68. - Pupoljak pun obećanja
riznica | 23 Jul, 2015 16:19
Milujem te pogledom dok se protežeš u postelji boje lavandinog cveta. Nas dvoje, dve energije koje se naporedo viju kao dve bujice koje, u poplavi, hoće da se spoje.
Ne, nećemo praviti gluposti.
Nikada nismo, pa nećemo ni sada, utoliko pre što smo sposobni da se odupremo čaroliji tog života na pozornici u osvetljenom krugu, života ispunjenog munjama i oblacima...
Ja ću ostati pupoljak koji će isticati trnje spram lepote cveta punog obećanja koji se može dopasti samo umetnicima koji više vole skicu nego gotovu sliku, a ti ćeš blistati kao vatromet posle duboke tame svog radnog, stešnjenog i jednolikog života.
Ali ovako ne, nećemo praviti gluposti na opšte zadovoljstvo svih.
Zadržaćemo u crtama sav taj lukavi nestašluk u kojem će biti dovoljno prostora da se izgledom čula još rasplamte.
Posted in
Priče .
Dodaj komentar: (2).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
