sve svoje uspomene, njoj tako važne i zamišljena prekopavala po uglovima svoga postojanja, prebacujući ih jednu po jednu i skupljajući sve istrošene krhotine stvari koje su joj se dogodile, ljubavi i rastanaka, doba uspona i padova, pobeda i poraza, neizmernih radosti i suza koje su neizdrživo pekle i svih onih ostalih detalja koje je držala u uspomenama kao da se radi o dragom kamenju.  Da je Karlos sada tu to njeno premotavanje filma života ne bi trajalo unedogled. On bi joj rekao, draga moja princezice, kada te počnu osvajati sećanja i nostalgija znači da je starost već uveliko ušla na vrata života ...

 Trgla se da bi prekinula neizdrživu buku koju su proizvodile uspomene i sećanja u njenoj glavi, naglim pokretom ispila preostalu sadržinu čaše i napustila kafić. „Život teče – tko ga ne stigne, ostaje sam” rekao bi Pješkov – Gorki, a pred njom je bio naporan dan sa puno obaveza i nikako nije htela da „ostane sama“.  

Posted in Priče . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

<

Map IP Address
Powered byIP2Location.com